Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilja je blagovremeno izjavila reviziju iz svih zakonom dozvoljenih razloga, sa predlogom da se o reviziji odluči primenom člana 403. stav 2. tačka 2. i 404. Zakona o parničnom postupku.

Tuženi je izjavio odgovor na reviziju.

Članom 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/11, 49/2013 - US, 74/2013-US, 55/2014 i 87/2018, u daljem tekstu ZPP) propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). Stavom 2. istog člana propisano je da o dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana, odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.

Pobijanom presudom odbijen je tužbeni zahtev kojim je traženo da se kao nezakoniti ponište rešenje direktora tuženog broj ...-.../... od 22.11.2018. godine, kojim je odbijen zahtev tužilje za isplatu troškova dolaska i odlaska sa rada u visini cene mesečne autobuske karte, na relaciji ... - ..., iz razloga jer se sa navedenim zahtevom tuženi kao poslodavac nije saglasio, a tužilja prilikom zaključenja ugovora o radu nije zahtevala naknadu troškova prevoza, kao i odluka Upravnog odbora tuženog broj ...-.../... od 06.12.2018. godine, kojom je prigovor tužilje izjavljen protiv rešenja direktora tuženog od 22.11.2018. godine odbijen, uz primenu materijalnog prava koje je u skladu sa pravnim shvatanjem Vrhovnog kasacionog suda o pravnim pitanjima na koja se revizijom ukazuje.

S toga, u konkretnom slučaju, po oceni Vrhovnog kasacionog suda nema uslova za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj, radi razmatranja pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava. Osim toga, tužilja nije uz reviziju dostavila pravnosnažne presude iz kojih bi proizlazio zaključak o različitom odlučivanju u istoj ili bitno sličnoj činjeničnoj i pravnoj situaciji.

Iz navedenih razloga, nisu ispunjeni uslovi za primenu instituta izuzetno dozvoljene revizije iz člana 404. ZPP, zbog čega je odlučeno kao u stavu prvom izreke, primenom člana 404. stav 2. istog zakona.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena.

Prema članu 441. ZPP, revizija je uvek dozvoljena u sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa.

Odredbama glave XXIX Zakona o parničnom postupku, propisana su posebna pravila za postupak u parnicama iz radnih odnosa, dok se ostale odredbe ZPP primenjuju kada odredbama ove glave nije drugačije određeno.

Tužilja je tužbu u ovoj pravnoj stvari podnela dana 07.02.2019. godine. U konkretnom slučaju, tužbeni zahtev se odnosi na poništaj rešenja direktora tuženog od 22.11.2018. godine i odluke Upravnog odbora tuženog od 06.12.2018. godine. Dakle, tužbeni zahtev se ne odnosi na zasnivanje, postojanje ili prestanak radnog odnosa u smislu člana 441. ZPP, pa zato revizija tužilje nije dozvoljena.

Ni to što je pobijanom drugostepenom presudom preinačena prvostepena presuda, nije od uticaja na drugačiju odluku, jer se u konkretnom slučaju odredba člana 403. stav 2. tačka 2. ZPP o dozvoljenosti revizije u slučaju preinačenja prvostepene presude, ne primenjuje.

Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Na osnovu ovlašćenja iz člana 165. stav 1. u vezi sa članom 154. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odbio zahtev tuženog za naknadu troškova odgovora na reviziju, jer se ne radi o troškovima potrebnim radi vođenja parnice, pa je odlučio kao u stavu trećem izreke.

Predsednik veća – sudija

Branislav Bosiljković,s.r.

Za tačnost otpravka

upravitelj pisarnice

Marina Antonić