Prema stanju u spisima, pravnosnažnim rešenjem Privrednog suda u Zaječaru R4 St 1488/18 od 08.10.2018. godine usvojen je prigovor predlagača, ovde tužilje, radi ubrzanja postupka, u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Zaječaru pod poslovnim brojem St 2/2010 nad stečajnim dužnikom AD „BB“ ... u stečaju i naloženo stečajnom sudiji u tom predmetu da u roku od četiri meseca preduzme sve radnje bliže opisane u stavu drugom navedenog rešenja a sve u cilju bržeg zaključenja stečajnog postupka. Tužbu u ovoj pravnoj stvari tužilja je podnela preporučenom pošiljkom 24.02.2020. godine.

Nalazeći da je rešenje kojim se prigovor usvaja doneto 08.10.2018. godine, nižestepeni sudovi su zaključili da je rok od četiri meseca za preduzimanje procesnih radnji istekao 08.02.2019. godine i da od tada teče rok za podnošenje tužbe za naknadu štete. Kako je tužba podneta 24.02.2020. godine, po proteku zakonskog roka, nižestepeni sudovi su odbacili tužbu kao neblagovremenu.

Stanovište nižestepenih sudova nije pravilno.

Prema članu 22. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, pravo na pravično zadovoljenje ima stranka čiji je prigovor usvojen a koja nije podnela žalbu, stranka čija je žalba odbijena uz potvrđivanje prvostepenog rešenja o usvajanju prigovora i stranka čija je žalba usvojena (stav 1). Stranka čiji je prigovor usvojen, a koja nije podnela žalbu i stranka čija je žalba odbijena uz potvrđivanje prvostepenog rešenja o usvajanju prigovora stiče pravo na pravično zadovoljenje kada istekne rok u kom je sudija ili javni tužilac bio dužan da preduzme naložene procesne radnje, a stranka čija je žalba usvojena – kada primi rešenje o usvajanju žalbe (stav 2). Po članu 31. stav 1. istog zakona stranka može da podnese tužbu protiv Republike Srbije za naknadu imovinske štete izazvane povredom prava na suđenje u razumnom roku, u roku od jedne godine od dana kada je stekla pravo na pravično zadovoljenje. Članom 11. navedenog zakona propisano je da u rešenju kojim se prigovor usvaja i utvrđuje povreda prava na suđenje u razumnom roku predsednik suda ukazuje sudiji ili javnom tužiocu na razloge zbog kojih je povređeno pravo stranke i nalaže sudiji procesne radnje koje delotvorno ubrzavaju postupak (stav 1). Istim rešenjem predsednik suda određuje i rok u kome je sudija dužan da preduzme naložene procesne radnje, a koji ne može biti kraći od 15 dana niti duži od četiri meseca i primeren rok u kome ga sudija izveštava o preduzetim radnjama (stav 2).

Iz citiranih zakonskih odredbi proizlazi da se pravo na pravično zadovoljenje stiče po isteku roka u kome je sudija bio dužan da preduzme naložene procesne radnje. Rešenjem Privrednog suda u Zaječaru R4 St1488/18 od 08.10.2018. godine usvojen je prigovor predlagača, ovde tužilje i naloženo postupajućem sudiji da u roku od četiri meseca preduzme odgovarajuće radnje u navedenom predmetu. Prema priloženoj fotokopiji dostavnice, koja se nalazi u spisima predmeta, proizilazi da je stečajni sudija to rešenje primio dana 06.12.2018. godine. Od narednog dana teče rok od 4 meseca, tj od 07.12.2018. godine. Nakon isteka tog roka počinje da teče rok predviđen članom 31. stav 1. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku. Sve te činjenice nižestepeni sudovi nisu cenili, a što je trebalo da čine i odluče da li će u ovom slučaju doneti meritornu odluku o zahtevu tužilje.

U ponovnom postupku prvostepeni sud će ponovo oceniti da li je tužba podneta blagovremeno u smislu člana 31. stav 1. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, a ceniće i osnovanost zahteva tužilje i doneće zakonitu odluku.

Na osnovu člana 416. stav 2. ZPP odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

dr Dragiša B. Slijepčević, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić