Dopunskom presudom pod istim brojem od 15.01.2019. godine, stavom prvim izreke odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca za utvrđenje da tuženi ima pravo službenosti prolaza kolima, traktorom i pešice preko poslužne parcele kp .../... KO ... u svojini tužioca, radi ulaska u svoju parcelu kp .../... KO ..., sa merama i granicama navedenim u izreci, te da se tuženom naloži da ubuduće koristi samo navedeni službeni put radi prolaska kolima, traktorom i pešice. Stavom drugim izreke odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca da se utvrdi da tuženi ima pravo službenosti prolaza kolima, traktorom i pešice preko poslužne parcele kp .../... KO ... svojina tužioca, radi ulaska u svoju parcelu kp .../... KO ... sa merama i granicama navedenim ovim delom izreke i da se tuženom naloži da ubuduće koristi samo ovaj službeni put radi prolaska do svoje parcele.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 1970/19 od 19.06.2020. godine, stavom prvim izreke odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena prvostepena presuda od 27.09.2018. godine, ispravljena rešenjem od 15.01.2019. godine u stavovima prvom, drugom i trećem izreke. Tim stavom je odbijena i žalba tužioca i potvrđena dopunska presuda od 15.01.2019. godine. Stavom drugim izreke odbačena je žalba tuženog izjavljena protiv dopunske presude. Stavom trećim izreke preinačeno je rešenje o troškovima postupka iz stava četvrtog izreke prvostepene presude, tako što je tuženi obavezan da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 684.800,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate. Stavom četvrtim izreke odbijeni su zahtevi parničnih stranaka za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv drugostepene presude u stavu prvom izreke, u delu u kome je odbijena njegova žalba, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava i iz razloga protipisanih članom 404. Zakona o parničnom postupku.

Tužilac je dostavio odgovor na reviziju.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, nisu ispunjeni zakonski uslovi za odlučivanje o reviziji tuženog kao izuzetno dozvoljenoj, u smislu člana 404. stav 1. važećeg Zakona o parničnom postupku – ZPP. Revizijom se ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava, i to čl. 49. stav 1. i 51. Zakona o osnovama svojinsko- pravnih odnosa, ali se ne ukazuje na zakonske razloge za izuzetnu dozvoljenost revizije. Zato je odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao dozvoljenost izjavljene revizije u smislu člana 410. stav 2. ZPP i utvrdio da revizija nije dozvoljena.

Tužba u ovoj parnici podneta je 11.10.2012. godine, a na ročištu od 09.09.2013. godine vrednost predmeta spora određena je na 100.000,00 dinara. Protivtužba je podneta 14.03.2014. godine, sa vrednošću predmeta spora od 2.500,00 dinara.

S obzirom da navedena vrednost predmeta spora očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra, kao revizijskog cenzusa iz člana 403. stav 3. ZPP, to revizija nije dozvoljena.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke, na osnovu člana 414. ZPP.

Predsednik veća – sudija

Jasminka Stanojević,s.r.

Za tačnost otpravka

upravitelj pisarnice

Marina Antonić