Апелациони суд у Београду је одлучујући о поднетом приговору ради убрзања поступка од 14.08.2021. године, провером кроз електронски уписник у писарници Апелационог суда у Београду, утврдио да је у овом случају поступак започет подношењем тужбе ради раскида уговора о купопродаји непокретности 03.11.2016. године, првостепена пресуда П 29609/16 донета је 25.05.2017. године и парничним странкама је експедована 26.06.2017. године. Тужени је на наведену пресуду 29.08.2017. године изјавио жалбу, а тужиоци 11.01.2018. године су доставили одговор на жалбу. Предмет првостепеног суда је Апелационом суду у Београду достављен 15.03.2018. године, који суд се решењем Гж 1944/18 од 22.03.2018. године огласио стварно ненадлежним и предмет уступио Вишем суду у Београду 29.03.2018. године. Виши суд у Београду је изазвао сукоб надлежности, након чега је Врховни касациони суд решењем Р1 33/21 од 28.01.2021. године, утврдио да је стварно надлежан Апелациони суд у Београду, у ком суду се предмет налази од 23.06.2021. године под бројем Гж 3539/21, а одлука о жалби туженог није донета у време одлучивања по приговору.

Апелациони суд у Београду је одбио приговор предлагача, налазећи да у овом случају у раду Апелационог суда у Београду није било неоправданих периода непоступања, јер из утврђеног произлази да је пред првостепеним судом поступак од поднете тужбе до доношења одлуке о тужбеном захтеву тужилаца трајао нешто више од седам месеци, а да целокупан поступак од дана подношења тужбе до дана подношења приговора траје четири године и девет месеци. Имајући у виду да се у овом случају не ради о предмету који је хитан, као и праксу Европског суда за људска права, Апелациони суд у Београду је нашао да у овој фази поступка за сада не постоји повреда права подносиоца приговора на суђење у разумном року, у смислу одредаба Закона о заштити права на суђење у разумном року.

Међутим, из списа произилази и да је поступак у овој правној ствари покренут 03.11.2016. године, и да још није окончан, након што је Врховни касациони суд решењем Р1 33/21 од 28.01.2021. године утврдио да је за одлучивање по жалби стварно надлежан Апелациони суд у Београду и предмет том суду поново достављен 23.06.2021. године. Одредбом члана 32. став 1. Устава Републике Србије („Службени гласник РС“, бр. 98/2006) прописано је да свако има право да му независан, непристрасан и законом већ установљен суд, правично и у разумном року, јавно расправи и одлучи о његовим правима и обавезама, основаности сумње која је била разлог за покретање поступка, као и оптужбама против њега.

Одредбом члана 18. став 3. Устава Републике Србије прописано је да се одредбе о људским и мањинским правима тумаче у корист унапређења вредности демократског друштва, сагласно међународним стандардима људских и мањинских права, као и пракси међународних институција које надзиру њихово спровођење.

Одредбом члана 6. став 1. Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода („Службени лист СЦГ“- Међународни уговори, бр. 9/2003, 5/2005 и 7/2005, „Службени гласник РС“ - Међународни уговори, бр.12/2010 и 10/2015), између осталог, прописано је да свако, током одлучивања о његовим грађанским правима и обавезама или о кривичној оптужби против њега, има право на правичну и јавну расправу у разумном року пред независним и непристрасним судом, образованим на основу закона.

Одредбом члана 4. Закона о заштити права на суђење у разумном року, прописано је да се при одлучивању о правним средствима којим се штити право на суђење у разумном року уважавају све околности предметног суђења, пре свега сложеност чињеничних и правних питања, целокупно трајање поступка и поступање суда, јавног тужилаштва или другог државног органа, природа или врста предмета суђења или истраге, значај предмета суђења или истраге по странку, понашање странке током поступка, посебно поштовање процесних права и обавеза, затим поштовање редоследа решавања предмета и законски рокови за заказивање рочишта и главног претреса и израду одлуке.

По оцени ревизијског суда, погрешан је закључак Апелационог суда у Београду да је приговор предлагача неоснован. Наиме, у овом случају се ради о парничном поступку који је покренут подношењем тужбе дана 03.11.2016. године, а који поступак по жалби од 29.08.2017. године и предмет првостепеног суда 15.03.2018. године достављен Апелационом суду ради одлучивања још није окончан, ни након одлуке Врховног касационог суда из решења Р1 33/21 од 28.01.2021. године да је за одлучивање по жалби стварно надлежан Апелациони суд у Београду и предмет том суду достављен 23.06.2021. године, због чега је разумни рок за окончање поступка прекорачен, а првостепено решење није законито.

Пропуст првостепеног суда отклонио је Врховни касациони суд, тако што је на утврђено чињенично стање применио наведене одредбе Устава РС, Европске конвенције и закона и одлучио као у првом и другом ставу изреке. Полазећи од чињенице: да поступак у овој правној ствари од значаја за предлагача, који је један од тужилаца, траје од 03.11.2016. године, а да поступак пред другостепеним судом траје од 15.03.2018. године и да још није окончан, Врховни касациони суд је применом прописаних мерила закључио да је у овом случају предлагачу повређено право на суђење у разумном року. Наиме, у овом случају знатна дужина трајања поступка пред другостепеним судом је довољна чињеница за извођење закључка да поступак неразумно дуго траје. Повређено је право предлагача, спор није правноснажно окончан, а жалбени суд који је надлежан за одлучивање о жалби, након одлуке ревизијског суда о надлежности у овом случају и поновног достављања предмета том суду 23.06.2021. године је морао брже да поступа. Због наведеног, Врховни касациони суд је утврдио повреду права на суђење у разумном року.

Отклањајући последице утврђене повреде права на суђење у разумном року у циљу што бржег окончања поступка у предмету Гж 3539/2021, Врховни касациони суд је на основу одредбе члана 11. став 1. и 2. Закона о заштити права на суђење у разумном року, наложио окончање жалбеног поступка у року од два месеца од пријема овог решења.

Имајући у виду наведено, Врховни касациони суд је одлучио као у првом и другом ставу изреке на основу члана 401. тачка 3. Закона о парничном постуку.

С у д и ј а

Слађана Накић Момировић,с.р.

За тачност отправка

управитељ писарнице

Марина Антонић