U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je bila u braku sa sinom tuženih sve do njegove smrti ...2019. godine. Tokom braka, dobili su četvoro dece koja su maloletna. Tužilja je sa pokojnim suprugom i decom živela u zajedničkom domaćinstvu sa tuženima, a nakon smrti njenog supruga došlo je do poremećenih odnosa između parničnih stranaka, pa je tuženi isterao tužilju iz kuće i nije joj dozvolio da sa sobom povede decu. Tužilja je protiv tuženih podnela prijavu policiji i Centru za socijalni rad Sjenica zahtevajući predaju dece i pokrenula je ovaj parnični postupak jer su tuženi odbili da joj predaju decu. Rešenjem suda od 15.05.2020. godine određena je privremena mera predaje dece tužilji, a po žalbi tuženih Viši sud u Novom Pazaru je rešenjem od 10.09.2020. godine potvrdio prvostepeno rešenje kojim je usvojena privremena mera. Po predlogu tužilje, određeno je izvršenje rešenja zaključkom suda I br. 21/20, s obzirom da tuženi nisu dobrovoljno postupili po pravnosnažnom rešenju, i dat im je nalog da u roku od 48 sati predaju maloletnu decu tužilji. Tuženi nisu postupili po navedenom zaključku i nisu dozvolili tužilji da preuzme decu, pa im je rešenjem I 21/20 od 27.07.2020. godine izrečena kazna zatvora u trajanju dok tuženi kao izvršni dužnici ne postupe po nalogu suda, a najduže 60 dana. Nakon toga, tuženi su decu predali tužilji, zbog čega je ona povukla tužbeni zahtev za predaju dece. Iz izveštaja Centra za socijalni rad u Sjenici utvrđeno je da tužilja ispunjava sve uslove da deci pruži normalan razvoj i vaspitanje, a uslovi u kojima su se deca nalazila dok su boravila u domaćinstvu tuženih pogodovali su formiranju asocijalnog ponašanja, a komunikacija dece sa širom zajednicom je odstupala od normalnih karakteristika.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno je u nižestepenim presudama primenjeno materijalno pravo kada je utvrđeno da tužilja samostalno vrši roditeljsko pravo nad maloletnom decom i tuženi su obavezani da joj omoguće vršenje roditeljskog prava i uzdrže se od bilo kakvog uznemiravanja u njegovoj realizaciji.

Prema članu 77. stav 1. Porodičnog zakona, jedan roditelj sam vrši roditeljsko pravo kada je drugi roditelj nepoznat ili je umro ili je potpuno lišen roditeljskog prava, odnosno poslovne sposobnosti.

Kako je suprug tužilje i sin tuženih preminuo, to tužilja nad maloletnom decom samostalno vrši roditeljsko pravo, u smislu navedene zakonske odredbe. U postupku je utvrđeno da su tuženi onemogućili tužilju u samostalom vršenju roditeljskog prava tako što joj nisu dozvolili da decu povede kada se iselila iz njihovog domaćinstva, niti su joj decu predali po pravnosnažnoj sudskoj odluci i u izvršnom postupku, što je suprotno odredbi člana 60. st. 1. i 2. Porodičnog zakona, po kome dete ima pravo da živi sa roditeljima i pravo da se roditelji o njemu staraju pre svih drugih, a ovo pravo može biti ograničeno samo sudskom odlukom kada je to u najboljem interesu deteta. Zato su u nižestepenim presudama pravilno primenjene navedene odredbe kada je tužbeni zahtev tužilje usvojen.

Revizijom tuženih neosnovano se ukazuje da tužilja nema pravni interes za podnošenje tužbe s obzirom da vrši roditeljsko pravo po samom zakonu. Međutim, u vreme podnošenja tužbe postojao je pravni interes tužilje jer su tuženi odbili da joj predaju decu, nisu postupili ni po kasnijem pravnosnažnom rešenju kojim je usvojena privremena mera, niti su decu predali u izvršnom postupku, a tužbom je postavljen i tužbeni zahtev da se tuženi ubuduće uzdrže od bilo kakvog uznemiravanja tužilje u realizaciji roditeljskog prava.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP.

Predsednik veća – sudija

Jasmina Stanojević, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić