Protiv rešenja o troškovima postupka sadržanog u stavu drugom izreke drugostepene presude tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložio da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom, na osnovu člana 404. ZPP, radi ujednačavanja sudske prakse.

Tužena je podnela odgovor na reviziju tužioca.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da su ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj u smislu člana 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 55/, 87/18 i 18/20), zbog potrebe razmatranja pravnih pitanja vezanih za troškove postupka, s obzirom da postoji neujednačena sudska praksa po ovom pitanju. Iz navedenih razloga, odlučeno je kao u stavu prvom izreke ovog rešenja.

Ispitujući pobijanu odluku u smislu člana 408. u vezi člana 420. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da je revizija osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prvostepeni sud je delimično usvojio tužbeni zahtev i obavezao tuženu da u korist tužioca izvrši uplatu doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje nadležnom fondu PIO. S obzirom da je tužilac uspeo u sporu obavezao je tuženu da mu naknadi troškove postupka od 27.800,00 dinara primenom članova 153. i 154. ZPP, a koji se odnose se na troškove koje je imao za zastupanje od strane punomoćnika iz reda advokata i to: na ime sastava tužbe 6.000,00 dinara, na ime pristupa na dva održana ročišta od po 7.500,00 dinara prema važećoj AT, troškove veštačenja od 3.000,00 dinara, kao i na ime takse za tužbu i odluku suda od po 1.900,00 dinara.

Drugostepeni sud je preinačio odluku o troškovima postupka i odbio zahtev tužioca za naknadu troškova prvostepenog postupka, obrazlažući odluku da je tužilac u sporu uspeo u neznatnom iznosu.

Vrhovni kasacioni sud smatra da se osnovano revizijom ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava.

Odredbom člana 153. stav 1. ZPP propisano je da je stranka koja u celini izgubi parnicu dužna da protivnoj stranci naknadi troškove, a članom 154. stav 1. istog zakona da će sud prilikom odlučivanja koji će se troškovi naknaditi stranci uzeti u obzir samo one troškove koji su bili potrebni radi vođenja parnice.

S obzirom na sadržinu citiranih zakonskih odredaba, kao i ishod ove parnice, ne može se prihvatiti zaključak drugostepenog suda da je zahtev tužioca za naknadu parničnih troškova neosnovan. Prilikom odlučivanja o troškovima parničnog postupka, osim u sporovima iz oblasti porodičnih odnosa, sud ne vodi računa o razlozima pravičnosti, a takođe visina tužbenog zahteva ni zakonskom odredbom nije propisana kao osnov za nedosuđivanje troškova parničnog postupka u situaciji kada je stranka uspela u sporu. S obzirom na navedeno, drugostepeno rešenje o troškovima je preinačeno i potvrđeno rešenje o troškovima sadržano u stavu trećem izreke prvostepene presude.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je preinačio drugostepenu odluku o troškovima postupka i na osnovu člana 416. stav 1. ZPP odlučio kao u stavu drugom izreke.

Tužilac je uspeo u postupku po reviziji, pa mu, na osnovu člana 153. i 154. ZPP, pripadaju i opredeljeni troškovi ovog postupka, koji su dosuđeni u visini od 12.000,00 dinara na osnovu Tarifnog broja 13. Tarife o nagradama i naknadama za rad advokata („Službeni glasnik RS“, br. 121/12).

Na osnovu iznetog, primenom člana 165. stav 2. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu trećem izreke.

Predsednik veća – sudija

Vesna Popović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić