Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 2229/19 od 24.02.2020. godine, nakon održane rasprave, ukinuta je prvostepena presuda i odbijeni, kao neosnovani tužbeni zahtevi tužioca bliže navedeni u izreci prvostepene presude i obavezan tužilac da tuženom na ime troškova postupka plati 127.350,00 dinara.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku-ZPP („Službeni glasnik RS“, br.72/11,... 18/20), Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da je revizija osnovana.

U postupku nije počinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, pravni prethodnik tužioca VV, pravni prethodni tuženog GG i DD su se 1956. godine izdvojili u posebna domaćinstva, a ugovor o deobi nepokretnog imanja overen je od strane suda 1964. godine. Ugovorom je određeno da GG pripada ½, a DD i VV po ¼ parcela koje su bile predmet deobe. Ugovorom nisu definisali koje su parceli ili koji realni delovi parcela pripali kome od deobničara, već je određeno da će prilikom izlaska geometra na lice mesta izdvojiti imanje kako su putem fizičke deobe dobili na deo, s tim da svaki svoj fizički i faktički deo drži i uživa. Nakon overe ugovora geometar nije izašao na lice mesta radi izdvajanja delova koje su ugovarači dobili na deo, ali se zna koje konkretno zemljište koristi svaki od deobničara, odnosno njihovi pravni sledbenici, a u katastru nepokretnosti lica koja su upisana kao nosioci prava svojine na predmetnim parcelama upisana su sa idealnim delovima, kao suvlasnici. Mere i granice zemljišta koje deobničari odnosno njihovi pravni sledbenici drže na terenu ne poklapaju se sa katastarskim merama i granicama. Na osnovu nalaza i mišljenja sudskog veštaka geodetske struke izvršena je identifikacija parcela koje su bile predmet ugovora o deobi i sporni putni pravci, kao i postavljene prepreke u vidu iskopanih kanala. Opisani sporni putni pravci po izjašnjenju veštaka na terenu su i jedini pravci prema opisanim nepokretnostima od kuće tužioca. Iz nalaza i mišljenja sudskog veštaka poljoprivredne struke sledi da šteta koju tužilac trpi zbog nemogućnosti korišćenja svojih parcela, koje su livade ukupne površine 2.16.37 ha iznosi 52.353,60 dinara godišnje.

Prvostepeni sud je usvojio zahteve tužioca, primenom člana 81. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, smatrajući da tužilac traži zaštitu po osnovu prava na državinu, a ne zaštitu obične državine – faktičke vlasti na stvari, koju reguliše odredba člana 75. istog zakona, kao i da tužilac ima pravo na naknadu štete primenom člana 154. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima, zbog nemogućnosti da prolazi spornim putnim pravcima do povlasnih parcela.

Drugostepeni sud je, nakon održane rasprave, ukinuo prvostepenu presudu i odbio zahteve tužioca, smatrajući da tužilac tužbom traži zaštitu prava službenosti prolaza opisanim trasama i da tužilac nema pravo na traženu zaštitu, jer tužilac ne može imati pravo stvarne službenosti na parcelama na kojima je suvlasnik, niti može ostvariti zaštitu prava službenosti tužbom u parničnom postupku, a da članom 5. ugovora o deobi nepokretnog imanja nije konstituisano pravo službenosti prolaza, pošto su do tada sve parcele bile vlasništvo istog lica. Osim toga drugostepeni sud je smatrao da dok se ne izvrši deoba suvlasničkih nepokretnosti da stranke način korišćenja istih mogu da regulišu u vanparničnom postupku.

Ovakva odluka drugostepenog suda se ne može prihvatiti kao pravilna, jer se osnovano revizijom ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava, zbog čega činjenično stanje nije u potpunosti utvrđeno.

Zakonom o osnovama svojinskopravnih odnosa članom 3. stav 1. propisano je da više lica ima pravo susvojine na nepodeljenoj stvari kada je deo svakog od njih određen srazmerno celini (idealni deo). Članom 14. stav 1. propisano je da suvlasnik ima pravo da stvar drži i da je koristi zajedno sa ostalim suvlasnicima srazmerno svom delu, ne povređujući prava ostalih suvlasnika. Članom 15. stav 1. propisano je da suvlasnici imaju pravo da zajednički upravljaju stvarju, a stavom 4. da za preduzimanje poslova koji prelaze okvir redovnog upravljanja (otuđenje cele stvari, promena namene stvari, izdavanje cele stvari u zakup, zasnivanje hipoteke na celoj stvari, zasnivanje stvarnih službenosti, veće popravke i sl.) potrebna je saglasnost svih suvlasnika.

Saglasno napred navedenom, institut susvojine regulisan je članom 13. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa i prema toj zakonskoj odredbi susvojina postoji kada na jednoj stvari pravo svojine pripada većem broju lica, a pošto stvar nije podeljena, to niko od suvlasnika nema isključivu vlast na fizički određenom delu stvari, nego svako vrši svoja vlasnička ovlašćenja srazmerno svom suvlasničkom delu, na celoj stvari, kako je to propisano članom 14. istog zakona. Idealni deo je deo prava na stvari, zato svaki suvlasnik ima idealni deo na svakoj čestici zajedničke stvari.

Stranke su suvlasnici predmetnih nepokretnosti. Pravni prethodnici stranaka su se 1956. godine izdvojili u posebna domaćinstva, i stim u vezi zaključili ugovor o deobi nepokretnog imanja, koji je overen od strane suda 1964. godine, međutim, ugovorom nisu definisali koje su parceli ili koji realni delovi parcela pripali kome od deobničara, već je određeno da će prilikom izlaska geometra na lice mesta izdvojiti imanje kako su putem fizičke deobe dobili na deo. Između pravnih prethodnoka stranaka, kao suvlasnika nije izvršena deoba, a mere i granice zemljišta koje stranke drže na terenu ne poklapaju se sa katastarskim merama i granicama, zbog čega stranke, kao suvlasnici predmetnih nepokretnosti, a shodno napred citiranim odredbama Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, nemaju isključivu vlast na fizički određenom delu predmetnih nepokretnosti, nego svako ima pravo da vrši svoja vlasnička ovlašćenja srazmerno svom suvlasničkom delu, na svim nepokretnostima. Tužilac smatra da je povređen u svom pravu u pogledu načina korišćenja zajedničkih nepokretnosti i tužbom traži zaštitu tih prava, odnosno da se naloži tuženom da prestane da ga uznemirava u korišćenju tih prava, kako to proizlazi iz postavljenog zahteva i spisa, pa se ne može prihvatiti, kao pravilan zaključak drugostepenog suda da tužilac tužbom traži zaštitu prava službenosti prolaza opisanim trasama i da je stoga njegov zahtev neosnovan. Naime, tužbeni zahtevi se identifikuju po tužbenom predlogu (petitumu) i po činjenicama na kojima se taj predlog zasniva (činjenični osnov tužbenog zahteva). Sud nije vezan za pravni osnov tužbenog zahteva, ali je zato vezan za činjenice na kojima tužilac zasniva zahtev. Pa kako je drugostepeni sud pogrešno smatrao da se radi o tužbi za zaštitu prava službenosti, jer iz spisa sledi da je tužilac tužbom tražio zaštitu svojih prava korišćenja zajedničkih nepokretnosti i da se naloži tuženom da prestane da ga uznemirava u korišćenju tih prava, to je drugostepeni sud o tome morao i da odluči, pravilnim utvrđenjem svih činjenica relevantnih za primenu materijalnog prava, što je u ovom slučaju izostalo.

Stoga, a sa napred navedenih razloga, drugostepena presuda je morala biti ukinuta i predmet vraćen tom sudu na ponovno suđenje.

U ponovnom postupku drugostepeni sud će, u skladu sa napred navedenim, pravilnom ocenom izvedenih dokaza, pravilno i potpuno utvrditi činjenično stanje, te će pravilnom primenom materijalnog prava ponovo odlučiti o osnovanosti zahteva tužioca, vodeći računa o pravnoj prirodi suvlasništva i stim u vezi ovlašćenjima suvlasnika.

S obzirom da je ukinuta odluka o zahtevu za prestanak uznemiravanja, ukinuta je i odluka o naknadi štete, jer ista zavisi od odluke o zahtevu za prestanak uznemiravanja.

Ukinuta je i odluka o troškovima postupka, jer ista zavisi od konačnog ishoda spora.

Shodno izloženom, na osnovu člana 416. stav 3. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Dobrila Starajina, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić