.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 3998/2019
08.10.2020. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Dobrile Strajina i Marine Milanović, članova veća, u parnici tužilje AA iz..., čiji je punomoćnik Milka Damjanović, advokat iz ..., protiv tužene Kompanije za visokogradnju BVK – Gradnja AD Beograd, čiji je punomoćnik Dalibor Manić, advokat iz ..., radi poništaja rešenja o otkazu ugovora o radu, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2836/18 od 11.02.2019. godine, u sednici održanoj 08.10.2020. godine, doneo je
P R E S U D U
ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2836/18 od 11.02.2019. godine.
ODBIJA SE zahtev tužilje za naknadu troškova odgovora na reviziju.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P 3490/12 od 03.04.2015. godine, stavom prvim izreke, odbijen je tužbeni zahtev kojim je tužilja tražila da se poništi rešenje pravnog prethodnika tužene „Beogradski vunarski kombinat“ AD iz Beograda, rešenja br. .. od 16.10.2001. godine, kojim je tužilji otkazan ugovor o radu i da se obaveže tužena da tužilju vrati na rad i rasporedi na poslove koji odgovaraju njenoj stručnoj spremi, znanju i sposobnostima. Stavom drugim izreke, obavezana je tužilja da tuženoj na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 527.500,00 dinara.
Po održanoj raspravi, Apelacioni sud u Beogradu je doneo presudu Gž1 br.2836/18 od 11.02.2019. godine kojom je preinačena prvostepena presuda u delu stava prvog izreke, koji se odnosi na poništaj rešenja o otkazu ugovora o radu i vraćanja na rad, tako što je usvojen tužbeni zahtev tužilje kojim je tražila da se poništi kao nezakonito rešenje pravnog prethodnika tužene broj .. od 06.10.2001. godine kojim je tužilji otkazan ugovor o radu, te da se obaveže tužena da tužilju vrati na rad (stav prvi izreke). Preinačena je prvostepena presuda u drugom stavu izreke i obavezana tužena da tužilji na ime naknade troškova prvostepenog postupka isplati iznos od 391.000,00 dinara i na ime troškova drugostepenog postupka iznos 159.000,00 dinara (stav drugi i treći izreke), dok je zahtev tužene za naknadu troškova drugostepenog postupka odbijen kao neosnovan (stav četvrti izreke).
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužena je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava i pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja.
Ispitujući pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije osnovana.
U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.
Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je bila zaposlena kod pravnog prethodnika tužene „Beogradski vunarski kombinat“ AD Beograd na poslovima ... u Sektoru finansijskih poslova. U cilju reorganizacije koja je sprovedena u junu 2001. godine, tužena je vršila novo raspoređivanje zaposlenih i tužilja je dobila usmeno obaveštenje da će iz Sektora za finansijske poslove biti premeštena u Sektor za proizvodnju. Nakon toga, tužilja je bila odsutna sa rada zbog bolesti, zatim je koristila godišnji odmor do 24.08.2001. godine, a od tog dana do 25.09.2001. godine bila je ponovo sprečena za rad zbog bolesti. Po povratku sa bolovanja, tužilja se javila direktoru i šefu predionice i tada nije dobila pismeno rešenje o raspoređivanju na novo radno mesto, već joj je rečeno da ne dolazi na posao i da će naknadno dobiti obaveštenje o svom radnopravnom statusu. Tužilja se od 26.09.2001. godine nije javljala na rad i rešenjem tužene od 16.10.2001. godine, tužilji je otkazan ugovor o radu zbog neopravdanog izostanka pet radnih dana uzastopno.
Kod tako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno je drugostepeni sud preinačio prvostepenu presudu i poništio rešenje tužene kojim je tužilji otkazan ugovor o radu i obavezao tuženu da tužilju vrati na rad.
Prema članu 108. stav 1. tačka 1. Zakona o radnim odnosima („Sl. glasnik RS“, br.55 od 31.12.1996. godine), koji je bio na snazi u vreme donošenja osporenog rešenja, zaposlenom prestaje radni odnos nezavisno od njegove volje otkazom ugovora o radu od strane poslodavca i to ako je neopravdano izostao sa posla pet radnih dana uzastopno, odnosno sedam radnih dana sa prekidima u toku tri meseca. Članom 25. navedenog Zakona, propisano je da nadležni organ donosi rešenje o raspoređivanju zaposlenog koje obavezano sadrži razloge zbog kojih se zaposleni raspoređuje na drugo radno mesto ili na rad na druge poslove. Članom 25. navedenog Zakona je propisano da nadležni organ donosi rešenje o raspoređivanju zaposlenog koje obavezno sadrži razloge zbog kojih se zaposleni raspoređuje na drugo radno mesto u drugom mestu ili na radu na druge poslove. Odredbom člana 113. stav 2. istog Zakona je propisano da se zaposlenom u pismenom obliku dostavlja svako rešenje o ostvarivanju prava, obaveza i odgovornosti sa obrazloženjem i poukom o pravnom leku.
U konkretnom slučaju, pravilna je ocena drugostepenog suda da odsustvo sa rada koje se tužilji stavlja na teret ne predstavlja neopravdani izostanak i razlog za otkaz ugovora o radu iz člana 108. stav 1. tačka 1. Zakona o radnim odnosima, pošto je tužilja odsustvovala sa rada u opravdanom uverenju da će dobiti pismenu odluku o raspoređivanju na novo radno mesto, jer je i pre godišnjeg odmora i bolovanja i po povratku na rad, od tužene dobijala usmena obaveštenja o premeštaju u drugi sektor i raspoređivanju na druge poslove. Takođe, obaveza tužene kao poslodavca je bila da donese pismeno rešenje sa obrazloženjem i poukom o pravnog leku za svakog zaposlenog što je u konkretnom slučaju izostalo, a bilo je nužno posebno zbog toga što je tužena uvodila novu organizaciju rada bez postupka za rešavanje tehnološkog viška i formalnog uvođenja organizacionih promena. Iz navedenih razloga, rešenje tužene kojim je tužilji otkazan ugovor o radu pravilno je poništeno kao nezakonito, pa navodi revizije o pogrešnoj primeni materijalnog prava nisu osnovani.
Na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u prvom stavu izreke.
Tužilji nisu priznati troškovi sastava odgovora na reviziju jer nisu bili potrebni radi vođenja parnice u smislu člana 154. ZPP, pa je odlučeno kao u drugom stavu izreke.
Predsednik veća - sudija
Slađana Nakić Momirović,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
