.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 6/2020
17.06.2020. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jasminke Stanojević, predsednika veća, Biserke Živanović i Spomenke Zarić, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Zorka Đonović Maluckov, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije - AP Vojvodina - Dom za duševno obolela lica „Čurug“ iz Čuruga, koju zastupa Nikola Šijan, advokat iz ..., radi poništaja rešenja, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 2491/19 od 30.09.2019. godine, u sedici veća održanoj dana 17.06.2020. godine, doneo je
P R E S U D U
ODBIJA SE revizija tužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 2491/19 od 30.09.2019. godine.
ODBIJA SE kao neosnovan zahtev tužilje za naknadu revizijskih troškova.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P1 606/19 od 29.05.2019. godine, stavom prvim izreke odbijen je tužbeni zahtev tužilje, kojim je tražila da se poništi rešenje tuženog broj ...-.../... od 19.03.2018. godine i tužilja vrati na radno mesto ..., kao i da joj tužena naknadi prouzrokovane parnične troškove, sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana izvršnosti, pa do isplate. Stavom drugom izreke, obavezana je tužilja da tuženoj naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 70.500,00 dinara.
Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 2491/19 od 30.09.2019. godine, odbijena je žalba tužilje i potvrđena prvostepena presuda.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilja je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešene primene materijalnog prava.
Ispitujući pobijanu presudu u smislu člana 408. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija osnovana.
U postupku donošenja pobijene presude nema bitne povrede iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju ovaj sud pazi po službenoj dužnosti.
Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je bila u radnom odnosu kod tužene raspoređena na radno mesto „...“, na osnovu ugovora o radu od 01.10.2007. godine i Aneksa ugovora o radu od 31.05.2012. godine. Rešenjem tužene od 17.07.2012. godine, tužilji je otkazan ugovor o radu, jer je svojom krivicom učinila povredu radne obaveze i pravila ponašanja, zbog kojeg više ne može da nastavi rad kod poslodavca, predviđene odredbom člana 179. stav 1. tačka 2. i 3. Zakona o radu. Izvršenje navedenog rešenja je odloženo do pravnosnažnog okončanja sudskog postupka za poništaj istog, a tužilja je na osnovu rešenja inspektora rada od 23.10.212. godine, vraćena na rad kod tužene. Nakon saznanja za pravnosnažnu krivičnu presudu donetu u sudskom postupku koji je pokrenut protiv tužilje zbog krivičnog dela učinjenog na radu i u vezi sa radom K-1569/15 od 18.09.2017. godine (potvrđena presudom Višeg suda u Novom Sadu Kž1 298/17 od 26.01.2018. godine), tužena je donela rešenje o otkazu ugovora o radu broj ...-.../.... od 19.03.2018. godine, zbog učinjenog krivičnog dela na radu i u vezi sa radom, čiji poništaj tužilja u ovom sporu traži.
U trenutku kada je tužena donela rešenje o otkazu ugovora o radu od 19.03.2018. godine, sudski postupak za poništaj rešenja o otkazu ugovora o radu od 17.07.2012. godine još nije bio pravnosnažno okončan, ali nižestepeni sudovi su zaključili da se ne radi o dvostrukom otkazivanju ugovora o radu, s obzirom da u vreme donošenja rešenja o otkazu ugovora o radu od 19.03.2018. godine, rešenje o otkazu ugovora o radu od 17.07.2012. godine nije bilo izvršno i nije proizvodilo pravne posledice, jer nije bio ispunjen odložni uslov, odnosno sudski postupak za poništaj tog rešenja još uvek nije bio pravnosnažno okončan, pa su odbili zahtev tužilje za poništaj rešenja od 19.03.2018. godine, kao i za vraćanje tužilje na rad.
Suprotno navodima revizije, a po oceni Vrhovnog kasacionog suda prilikom donošenja pobijane presude nije došlo do pogrešne primene materijalnog prava.
Naime, dostavljanjem rešenja o otkazu ugovora o radu (član 185 Zakona o radu), zaposlenom prestaje radni odnos. Izvršenje tog rešenja ogleda se u prestanku rada, prestanku svih prava, obaveza i odgovornosti zaposlenog iz radnog odnosa, prekida se uplata doprinosa za penzijsko, invalidsko i zdravstveno osiguranje i zaključuje se staž osiguranja.
U konkretnom slučaju rešenjem Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike od 23.10.2012. godine, odloženo je izvršenje rešenja o otkazu ugovora o radu tužilji od 17.07.2012. godine, a do donošenja pravnosnažne sudske odluke. U tom periodu, tužilja je ostvarivala sva prava iz radnog odnosa, pa je saglasno tome imala i odgovornosti u vezi ponašanja na radu i u vezi sa radom, a tuženi je u tom smislu imao sva ovlašćenja poslodavca, predviđena zakonom, pa i ovlašćenje da određeno ponašanje tužilje, koje je suprotno zakonu, sankcioniše donošenjem rešenja o otkazu ugovora o radu, kao u ovom slučaju, rešenjem od 19.03.2018. godine.
Zbog odlaganja izvršenja rešenja o otkazu ugovora o radu iz 2012. godine, učinjenog na zahtev i u korist tužilje, došlo je naizgled do „dupliranja“ otkaza (ali ne i otkaznih razloga), što se ne može pripisati u krivicu poslodavca i samo po sebi ne može biti razlog za poništaj osporenog rešenja u ovoj parnici, kako se to neosnovano ističe u reviziji.
Kako su sudovi utvrdili da je navedeno rešenje zakonito, jer je donošenjem presude K-1569/15 od 18.09.2017. godine nastao otkazni razlog iz člana 179. stav 1. tačka 2. Zakona o radu, što se navodima revizije i ne dovodi u sumnju, to je ovaj sud primenom člana 414. ZPP, odlučio kao u izreci.
Kako je neosnovan tužbeni zahtev za poništaj otkaza ugovora o radu, to je pravilno odbijen i zahtev tužilje za vraćanje na rad, s obzirom na akcesorni karakter tog zahteva.
Odluka o troškovima parničnog postupka doneta je pravilnom primenom odredbi člana 153. i 154. ZPP, dok je zahtev tužilje za naknadu revizijskih troškova odbijen, jer tužilja nije uspela po ovom pravnom leku zbog čega je primenom člana 165 ZPP odlučeno kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća - sudija
Jasminka Stanojević,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
