Према стању у списима, правноснажним решењем Привредног суда у Зајечару Р4 Ст 1488/18 од 08.10.2018. године усвојен је приговор предлагача, овде тужиље, ради убрзања поступка, у стечајном поступку који се води пред Привредним судом у Зајечару под пословним бројем Ст 2/2010 над стечајним дужником АД „ББ“ ... у стечају и наложено стечајном судији у том предмету да у року од четири месеца предузме све радње ближе описане у ставу другом наведеног решења а све у циљу бржег закључења стечајног поступка. Тужбу у овој правној ствари тужиља је поднела препорученом пошиљком 24.02.2020. године.

Налазећи да је решење којим се приговор усваја донето 08.10.2018. године, нижестепени судови су закључили да је рок од четири месеца за предузимање процесних радњи истекао 08.02.2019. године и да од тада тече рок за подношење тужбе за накнаду штете. Како је тужба поднета 24.02.2020. године, по протеку законског рока, нижестепени судови су одбацили тужбу као неблаговремену.

Становиште нижестепених судова није правилно.

Према члану 22. Закона о заштити права на суђење у разумном року, право на правично задовољење има странка чији је приговор усвојен а која није поднела жалбу, странка чија је жалба одбијена уз потврђивање првостепеног решења о усвајању приговора и странка чија је жалба усвојена (став 1). Странка чији је приговор усвојен, а која није поднела жалбу и странка чија је жалба одбијена уз потврђивање првостепеног решења о усвајању приговора стиче право на правично задовољење када истекне рок у ком је судија или јавни тужилац био дужан да предузме наложене процесне радње, а странка чија је жалба усвојена – када прими решење о усвајању жалбе (став 2). По члану 31. став 1. истог закона странка може да поднесе тужбу против Републике Србије за накнаду имовинске штете изазване повредом права на суђење у разумном року, у року од једне године од дана када је стекла право на правично задовољење. Чланом 11. наведеног закона прописано је да у решењу којим се приговор усваја и утврђује повреда права на суђење у разумном року председник суда указује судији или јавном тужиоцу на разлоге због којих је повређено право странке и налаже судији процесне радње које делотворно убрзавају поступак (став 1). Истим решењем председник суда одређује и рок у коме је судија дужан да предузме наложене процесне радње, а који не може бити краћи од 15 дана нити дужи од четири месеца и примерен рок у коме га судија извештава о предузетим радњама (став 2).

Из цитираних законских одредби произлази да се право на правично задовољење стиче по истеку рока у коме је судија био дужан да предузме наложене процесне радње. Решењем Привредног суда у Зајечару Р4 Ст1488/18 од 08.10.2018. године усвојен је приговор предлагача, овде тужиље и наложено поступајућем судији да у року од четири месеца предузме одговарајуће радње у наведеном предмету. Према приложеној фотокопији доставнице, која се налази у списима предмета, произилази да је стечајни судија то решење примио дана 06.12.2018. године. Од наредног дана тече рок од 4 месеца, тј од 07.12.2018. године. Након истека тог рока почиње да тече рок предвиђен чланом 31. став 1. Закона о заштити права на суђење у разумном року. Све те чињенице нижестепени судови нису ценили, а што је требало да чине и одлуче да ли ће у овом случају донети мериторну одлуку о захтеву тужиље.

У поновном поступку првостепени суд ће поново оценити да ли је тужба поднета благовремено у смислу члана 31. став 1. Закона о заштити права на суђење у разумном року, а цениће и основаност захтева тужиље и донеће закониту одлуку.

На основу члана 416. став 2. ЗПП одлучено је као у изреци.

Председник већа - судија

др Драгиша Б. Слијепчевић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић