Против правноснажне пресуде донете у другом степену тужиља је благовремено изјавила ревизију из свих законом дозвољених разлога, са предлогом да се о ревизији одлучи применом члана 403. став 2. тачка 2. и 404. Закона о парничном поступку.

Тужени је изјавио одговор на ревизију.

Чланом 404. став 1. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“ број 72/11, 49/2013 - УС, 74/2013-УС, 55/2014 и 87/2018, у даљем тексту ЗПП) прописано је да је ревизија изузетно дозвољена због погрешне примене материјалног права и против другостепене пресуде која се не би могла побијати ревизијом, ако је по оцени Врховног касационог суда потребно да се размотре правна питања од општег интереса или правна питања у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе, као и ако је потребно ново тумачење права (посебна ревизија). Ставом 2. истог члана прописано је да о дозвољености и основаности ревизије из става 1. овог члана, одлучује Врховни касациони суд у већу од пет судија.

Побијаном пресудом одбијен је тужбени захтев којим је тражено да се као незаконити пониште решење директора туженог број ...-.../... од 22.11.2018. године, којим је одбијен захтев тужиље за исплату трошкова доласка и одласка са рада у висини цене месечне аутобуске карте, на релацији ... - ..., из разлога јер се са наведеним захтевом тужени као послодавац није сагласио, а тужиља приликом закључења уговора о раду није захтевала накнаду трошкова превоза, као и одлука Управног одбора туженог број ...-.../... од 06.12.2018. године, којом је приговор тужиље изјављен против решења директора туженог од 22.11.2018. године одбијен, уз примену материјалног права које је у складу са правним схватањем Врховног касационог суда о правним питањима на која се ревизијом указује.

С тога, у конкретном случају, по оцени Врховног касационог суда нема услова за одлучивање о ревизији као изузетно дозвољеној, ради разматрања правних питања од општег интереса или у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе или новог тумачења права. Осим тога, тужиља није уз ревизију доставила правноснажне пресуде из којих би произлазио закључак о различитом одлучивању у истој или битно сличној чињеничној и правној ситуацији.

Из наведених разлога, нису испуњени услови за примену института изузетно дозвољене ревизије из члана 404. ЗПП, због чега је одлучено као у ставу првом изреке, применом члана 404. став 2. истог закона.

Испитујући дозвољеност ревизије у смислу члана 410. став 2. тачка 5. ЗПП, Врховни касациони суд је утврдио да ревизија није дозвољена.

Према члану 441. ЗПП, ревизија је увек дозвољена у споровима о заснивању, постојању и престанку радног односа.

Одредбама главе XXIX Закона о парничном поступку, прописана су посебна правила за поступак у парницама из радних односа, док се остале одредбе ЗПП примењују када одредбама ове главе није другачије одређено.

Тужиља је тужбу у овој правној ствари поднела дана 07.02.2019. године. У конкретном случају, тужбени захтев се односи на поништај решења директора туженог од 22.11.2018. године и одлуке Управног одбора туженог од 06.12.2018. године. Дакле, тужбени захтев се не односи на заснивање, постојање или престанак радног односа у смислу члана 441. ЗПП, па зато ревизија тужиље није дозвољена.

Ни то што је побијаном другостепеном пресудом преиначена првостепена пресуда, није од утицаја на другачију одлуку, јер се у конкретном случају одредба члана 403. став 2. тачка 2. ЗПП о дозвољености ревизије у случају преиначења првостепене пресуде, не примењује.

На основу члана 413. ЗПП, Врховни касациони суд је одлучио као у ставу другом изреке.

На основу овлашћења из члана 165. став 1. у вези са чланом 154. ЗПП, Врховни касациони суд је одбио захтев туженог за накнаду трошкова одговора на ревизију, јер се не ради о трошковима потребним ради вођења парнице, па је одлучио као у ставу трећем изреке.

Председник већа – судија

Бранислав Босиљковић,с.р.

За тачност отправка

управитељ писарнице

Марина Антонић