Protiv navedenih pravnosnažnih rešenja, zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo Republički javni tužilac sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti i utvrdi da je pobijanim rešenjima povređen zakon u korist okrivljenog.

U podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti Republički javni tužilac ističe bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP navodima da pobijana pravnosnažna rešenja nemaju razloge o činjenicama koje su predmet dokazivanja odnosno da su razlozi o činjenicama koje su predmet dokazivanja potpuno nejasni. Pobijana rešenja odnose se na dokazni materijal koji je nastao primenom posebnih dokaznih radnji prema okrivljenom VV iz ..., na osnovu rešenja sudije za prethodni postupak Višeg suda u Smederevu Kpp Pov 62/17, zbog krivičnog dela iz člana 246. stav 1. KZ. Iz iznetog, prema navodima zahteva, proizlazi da u postupku u kom Viši sud u Beogradu, Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije donosi pobijano rešenje, predmetni materijal treba da se koristi kao slučajni nalaz, u smislu člana 164. ZKP. Imajući u vidu da je predmetni materijal zakonito korišćen u krivičnom predmetu Višeg suda u Smederevu K 15/18 koji se vodi protiv okrivljenog VV, zbog krivičnog dela iz člana 246. stav 1. KZ i da pobijana rešenja ne sadrže razloge o tome da li zakonito korišćenje materijala koji je nastao primenom posebnih dokaznih radnji u krivičnom predmetu Višeg suda u Smederevu, čini zakonitim slučajni nalaz u drugom krivičnom predmetu, to su pobijana rešenja doneta uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 482. stav 2. tačka 2) ZKP.

Prema navodima zahteva to što je Viši javni tužilac u Smederevu u zakonskom roku od 6 meseci pokrenuo krivični postupak pred Višim sudom u Smederevu isključuje mogućnost da su dokazi nastali primenom mere tajnog nadzora nezakoniti jer je na iznet način izvršena trajna konvalidacija tog dokaznog materijala u pogledu roka propisanog u članu 163. ZKP. Pored toga, u zahtevu se navodi i da nižestepeni sudovi u pobijanim rešenjima pogrešno računaju rok od 6 meseci propisan u članu 163. ZKP odnosno da ne sadrže razloge da li se isti računa od upoznavanja javnog tužioca sa materijalom nastalim primenom posebne dokazne radnje iz člana 166. ZKP, bez obzira na koji način je javni tužilac došao u posed tog materijala, ili od dostavljanja tog materijala od strane sudije za prethodni postupak. Osim toga, zaključak nižestepenih sudova da se rok iz člana 163. ZKP primenjuje i na slučajni nalaz iz člana 164. ZKP, sam po sebi predstavlja povredu člana 163. ZKP.

Vrhovni kasacioni sud je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca dostavio braniocima okrivljenih, u skladu sa odredbom člana 488. stav 1. KZ i u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenih, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta i pravnosnažna rešenja protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet te je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca je neosnovan iz sledećih razloga:

Odredbom člana 163. stav 1. ZKP propisano je da, ako javni tužilac ne pokrene krivični postupak u roku od 6 meseci od dana kada se upoznao sa materijalom prikupljenim korišćenjem posebnih dokaznih radnji ili ako izjavi da ga neće koristiti u postupku, odnosno da protiv osumnjičenog neće zahtevati vođenje postupka, sudija za prethodni postupak će doneti rešenje o uništenju prikupljenog materijala. Stavom 3. istog člana propisano je da, ako je pri preduzimanju posebnih dokaznih radnji postupljeno suprotno odredbama zakonika ili naredbi organa postupka, na prikupljenim podacima se ne može zasnivati sudska odluka, a sa prikupljenim materijalom se postupa u skladu sa članom 84. stav 3. Zakonika.

Odredbom člana 164. ZKP propisano je da, ako je preduzimanjem posebnih dokaznih radnji prikupljen materijal o krivičnom delu ili učiniocu koji nije bio obuhvaćen odlukom o određivanju posebnih dokaznih radnji, takav materijal se može koristiti u postupku samo ako se odnosi na krivično delo iz člana 162. ovog zakonika.

Viši javni tužilac u Beogradu, Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije je dana 01.10.2018. godine obavešten dopisom Višeg javnog tužioca u Smederevu Str Pov 58/17 od 28.09.2018. godine, da je primenom posebnih dokaznih radnji došlo do slučajnog nalaza u odnosu na AA. U prilogu navedenog dopisa dostavljen je izveštaj Odeljenja kriminalističke policije Str Pov 438/17 od 28.09.2018. godine, transkripti telefonskih razgovora AA od 01.03.2018. godine do 03.03.2018. godine i izveštaj sistemskog žurnala JIS MUP RS.

Audio materijal nastao primenom navedene posebne dokazne radnje tajnog nadzora i snimanja komunikacija koje se obavljaju putem telefona po naredbi sudije za prethodni postupak Višeg suda u Smederevu Kpp Pov 62/17, koji je snimljen na 9 DVD, upućen je Višem javnom tužiocu u Beogradu, Posebnom odeljenju za suzbijanje korupcije zajedno sa spisom predmeta, u prilogu dopisa Višeg suda u Smederevu K 48/18 od 16.01.2019. godine.

Nakon izrade kopija navedenih 9 DVD, Viši javni tužilac u Beogradu, Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije je uz dopis Ktr Ko 1915/18 od 22.01.2019. godine, vratio spise predmeta K 48/18 Višem sudu u Smederevu.

Optužnim predlogom Višeg javnog tužioca u Beogradu, Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije Kt Ko 169/19 – Kto Ko 102/19 od 18.07.2019. godine, koji je 29.07.2019. godine dostavljen Višem sudu u Beogradu, Posebnom odeljenju za suzbijanje korupcije, okrivljenom AA stavljeno je na teret krivično delo zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 1. KZ, a okrivljenoj BB (ranije ...) krivično delo zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 1. KZ u vezi člana 34. KZ.

S obzirom na izneto, Vrhovni kasacioni sud nalazi da su pravilno nižestepeni sudovi zaključili da je optužni predlog Višeg javnog tužioca u Beogradu, Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije Kt Ko 169/19 – Kto Ko 102/19 podnet Višem sudu u Beogradu, Posebnom odeljenju za borbu protiv korupcije od 29.07.2019. godine, nakon isteka roka od 6 meseci od dana kada je Viši javni tužilac u Beogradu, Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije imao mogućnost da se upozna sa materijalom prikupljenim korišćenjem posebnih dokaznih radnji, u smislu člana 163. stav 1. ZKP i da stoga prikupljeni materijal predstavlja nezakonit dokaz, u smislu člana 84. ZKP.

Ovo iz razloga što je Viši javni tužilac u Beogradu, Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije sa sadržinom materijala prikupljenog korišćenjem posebnih dokaznih radnji upoznat 01.10.2018. godine, kada mu je u prilogu dopisa Višeg javnog tužioca u Smederevu Str Pov 58/17 od 28.09.2018. godine, dostavljen transkript prikupljenog materijala za okrivljenog AA, a potom i u periodu od 16.01.2019. godine do 22.01.2019. godine, kada mu je dostavljen celokupan materijal odnosno 9 DVD na kojima se nalaze snimci razgovora i sadržina poruka okrivljenih AA i BB (ranije ...) od 01.03.2018. godine do 03.03.2018. godine. Stoga, optužni predlog Kt Ko 169/19 – Kto Ko 102/19 koji je Višem sudu u Beogradu dostavljen 29.07.2019. godine, podnet je nakon isteka roka od 6 meseci iz člana 163. stav 1. ZKP s obzirom na to da se navedeni rok računa od 22.01.2019. godine.

Postupajući na iznet način nižestepeni sudovi su u pobijanim rešenjima izneli jasne i neprotivurečne razloge o činjenicama koje su predmet dokazivanja, koje u svemu prihvata i Vrhovni kasacioni sud, te su neosnovani suprotni navodi zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca.

Suprotno navodima zahteva, Vrhovni kasacioni sud nalazi da u pogledu postupanja javnog tužioca sa materijalom prikupljenim korišćenjem posebnih dokaznih radnji nije od značaja da li se eventualno radi o slučajnom nalazu u smislu člana 164. ZKP obzirom da se odredbe članova 163. i 164. ZKP međusobno ne isključuju, a rok propisan u članu 163. stav 1. ZKP primenjuje se i na korišćenje materijala prikupljenog u smislu člana 164. ZKP. Prema tome, rok od 6 meseci teče od dana kada se javni tužilac upoznao sa materijalom prikupljenim korišćenjem posebnih dokaznih radnji, što pravilno zaključuju nižestepeni sudovi, te su suprotni navodi zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca, neosnovani.

Iz iznetih razloga, nalazeći da pobijanim rešenjima nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP ni povreda člana 163. ZKP, na koje se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav.1 ZKP, zahtev odbio kao neosnovan.

Zapisničar-savetnik                                                                                          Predsednik veća-sudija

Sanja Živanović, s.r.                                                                                          Biljana Sinanović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić