Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'' br. 72/11... 55/2014), i našao da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a ukazivanje na bitnu povredu iz tačke 12. navedenog člana, ne predstavlja revizijski razlog u smislu člana 407. ZPP.

Nisu osnovani navodi revizije o pogrešnoj primeni materijalnog prava.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju tužilac je kod tuženog u radnom odnosu na neodređeno vreme od 01.06.2004. godine, a zaključenjem aneksa ugovora o radu br. ... dana 20.11.2008. godine, raspoređen je na radno mesto ... u radnoj jedinici ... . Sprovodeći uobičajenu povremenu proveru eventualne alkoholisanosti zaposlenih tuženi je 22.01.2017. godine, prilikom dolaska zaposlenih na rad u trećoj smeni, alkotestirao i tužioca, pri čemu je u njegovom dahu alkometar pokazao 0,14 promila alkohola, zbog čega mu nije dozvoljen pristup radnom mestu, a ovlašćeni kontrolori su sačinili zapisnik koji je pored njih potpisao i tužilac, bez primedbe. U izjavi datoj kod tuženog 25.01.2017. godine tužilac je negirao da je pre dolaska na rad konzumirao alkohol, a naveo je da je zbog bolesti tih dana koristio sirup, ne znajući da sadrži određenu količinu alkohola. Tužilac je upozoren o postojanju razloga za otkaz 27.01.2017. godine, zbog učinjene povrede radne obaveze propisane zakonom, opštim aktima tuženog i ugovorom o radu, na koje se izjasnio 02.02.2017. godine, ponavljajući navode iz prethodno date izjave. Pobijanim rešenjem od 17.03.2017. godine tužiocu je otkazan ugovor o radu na osnovu člana 179. stav 2. tačka 5. Zakona o radu, člana 127a. stav 1. tačka 9. Aneksa br. 4 Kolektivnog ugovora tuženog od 14.12.2015. godine.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja pravilno je pobijanim nižestepenim presudama primenjeno materijalno pravo kada je tužbeni zahtev tužioca za poništaj pobijanog rešenja i vraćanje na rad odbijen, a Vrhovni kasacioni sud u svemu kao pravilne i potpune prihvata razloge date u nižestepenim odlukama.

Naime, tužilac je iako svestan da kod tuženog nema tolerancije kada je u pitanju alkoholisanost, jer je aneksom br. 1. Kolektivnog ugovora od 20.03.2015. godine, kod zaposlenih i svih ostalih koji po bilo kom osnovu ulaze u krug preduzeća zabranjeno prisustvo alkohola u organizmu pošto jer je propisana nulta tolerancija na alkohol (sve što je iznad 0,0 promila podleže sankcionisanju) a zbog delatnosti poslodavca i opasnosti od povređivanja na alatima kojima se delatnost obavlja. I pored toga tužiocu je alkotestiranjem utvrđeno prisustvo od 0,14 promila alkohola, zbog čega mu nije dozvoljen pristup radnom mestu. Kod takve činjenične situacije postojao je osnov za upućivanje upozorenja o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu i donošenje rešenja o otkazu, jer je tužilac učinio povredu radne obaveze koja mu je stavljena na teret, a koja prema aktima tuženog predstavlja težu povredu zbog koje poslodavac može da zaposlenom otkaže ugovor o radu .

Naime, tužilac je upozoren na postojanje razloga za otkaz zbog učinjene povrede radne obaveze utvrđene članom 127a. stav 1. tačka 9. Aneksa br. 4 od 14.12.2015. godine Kolektivnog ugovora tuženog, a nakon datog odgovora na upozorenje ugovor o radu mu je otkazan na osnovu člana 179. stav 2. tačka 5. Zakona o radu, zbog učinjene povrede radne obaveze navedene u upozorenju, dolaska na rad u pripitom ili pijanom stanju, u odnosu na koju povredu je sud i cenio zakonitost otkaznog rešenja.

Imajući u vidu da je članom 126. Kolektivnog ugovora tuženog jasno definisano da dolazak na rad pod dejstvom alkohola, predstavlja otkazni razlog, a što je u konkretnom slučaju alkotestiranjem tužioca nesumnjivo utvrđeno, bez uticaja je na drugačije presuđenje pokušaj da se predstavi da se tužilac nije nalazio u ''pripitom'' stanju, te da uređaj kojim je vršeno alkotestiranje nije bio tehnički ispravan jer je nakon obavljenog alkotestiranja tužilac bez primedbe potpisao zapisnik ne zahtevajući da se utvrđena količina alkohola proveri vađenjem krvi u nadležnoj zdravstvenoj ustanovi.

Zahtev tuženog za naknadu troškova sastava odgovora na reviziju, odbijen je na osnovu člana 154. stav 1. Zakona o parničnom postupku, jer to nisu troškovi potrebni za vođenje ove parnice.

Na osnovu člana 414. ZPP Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Zvezdana Lutovac,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić