Врховни касациони суд је испитао побијану пресуду на основу члана 408. Закона о парничном поступку (''Службени гласник РС'' бр. 72/11... 55/2014), и нашао да ревизија није основана.

У поступку није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 2. ЗПП, на коју ревизијски суд пази по службеној дужности, а указивање на битну повреду из тачке 12. наведеног члана, не представља ревизијски разлог у смислу члана 407. ЗПП.

Нису основани наводи ревизије о погрешној примени материјалног права.

Према утврђеном чињеничном стању тужилац је код туженог у радном односу на неодређено време од 01.06.2004. године, а закључењем анекса уговора о раду бр. ... дана 20.11.2008. године, распоређен је на радно место ... у радној јединици ... . Спроводећи уобичајену повремену проверу евентуалне алкохолисаности запослених тужени је 22.01.2017. године, приликом доласка запослених на рад у трећој смени, алкотестирао и тужиоца, при чему је у његовом даху алкометар показао 0,14 промила алкохола, због чега му није дозвољен приступ радном месту, а овлашћени контролори су сачинили записник који је поред њих потписао и тужилац, без примедбе. У изјави датој код туженог 25.01.2017. године тужилац је негирао да је пре доласка на рад конзумирао алкохол, а навео је да је због болести тих дана користио сируп, не знајући да садржи одређену количину алкохола. Тужилац је упозорен о постојању разлога за отказ 27.01.2017. године, због учињене повреде радне обавезе прописане законом, општим актима туженог и уговором о раду, на које се изјаснио 02.02.2017. године, понављајући наводе из претходно дате изјаве. Побијаним решењем од 17.03.2017. године тужиоцу је отказан уговор о раду на основу члана 179. став 2. тачка 5. Закона о раду, члана 127а. став 1. тачка 9. Анекса бр. 4 Колективног уговора туженог од 14.12.2015. године.

Полазећи од утврђеног чињеничног стања правилно је побијаним нижестепеним пресудама примењено материјално право када је тужбени захтев тужиоца за поништај побијаног решења и враћање на рад одбијен, а Врховни касациони суд у свему као правилне и потпуне прихвата разлоге дате у нижестепеним одлукама.

Наиме, тужилац је иако свестан да код туженог нема толеранције када је у питању алкохолисаност, јер је анексом бр. 1. Колективног уговора од 20.03.2015. године, код запослених и свих осталих који по било ком основу улазе у круг предузећа забрањено присуство алкохола у организму пошто јер је прописана нулта толеранција на алкохол (све што је изнад 0,0 промила подлеже санкционисању) а због делатности послодавца и опасности од повређивања на алатима којима се делатност обавља. И поред тога тужиоцу је алкотестирањем утврђено присуство од 0,14 промила алкохола, због чега му није дозвољен приступ радном месту. Код такве чињеничне ситуације постојао је основ за упућивање упозорења о постојању разлога за отказ уговора о раду и доношење решења о отказу, јер је тужилац учинио повреду радне обавезе која му је стављена на терет, а која према актима туженог представља тежу повреду због које послодавац може да запосленом откаже уговор о раду .

Наиме, тужилац је упозорен на постојање разлога за отказ због учињене повреде радне обавезе утврђене чланом 127а. став 1. тачка 9. Анекса бр. 4 од 14.12.2015. године Колективног уговора туженог, а након датог одговора на упозорење уговор о раду му је отказан на основу члана 179. став 2. тачка 5. Закона о раду, због учињене повреде радне обавезе наведене у упозорењу, доласка на рад у припитом или пијаном стању, у односу на коју повреду је суд и ценио законитост отказног решења.

Имајући у виду да је чланом 126. Колективног уговора туженог јасно дефинисано да долазак на рад под дејством алкохола, представља отказни разлог, а што је у конкретном случају алкотестирањем тужиоца несумњиво утврђено, без утицаја је на другачије пресуђење покушај да се представи да се тужилац није налазио у ''припитом'' стању, те да уређај којим је вршено алкотестирање није био технички исправан јер је након обављеног алкотестирања тужилац без примедбе потписао записник не захтевајући да се утврђена количина алкохола провери вађењем крви у надлежној здравственој установи.

Захтев туженог за накнаду трошкова састава одговора на ревизију, одбијен је на основу члана 154. став 1. Закона о парничном поступку, јер то нису трошкови потребни за вођење ове парнице.

На основу члана 414. ЗПП Врховни касациони суд је одлучио као у изреци.

Председник већа - судија

Звездана Лутовац,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић