Против наведених правноснажних решења, захтев за заштиту законитости благовремено је поднео Републички јавни тужилац са предлогом да Врховни касациони суд усвоји захтев за заштиту законитости и утврди да је побијаним решењима повређен закон у корист окривљеног.

У поднетом захтеву за заштиту законитости Републички јавни тужилац истиче битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 2) ЗКП наводима да побијана правноснажна решења немају разлоге о чињеницама које су предмет доказивања односно да су разлози о чињеницама које су предмет доказивања потпуно нејасни. Побијана решења односе се на доказни материјал који је настао применом посебних доказних радњи према окривљеном ВВ из ..., на основу решења судије за претходни поступак Вишег суда у Смедереву Кпп Пов 62/17, због кривичног дела из члана 246. став 1. КЗ. Из изнетог, према наводима захтева, произлази да у поступку у ком Виши суд у Београду, Посебно одељење за сузбијање корупције доноси побијано решење, предметни материјал треба да се користи као случајни налаз, у смислу члана 164. ЗКП. Имајући у виду да је предметни материјал законито коришћен у кривичном предмету Вишег суда у Смедереву К 15/18 који се води против окривљеног ВВ, због кривичног дела из члана 246. став 1. КЗ и да побијана решења не садрже разлоге о томе да ли законито коришћење материјала који је настао применом посебних доказних радњи у кривичном предмету Вишег суда у Смедереву, чини законитим случајни налаз у другом кривичном предмету, то су побијана решења донета уз битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 482. став 2. тачка 2) ЗКП.

Према наводима захтева то што је Виши јавни тужилац у Смедереву у законском року од 6 месеци покренуо кривични поступак пред Вишим судом у Смедереву искључује могућност да су докази настали применом мере тајног надзора незаконити јер је на изнет начин извршена трајна конвалидација тог доказног материјала у погледу рока прописаног у члану 163. ЗКП. Поред тога, у захтеву се наводи и да нижестепени судови у побијаним решењима погрешно рачунају рок од 6 месеци прописан у члану 163. ЗКП односно да не садрже разлоге да ли се исти рачуна од упознавања јавног тужиоца са материјалом насталим применом посебне доказне радње из члана 166. ЗКП, без обзира на који начин је јавни тужилац дошао у посед тог материјала, или од достављања тог материјала од стране судије за претходни поступак. Осим тога, закључак нижестепених судова да се рок из члана 163. ЗКП примењује и на случајни налаз из члана 164. ЗКП, сам по себи представља повреду члана 163. ЗКП.

Врховни касациони суд је примерак захтева за заштиту законитости Републичког јавног тужиоца доставио браниоцима окривљених, у складу са одредбом члана 488. став 1. КЗ и у седници већа коју је одржао у смислу члана 490. ЗКП, без обавештавања Републичког јавног тужиоца и браниоца окривљених, сматрајући да њихово присуство није од значаја за доношење одлуке, размотрио списе предмета и правноснажна решења против којих је захтев за заштиту законитости поднет те је након оцене навода изнетих у захтеву, нашао:

Захтев за заштиту законитости Републичког јавног тужиоца је неоснован из следећих разлога:

Одредбом члана 163. став 1. ЗКП прописано је да, ако јавни тужилац не покрене кривични поступак у року од 6 месеци од дана када се упознао са материјалом прикупљеним коришћењем посебних доказних радњи или ако изјави да га неће користити у поступку, односно да против осумњиченог неће захтевати вођење поступка, судија за претходни поступак ће донети решење о уништењу прикупљеног материјала. Ставом 3. истог члана прописано је да, ако је при предузимању посебних доказних радњи поступљено супротно одредбама законика или наредби органа поступка, на прикупљеним подацима се не може заснивати судска одлука, а са прикупљеним материјалом се поступа у складу са чланом 84. став 3. Законика.

Одредбом члана 164. ЗКП прописано је да, ако је предузимањем посебних доказних радњи прикупљен материјал о кривичном делу или учиниоцу који није био обухваћен одлуком о одређивању посебних доказних радњи, такав материјал се може користити у поступку само ако се односи на кривично дело из члана 162. овог законика.

Виши јавни тужилац у Београду, Посебно одељење за сузбијање корупције је дана 01.10.2018. године обавештен дописом Вишег јавног тужиоца у Смедереву Стр Пов 58/17 од 28.09.2018. године, да је применом посебних доказних радњи дошло до случајног налаза у односу на АА. У прилогу наведеног дописа достављен је извештај Одељења криминалистичке полиције Стр Пов 438/17 од 28.09.2018. године, транскрипти телефонских разговора АА од 01.03.2018. године до 03.03.2018. године и извештај системског журнала ЈИС МУП РС.

