Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Subić, predsednika veća, Jelice Bojanić Kerkez, Biserke Živanović, Zorane Delibašić i Jasminke Stanojević, članova veća, u pravnoj stvari tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Miroslav Lukić, advokat iz ..., protiv tuženog Grada Pančeva, koga zastupa Gradsko pravobranilaštvo Grada Pančeva, radi poništaja rešenja o razrešenju, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog 24.03.2021. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 5537/19 od 22.01.2020. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužioca izjavljena protiv presude. Apelacionog suda u Beogradu Gž 5537/19 od 22.01.2020. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Pančevu P1 9/2017 od 31.10.2018. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužioca i poništeno je, kao nezakonito, rešenje tuženog br. II-04-06-3/2017-4 od 22.08.2017. godine kojim je tužilac razrešen dužnosti direktora Centra za socijalni rad „BB“ ... Stavom drugim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu naknadi troškove postupka u iznosu od 161.300,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti do isplate. Stavom trećim izreke, odbijen je zahtev tužioca za isplatu zakonske zatezne kamate na troškove parničnog postupka za period od dana presuđenja do dana izvršnosti presude.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 5537/19 od 22.01.2020. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena je prvostepena presuda. Stavom drugim izreke, preinačeno je rešenje o troškovima postupka sadržano u stavu drugom izreke tako što je tuženi obavezan da tužiocu naknadi troškove postupka u iznosu od 66.800,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti odluke do isplate. 

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava i predložio da se o reviziji odlučuje kao izuzetnoj dozvoljenoj u smislu odredbe člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Vrhovni kasacioni sud je na osnovu ovlašćenja iz člana 404. Zakona o parničnom postupku postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 49/13-US, 74/13- US, 55/14, 87/18 i 18/20), zaključio da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o izjavljenoj reviziji kao izuzetno dozvoljenoj.

Odredbom člana 404. stav 1. ZPP propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).

Drugostepenom presudom potvrđena je presuda prvostepenog suda i preinačeno je rešenje o troškovima postupka tako što je tuženi obavezan da tužiocu naknadi troškove postupka u iznosu od 66.800,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti odluke do isplate. Tužilac revizijom pobija drugostepenu odluku u preinačenom delu kojim je snižen iznos dosuđenih troškova postupka i predlaže primenu člana 403. stav 2. i 404. ZPP.

Po pitanju troškova postupka u parnici ne postoji potreba razmatranja pravnog pitanja o kojem postoji ustaljena sudska praksa, a takođe ni potreba novog tumačenja prava, odnosno razmatranja primene prava u konkretnoj situaciji kao da je reč o pravnom pitanju od opšteg interesa. Odluka o troškovima postupka uslovljena je ishodom spora i ocenom suda o troškovima koji su bili potrebni radi vođenja konkretne parnice, kako sledi iz odredaba člana 153, člana 154. i člana 163. stav 1- stav 4. ZPP-a.

Na osnovu iznetog, Vrhovni kasacioni sud je ocenio da nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stava 1. ZPP i odlučio kao u stavu prvom izreke ovog rešenja.

Ispitujući dozvoljenost izjavljne revizije, u smislu člana 410. stava 2. tačke 5. u vezi člana 420. stav 1. i 6. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je ocenio da revizija tužene nije dozvoljena.

Odredbom člana 441. Zakona o parničnom postupku, propisano je da je u parnicama iz radnih sporova revizija dozvoljena u sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa. Van ovih radnih sporova revizija nije dozvoljena, osim ukoliko se tužba ne odnosi na novčano potraživanje, kada se primenjuje opšti režim dopuštenosti ovog pravnog leka, prema vrednosti spora.

Imajući ovo u vidu, kao i da se u konkretnom slučaju ne radi o parnici iz radnog spora u smislu člana 441. Zakona o parničnom postupku (kod kojih je revizija uvek dozvoljena), iako tužilac tužbom traži zaštitu prava iz radnog odnosa, predmet tražene pravne zaštite nije zasnivanje, postojanje ili prestanak radnog odnosa, već zakonitost rešenja tuženog br. II-04-06-3/2017-4 od 22.08.2017. godine kojim je tužilac razrešen dužnosti direktora Centra za socijalni rad „BB“ ...

Prilikom ocene dozvoljenosti revizije, Vrhovni kasacioni sud je imao u vidu da je u konkretnom slučaju pobijanom odlukom preinačena prvostepena presuda u delu odluke o troškovima postupka, ali nalazi da nema mesta primeni odredbe člana 403. stav 2. tačka 2. ZPP. Naime, navedena odredba može se primeniti samo kada se primenjuje opšti režim dopuštenosti ovog pravnog leka, prema vrednosti spora, odnosno u slučaju kada se radi o reviziji izjavljenoj protiv pravnosnažne presude u kojoj je pobijani deo pravnosnažne presude ili označena vrednost predmeta spora ispod granične vrednosti za dozvoljenost revizije, ali ne u sporovima u kojima je posebnom odredbom ovog Zakona (ZPP) ili posebnim zakonom određeno da revizija protiv odluke u toj vrsti sporova nije dozvoljena.

U imovinskopravnim sporovima u kojima se tužbeni zahtev ne odnosi na potraživanje u novcu, predaju stvari ili izvršenje neke druge činidbe, a tužilac u tužbi i tokom prvostepenog postupka nije označio vrednost spora, već je vrednost spora utvrđena na osnovu odmerene sudske takse na prvostepenu odluku, saglasno članu 21, 27. i 28. Zakona o sudskim taksama („Službeni glasnik RS“ br. 28/94), što predstavlja dinarsku protivvrednost iznosa koji ne prelazi 40.000,00 dinara, to je Vrhovni kasacioni sud našao da je revizija nedozvoljena, primenom člana 403. stav 3. ZPP.

U konkretnom slučaju revizija je izjavljena protiv rešenja kojim je odlučeno o troškovima postupka, što u ovoj pravnoj stvari ne predstavlja glavni zahtev već sporedno potraživanje, zbog čega revizija tužene nije dozvoljena u smislu člana 28. stav 1. ZPP.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredbe člana 413. ZPP odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća-sudija,

Vesna Subić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić