Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljene AA, advokat Stevan Obrenov, zbog povrede zakona iz člana 438. stav 1. tačka 1) i člana 439. tačka 2) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud pobijane presude ukine ili preinači, tako što će prema okrivljenoj odbiti optužbu na osnovu člana 422. tačka 3) ZKP.

Vrhovni kasacioni sud je u smislu člana 488. stav 1. ZKP, dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene Republičkom javnom tužiocu i na sednici veća, koju je održao bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljene, smatrajući da njihovo prisustvo u smislu člana 488. stav 2. ZKP nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta, sa presudama protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti i nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Branilac okrivljene AA u zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje da su pobijane pravnosnažne presude donete uz učinjenu bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, jer je okrivljena oglašena krivom za krivično delo za koje je u vreme donošenja prvostepene presude nastupila apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja. U vezi sa tim, branilac u zahtevu navodi da je okrivljenoj optužbom stavljeno na teret krivično delo zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 1. KZ, koje je prema dispozitivu optužnog predloga izvršeno u periodu od septembra 2009. godine do 25.09.2015. godine, pa imajući u vidu ovako opredeljeno vreme izvršenja krivičnog dela, s obzirom na kaznu propisanu za krivično delo zloupotrebe službenog položaja iz člana 359. stav 1. KZ – kazna zatvora od šest meseci do pet godina, kao vreme nastupanja apsolutne zastarelosti krivičnog gonjenja ima se smatrati datum koji je najpovoljniji po okrivljenu, a to je 01. septembar 2019. godine, shodno članu 103. stav 1. tačka 5) i članu 104. stav 6. KZ.

Iznete navode zahteva, Vrhovni kasacioni sud ocenio je kao neosnovane.

Naime, izložene navode zahteva branilac okrivljene isticao je i u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude, a drugostepeni sud je našao da su ti žalbeni navodi neosnovani, o čemu je na strani 2. u stavu 4. obrazloženja svoje presude Kž1 438/20 od 02.06.2020. godine, dao jasne i dovoljne razloge, koje kao pravilne u svemu prihvata i ovaj sud i u smislu člana 491. stav 2. ZKP, na te razloge upućuje.

Stoga, Vrhovni kasacioni sud ocenjuje neosnovanim navode zahteva branioca okrivljene AA da su pravnosnažne presude donete uz učinjenu bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP.

Branilac okrivljene u uvodu zahteva za zaštitu zakonitosti kao razlog podnošenja istog ističe i povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP.

Odredbom člana 484. ZKP, propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za njegovo podnošenje (član 485. stav 1. ZKP), pri čemu obaveza navođenja razloga za podnošenje zahteva zbog povrede zakona, podrazumeva ne samo formalno označavanje o kojoj povredi zakona je reč, već i ukazivanje na to u čemu se ona konkretno sastoji.

Branilac okrivljene u zahtevu za zaštitu zakonitosti samo se formalno poziva na povredu zakona zbog koje je podnošenje ovog vanrednog pravnog leka dozvoljeno okrivljenom preko branioca – povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, ali ne obrazlaže u čemu se ova povreda zakona sastoji, zbog čega, po nalaženju ovog suda, zahtev u ovom delu nema propisan sadržaj u smislu člana 484. ZKP, s obzirom da Vrhovni kasacioni sud nije ovlašćen da po službenoj dužnosti ispituje u čemu se ogleda istaknuta povreda zakona.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. i člana 487. stav 1. tačka 3) ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisnčar – savetnik                                                                                      Predsednik veća – sudija

Vesna Veselinović,s.r.                                                                                  Bata Cvetković,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić