Против наведених правноснажних пресуда, захтев за заштиту законитости благовремено је поднео бранилац окривљене АА, адвокат Стеван Обренов, због повреде закона из члана 438. став 1. тачка 1) и члана 439. тачка 2) ЗКП, са предлогом да Врховни касациони суд побијане пресуде укине или преиначи, тако што ће према окривљеној одбити оптужбу на основу члана 422. тачка 3) ЗКП.

Врховни касациони суд је у смислу члана 488. став 1. ЗКП, доставио примерак захтева за заштиту законитости браниоца окривљене Републичком јавном тужиоцу и на седници већа, коју је одржао без обавештења Републичког јавног тужиоца и браниоца окривљене, сматрајући да њихово присуство у смислу члана 488. став 2. ЗКП није од значаја за доношење одлуке, размотрио списе предмета, са пресудама против којих је поднет захтев за заштиту законитости и након оцене навода у захтеву, нашао:

Бранилац окривљене АА у захтеву за заштиту законитости указује да су побијане правноснажне пресуде донете уз учињену битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438. став 1. тачка 1) ЗКП, јер је окривљена оглашена кривом за кривично дело за које је у време доношења првостепене пресуде наступила апсолутна застарелост кривичног гоњења. У вези са тим, бранилац у захтеву наводи да је окривљеној оптужбом стављено на терет кривично дело злоупотреба службеног положаја из члана 359. став 1. КЗ, које је према диспозитиву оптужног предлога извршено у периоду од септембра 2009. године до 25.09.2015. године, па имајући у виду овако опредељено време извршења кривичног дела, с обзиром на казну прописану за кривично дело злоупотребе службеног положаја из члана 359. став 1. КЗ – казна затвора од шест месеци до пет година, као време наступања апсолутне застарелости кривичног гоњења има се сматрати датум који је најповољнији по окривљену, а то је 01. септембар 2019. године, сходно члану 103. став 1. тачка 5) и члану 104. став 6. КЗ.

Изнете наводе захтева, Врховни касациони суд оценио је као неосноване.

Наиме, изложене наводе захтева бранилац окривљене истицао је и у жалби изјављеној против првостепене пресуде, а другостепени суд је нашао да су ти жалбени наводи неосновани, о чему је на страни 2. у ставу 4. образложења своје пресуде Кж1 438/20 од 02.06.2020. године, дао јасне и довољне разлоге, које као правилне у свему прихвата и овај суд и у смислу члана 491. став 2. ЗКП, на те разлоге упућује.

Стога, Врховни касациони суд оцењује неоснованим наводе захтева браниоца окривљене АА да су правноснажне пресуде донете уз учињену битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438. став 1. тачка 1) ЗКП.

Бранилац окривљене у уводу захтева за заштиту законитости као разлог подношења истог истиче и повреду кривичног закона из члана 439. тачка 2) ЗКП.

Одредбом члана 484. ЗКП, прописано је да се у захтеву за заштиту законитости мора навести разлог за његово подношење (члан 485. став 1. ЗКП), при чему обавеза навођења разлога за подношење захтева због повреде закона, подразумева не само формално означавање о којој повреди закона је реч, већ и указивање на то у чему се она конкретно састоји.

Бранилац окривљене у захтеву за заштиту законитости само се формално позива на повреду закона због које је подношење овог ванредног правног лека дозвољено окривљеном преко браниоца – повреда кривичног закона из члана 439. тачка 2) ЗКП, али не образлаже у чему се ова повреда закона састоји, због чега, по налажењу овог суда, захтев у овом делу нема прописан садржај у смислу члана 484. ЗКП, с обзиром да Врховни касациони суд није овлашћен да по службеној дужности испитује у чему се огледа истакнута повреда закона.

Из наведених разлога, Врховни касациони суд је на основу члана 491. став 1. и члана 487. став 1. тачка 3) ЗКП, одлучио као у изреци ове пресуде.

Записнчар – саветник                                                                                      Председник већа – судија

Весна Веселиновић,с.р.                                                                                  Бата Цветковић,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић