.jpg "Sudska praksa")
Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Рев 4359/2020
10.03.2022. година
Београд
Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Јасминке Станојевић, председника већа, Бисерке Живановић, Споменке Зарић, Драгане Миросављевић и Јелице Бојанић Керкез, чланова већа, у парници тужиоца АА из ..., чији је пуномоћник Војин Стојковић, адвокат из ..., против туженог ББ из ..., чији је пуномоћник Живота Милошевић, адвокат из ..., ради утврђења права службености по тужби и противтужби, одлучујући о ревизији туженог изјављеној против пресуде Апелационог суда у Крагујевцу Гж 1970/19 од 19.06.2020. године, у седници од 10.03.2022. године, донео је
Р Е Ш Е Њ Е
НЕ ПРИХВАТА СЕ одлучивање о ревизији туженог као изузетно дозвољеној.
ОДБАЦУЈЕ СЕ као недозвољена ревизија туженог изјављена против пресуде Апелационог суда у Крагујевцу Гж 1970/19 од 19.06.2020. године, у ставу првом изреке.
О б р а з л о ж е њ е
Пресудом Основног суда у Крушевцу П 2836/16 од 27.09.2018. године, која је исправљена решењем под истим бројем од 15.01.2019. године, ставом првим изреке усвојен је тужбени захтев тужиоца и утврђено право службености пролаза колима, трактором и пешице преко послужне парцеле .../... КО ..., ради уласка у парцелу кп .../... КО ..., у мерама и границама описаним изреком и туженом је наложено да убудуће користи само наведени пут ради проласка колима, трактором и пешице. Ставом другим изреке усвојен је тужбени захтев тужиоца и утврђено његово право службености провођења воде путем пластичног црева које ће поставити у канал који ће прокопати преко послужне парцеле кп .../... КО ... у својини туженог, ради увођења воде са сеоског водовода у свој кућни плац кп .../... КО ..., у мерама и границама наведеним изреком, што је тужени обавезан да дозволи и трпи. Ставом трећим изреке одбијен је као неоснован противтужбени захтев да се утврди да је противтужилац путем одржаја и вршењем права колске службености стекао право сталног пролаза путничким моторним возилом, камионом, трактором са приколицом и прикључним пољопривредним машинама и механизацијом преко кп .../... КО ... у власништву противтуженог, у мерама и границама наведеним овим делом изреке, да се упише право службености пролаза у катастру непокретности у корист противтужиоца што би противтужени био обавезан да призна и трпи. Ставом четвртим изреке тужени је обавезан да тужиоцу накнади трошкове парничног поступка у износу од 494.800,00 динара са законском затезном каматом од извршности пресуде до исплате.
Допунском пресудом под истим бројем од 15.01.2019. године, ставом првим изреке одбијен је као неоснован тужбени захтев тужиоца за утврђење да тужени има право службености пролаза колима, трактором и пешице преко послужне парцеле кп .../... КО ... у својини тужиоца, ради уласка у своју парцелу кп .../... КО ..., са мерама и границама наведеним у изреци, те да се туженом наложи да убудуће користи само наведени службени пут ради проласка колима, трактором и пешице. Ставом другим изреке одбијен је као неоснован тужбени захтев тужиоца да се утврди да тужени има право службености пролаза колима, трактором и пешице преко послужне парцеле кп .../... КО ... својина тужиоца, ради уласка у своју парцелу кп .../... КО ... са мерама и границама наведеним овим делом изреке и да се туженом наложи да убудуће користи само овај службени пут ради проласка до своје парцеле.
Пресудом Апелационог суда у Крагујевцу Гж 1970/19 од 19.06.2020. године, ставом првим изреке одбијена је као неоснована жалба туженог и потврђена првостепена пресуда од 27.09.2018. године, исправљена решењем од 15.01.2019. године у ставовима првом, другом и трећем изреке. Тим ставом је одбијена и жалба тужиоца и потврђена допунска пресуда од 15.01.2019. године. Ставом другим изреке одбачена је жалба туженог изјављена против допунске пресуде. Ставом трећим изреке преиначено је решење о трошковима поступка из става четвртог изреке првостепене пресуде, тако што је тужени обавезан да тужиоцу накнади трошкове парничног поступка у износу од 684.800,00 динара са законском затезном каматом од извршности пресуде до исплате. Ставом четвртим изреке одбијени су захтеви парничних странака за накнаду трошкова жалбеног поступка.
Против другостепене пресуде у ставу првом изреке, у делу у коме је одбијена његова жалба, тужени је благовремено изјавио ревизију због погрешне примене материјалног права и из разлога протиписаних чланом 404. Закона о парничном поступку.
Тужилац је доставио одговор на ревизију.
По оцени Врховног касационог суда, нису испуњени законски услови за одлучивање о ревизији туженог као изузетно дозвољеној, у смислу члана 404. став 1. важећег Закона о парничном поступку – ЗПП. Ревизијом се указује на погрешну примену материјалног права, и то чл. 49. став 1. и 51. Закона о основама својинско- правних односа, али се не указује на законске разлоге за изузетну дозвољеност ревизије. Зато је одлучено као у ставу првом изреке.
Врховни касациони суд је испитао дозвољеност изјављене ревизије у смислу члана 410. став 2. ЗПП и утврдио да ревизија није дозвољена.
Тужба у овој парници поднета је 11.10.2012. године, а на рочишту од 09.09.2013. године вредност предмета спора одређена је на 100.000,00 динара. Противтужба је поднета 14.03.2014. године, са вредношћу предмета спора од 2.500,00 динара.
С обзиром да наведена вредност предмета спора очигледно не прелази динарску противвредност од 40.000 евра, као ревизијског цензуса из члана 403. став 3. ЗПП, то ревизија није дозвољена.
Из наведених разлога, Врховни касациони суд је одлучио као у ставу другом изреке, на основу члана 414. ЗПП.
Председник већа – судија
Јасминка Станојевић,с.р.
За тачност отправка
управитељ писарнице
Марина Антонић