Аудио материјал настао применом наведене посебне доказне радње тајног надзора и снимања комуникација које се обављају путем телефона по наредби судије за претходни поступак Вишег суда у Смедереву Кпп Пов 62/17, који је снимљен на 9 DVD, упућен је Вишем јавном тужиоцу у Београду, Посебном одељењу за сузбијање корупције заједно са списом предмета, у прилогу дописа Вишег суда у Смедереву К 48/18 од 16.01.2019. године.

Након израде копија наведених 9 DVD, Виши јавни тужилац у Београду, Посебно одељење за сузбијање корупције је уз допис Ктр Ко 1915/18 од 22.01.2019. године, вратио списе предмета К 48/18 Вишем суду у Смедереву.

Оптужним предлогом Вишег јавног тужиоца у Београду, Посебно одељење за сузбијање корупције Кт Ко 169/19 – Кто Ко 102/19 од 18.07.2019. године, који је 29.07.2019. године достављен Вишем суду у Београду, Посебном одељењу за сузбијање корупције, окривљеном АА стављено је на терет кривично дело злоупотреба службеног положаја из члана 359. став 1. КЗ, а окривљеној ББ (раније ...) кривично дело злоупотреба службеног положаја из члана 359. став 1. КЗ у вези члана 34. КЗ.

С обзиром на изнето, Врховни касациони суд налази да су правилно нижестепени судови закључили да је оптужни предлог Вишег јавног тужиоца у Београду, Посебно одељење за сузбијање корупције Кт Ко 169/19 – Кто Ко 102/19 поднет Вишем суду у Београду, Посебном одељењу за борбу против корупције од 29.07.2019. године, након истека рока од 6 месеци од дана када је Виши јавни тужилац у Београду, Посебно одељење за сузбијање корупције имао могућност да се упозна са материјалом прикупљеним коришћењем посебних доказних радњи, у смислу члана 163. став 1. ЗКП и да стога прикупљени материјал представља незаконит доказ, у смислу члана 84. ЗКП.

Ово из разлога што је Виши јавни тужилац у Београду, Посебно одељење за сузбијање корупције са садржином материјала прикупљеног коришћењем посебних доказних радњи упознат 01.10.2018. године, када му је у прилогу дописа Вишег јавног тужиоца у Смедереву Стр Пов 58/17 од 28.09.2018. године, достављен транскрипт прикупљеног материјала за окривљеног АА, а потом и у периоду од 16.01.2019. године до 22.01.2019. године, када му је достављен целокупан материјал односно 9 DVD на којима се налазе снимци разговора и садржина порука окривљених АА и ББ (раније ...) од 01.03.2018. године до 03.03.2018. године. Стога, оптужни предлог Кт Ко 169/19 – Кто Ко 102/19 који је Вишем суду у Београду достављен 29.07.2019. године, поднет је након истека рока од 6 месеци из члана 163. став 1. ЗКП с обзиром на то да се наведени рок рачуна од 22.01.2019. године.

Поступајући на изнет начин нижестепени судови су у побијаним решењима изнели јасне и непротивуречне разлоге о чињеницама које су предмет доказивања, које у свему прихвата и Врховни касациони суд, те су неосновани супротни наводи захтева за заштиту законитости Републичког јавног тужиоца.

Супротно наводима захтева, Врховни касациони суд налази да у погледу поступања јавног тужиоца са материјалом прикупљеним коришћењем посебних доказних радњи није од значаја да ли се евентуално ради о случајном налазу у смислу члана 164. ЗКП обзиром да се одредбе чланова 163. и 164. ЗКП међусобно не искључују, а рок прописан у члану 163. став 1. ЗКП примењује се и на коришћење материјала прикупљеног у смислу члана 164. ЗКП. Према томе, рок од 6 месеци тече од дана када се јавни тужилац упознао са материјалом прикупљеним коришћењем посебних доказних радњи, што правилно закључују нижестепени судови, те су супротни наводи захтева за заштиту законитости Републичког јавног тужиоца, неосновани.

Из изнетих разлога, налазећи да побијаним решењима није учињена битна повреда одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 2) ЗКП ни повреда члана 163. ЗКП, на које се неосновано указује захтевом за заштиту законитости, Врховни касациони суд је на основу члана 491. став.1 ЗКП, захтев одбио као неоснован.

Записничар-саветник                                                                                          Председник већа-судија

Сања Живановић, с.р.                                                                                          Биљана Синановић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић