Apelacioni sud u Kragujevcu, presudom Gžrr 269/20 od 05.08.2020. godine, odbio je kao neosnovanu žalbu tužene i potvrdio presudu Osnovnog suda u Paraćinu Prr1 36/19 od 06.02.2020. godine, u delu stava prvog izreke, kojim je usvojen tužbeni zahtev tužilje i obavezana tužena da isplati tužilji na ime naknade imovinske štete izazvane povredom prava na suđenje u razumnom roku u predmetu stečaja St 53/10, koji se vodi pred Privrednim sudom u Kragujevcu, neisplaćeno potraživanje na osnovu radnog odnosa i rada kod stečajnog dužnika DP za proizvodnju procesne opreme „Nikrooprema“ u stečaju, u iznosu čija je visina utvrđena Zaključkom Privrednog suda u Kragujevcu St 53/10 od 16.09.2010. godine (broj prijave 36), i to za iznos od 655.396,27 dinara na ime glavnog duga, sa zakonskom zateznom kamatom na ovaj iznos počev od 07.10.2019. godine pa do konačne isplate, za iznos od 254.088,44 dinara na ime zakonske zatezne kamate obračunate na glavni dug do dana otvaranja stečajnog postupka od 04.05.2010. godine i za iznos od 17.934,74 dinara na ime troškova parničnog postupka, u roku od 15 dana od dana prijema otpravka presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja, kao i u stavu trećem izreke iste presude (stav prvi izreke). Preinačio je presudu Osnovnog suda u Paraćinu Prr1 36/19 od 06.02.2020. godine, u delu stava prvog izreke kojim je odlučeno o zakonskoj zateznoj kamati na ime glavnog duga, tako što je odbijen kao neosnovan deo tužbenog zahteva tužilje, kojim je tražila da se obaveže tužena da joj na dosuđeni iznos imovinske štete od 655.395,27 dinara isplati zakonsku zateznu kamatu od 16.09.2010. godine kao dana donošenja Zaključka kojim je utvrđena visina potraživanja tužilje pa do 27.10.2019. godine kao dana podnošenja tužbe (stav drugi izreke).

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, u preinačujućem delu, tužilja je blagovremeno izjavila reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava. U reviziji je ukazala na odluku Apelacionog suda u Kragujevcu Gžrr 1/2019 od 21.02.2019. godine.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao dozvoljenost revizije na osnovu odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. a u vezi člana 413. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“ br.72/11, 49/13 – US, 74/13 – US, 55/14, 87/18 i 18/20) i utvrdio da revizija tužilje nije dozvoljena.

Tužba je podneta 07.10.2019. godine. U uvodu prvostepene presude je navedena vrednost predmeta spora u iznosu od 927.420,15 dinara.

Odredbom člana 28. stav 1. ZPP je propisano da, ako je za utvrđivanje stvarne nadležnosti, prava na izjavljivanje revizije i u drugim slučajevima propisanim u ovom zakonu merodavna vrednost predmeta spora, kao vrednost predmeta spora uzima se samo vrednost glavnog zahteva. Odredbom stava 2. ovog člana da, kamate, ugovorne kazne i ostala sporedna traženja, kao i troškovi postupka ne uzimaju se u obzir ako ne čine glavni zahtev.

Prema tome, pod glavnim zahtevom u smislu navedenog člana podrazumeva se zahtev stranke zbog koga se postupak vodi, dok se sporednim traženjima smatraju zahtevi stranke koji se ističu povodom ili sa glavnim zahtevom, odnosno potraživanja akcesorne prirode u odnosu na glavni zahtev. Sporedno traženje se uzima u obzir samo kada se traži glavno potraživanje i tada se prema tom potraživanju određuje vrednost predmeta spora.

Kako se revizijom pobija odluka o kamati, koja u konkretnoj situaciji ne čini glavni zahtev, to revizija tužilje nije dozvoljena.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 413. ZPP, odlučio kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Slađana Nakić Momirović,s.r.

Za tačnost otpravka

upravitelj pisarnice

Marina Antonić