Apelacioni sud u Beogradu je odlučujući o podnetom prigovoru radi ubrzanja postupka od 14.08.2021. godine, proverom kroz elektronski upisnik u pisarnici Apelacionog suda u Beogradu, utvrdio da je u ovom slučaju postupak započet podnošenjem tužbe radi raskida ugovora o kupoprodaji nepokretnosti 03.11.2016. godine, prvostepena presuda P 29609/16 doneta je 25.05.2017. godine i parničnim strankama je ekspedovana 26.06.2017. godine. Tuženi je na navedenu presudu 29.08.2017. godine izjavio žalbu, a tužioci 11.01.2018. godine su dostavili odgovor na žalbu. Predmet prvostepenog suda je Apelacionom sudu u Beogradu dostavljen 15.03.2018. godine, koji sud se rešenjem Gž 1944/18 od 22.03.2018. godine oglasio stvarno nenadležnim i predmet ustupio Višem sudu u Beogradu 29.03.2018. godine. Viši sud u Beogradu je izazvao sukob nadležnosti, nakon čega je Vrhovni kasacioni sud rešenjem R1 33/21 od 28.01.2021. godine, utvrdio da je stvarno nadležan Apelacioni sud u Beogradu, u kom sudu se predmet nalazi od 23.06.2021. godine pod brojem Gž 3539/21, a odluka o žalbi tuženog nije doneta u vreme odlučivanja po prigovoru.

Apelacioni sud u Beogradu je odbio prigovor predlagača, nalazeći da u ovom slučaju u radu Apelacionog suda u Beogradu nije bilo neopravdanih perioda nepostupanja, jer iz utvrđenog proizlazi da je pred prvostepenim sudom postupak od podnete tužbe do donošenja odluke o tužbenom zahtevu tužilaca trajao nešto više od sedam meseci, a da celokupan postupak od dana podnošenja tužbe do dana podnošenja prigovora traje četiri godine i devet meseci. Imajući u vidu da se u ovom slučaju ne radi o predmetu koji je hitan, kao i praksu Evropskog suda za ljudska prava, Apelacioni sud u Beogradu je našao da u ovoj fazi postupka za sada ne postoji povreda prava podnosioca prigovora na suđenje u razumnom roku, u smislu odredaba Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku.

Međutim, iz spisa proizilazi i da je postupak u ovoj pravnoj stvari pokrenut 03.11.2016. godine, i da još nije okončan, nakon što je Vrhovni kasacioni sud rešenjem R1 33/21 od 28.01.2021. godine utvrdio da je za odlučivanje po žalbi stvarno nadležan Apelacioni sud u Beogradu i predmet tom sudu ponovo dostavljen 23.06.2021. godine. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije („Službeni glasnik RS“, br. 98/2006) propisano je da svako ima pravo da mu nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i optužbama protiv njega.

Odredbom člana 18. stav 3. Ustava Republike Srbije propisano je da se odredbe o ljudskim i manjinskim pravima tumače u korist unapređenja vrednosti demokratskog društva, saglasno međunarodnim standardima ljudskih i manjinskih prava, kao i praksi međunarodnih institucija koje nadziru njihovo sprovođenje.

Odredbom člana 6. stav 1. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda („Službeni list SCG“- Međunarodni ugovori, br. 9/2003, 5/2005 i 7/2005, „Službeni glasnik RS“ - Međunarodni ugovori, br.12/2010 i 10/2015), između ostalog, propisano je da svako, tokom odlučivanja o njegovim građanskim pravima i obavezama ili o krivičnoj optužbi protiv njega, ima pravo na pravičnu i javnu raspravu u razumnom roku pred nezavisnim i nepristrasnim sudom, obrazovanim na osnovu zakona.

Odredbom člana 4. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, propisano je da se pri odlučivanju o pravnim sredstvima kojim se štiti pravo na suđenje u razumnom roku uvažavaju sve okolnosti predmetnog suđenja, pre svega složenost činjeničnih i pravnih pitanja, celokupno trajanje postupka i postupanje suda, javnog tužilaštva ili drugog državnog organa, priroda ili vrsta predmeta suđenja ili istrage, značaj predmeta suđenja ili istrage po stranku, ponašanje stranke tokom postupka, posebno poštovanje procesnih prava i obaveza, zatim poštovanje redosleda rešavanja predmeta i zakonski rokovi za zakazivanje ročišta i glavnog pretresa i izradu odluke.

Po oceni revizijskog suda, pogrešan je zaključak Apelacionog suda u Beogradu da je prigovor predlagača neosnovan. Naime, u ovom slučaju se radi o parničnom postupku koji je pokrenut podnošenjem tužbe dana 03.11.2016. godine, a koji postupak po žalbi od 29.08.2017. godine i predmet prvostepenog suda 15.03.2018. godine dostavljen Apelacionom sudu radi odlučivanja još nije okončan, ni nakon odluke Vrhovnog kasacionog suda iz rešenja R1 33/21 od 28.01.2021. godine da je za odlučivanje po žalbi stvarno nadležan Apelacioni sud u Beogradu i predmet tom sudu dostavljen 23.06.2021. godine, zbog čega je razumni rok za okončanje postupka prekoračen, a prvostepeno rešenje nije zakonito.

Propust prvostepenog suda otklonio je Vrhovni kasacioni sud, tako što je na utvrđeno činjenično stanje primenio navedene odredbe Ustava RS, Evropske konvencije i zakona i odlučio kao u prvom i drugom stavu izreke. Polazeći od činjenice: da postupak u ovoj pravnoj stvari od značaja za predlagača, koji je jedan od tužilaca, traje od 03.11.2016. godine, a da postupak pred drugostepenim sudom traje od 15.03.2018. godine i da još nije okončan, Vrhovni kasacioni sud je primenom propisanih merila zaključio da je u ovom slučaju predlagaču povređeno pravo na suđenje u razumnom roku. Naime, u ovom slučaju znatna dužina trajanja postupka pred drugostepenim sudom je dovoljna činjenica za izvođenje zaključka da postupak nerazumno dugo traje. Povređeno je pravo predlagača, spor nije pravnosnažno okončan, a žalbeni sud koji je nadležan za odlučivanje o žalbi, nakon odluke revizijskog suda o nadležnosti u ovom slučaju i ponovnog dostavljanja predmeta tom sudu 23.06.2021. godine je morao brže da postupa. Zbog navedenog, Vrhovni kasacioni sud je utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku.

Otklanjajući posledice utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u cilju što bržeg okončanja postupka u predmetu Gž 3539/2021, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredbe člana 11. stav 1. i 2. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, naložio okončanje žalbenog postupka u roku od dva meseca od prijema ovog rešenja.

Imajući u vidu navedeno, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u prvom i drugom stavu izreke na osnovu člana 401. tačka 3. Zakona o parničnom postuku.

S u d i j a

Slađana Nakić Momirović,s.r.

Za tačnost otpravka

upravitelj pisarnice

Marina Antonić