Na osnovu člana 262. ZKP, određeno je da troškovi krivičnog postupka padaju na teret okrivljenog AA, te da će se o visini svih troškova odlučiti posebnim rešenjem.

Oštećeni BB upućen je na parnični postupak radi ostvarivanja imovinskopravnog zahteva.

Presudom Višeg suda u Jagodini Kž1 6/22 od 24.02.2022. godine, odbijene su kao neosnovane žalbe Osnovnog javnog tužioca u Jagodini i branioca okrivljenog AA – advokata Nemanje Markovića, a presuda Osnovnog suda u Jagodini K 238/21 od 03.11.2021. godine, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA – advokat Nemanja Marković, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, konkretno zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud ukine pobijane presude i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje ili da pobijane presude preinači tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe.

Vrhovni kasacioni sud dostavio je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, i u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, nalazeći da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), nakon razmatranja spisa predmeta i pravnosnažnih presuda protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, a nakon ocene navoda izloženih u zahtevu, našao:

Zahtev je neosnovan.

Neosnovano se zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog nižestepene presude pobijaju zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tač. 1) i 2) ZKP, koja se prema navodima zahteva sastoji u tome što u konkretnom slučaju nedostaje posledica predmetnog krivičnog dela, odnosno teže remećenje javnog reda i mira i značajnije ugrožavanje spokojstva građana, jer su radnje koje je okrivljeni kritičnom prilikom preduzeo bile usmerene ka ugrožavanju sigurnosti i izazivanju straha kod oštećenih, a ne ka značajnijem ugrožavanju spokojstva građana, a zbog čega se radnje okrivljenog prema stavu branioca mogu eventualno kvalifikovati kao krivično delo ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 2. u vezi stava 1. KZ, a ne kao krivično delo nasilničko ponašanje iz člana 344. stav 1. KZ, zbog kog je oglašen krivim.

Izloženi navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog su, po nalaženju ovog suda, neosnovani.

Naime, krivično delo nasilničko ponašanje iz člana 344. stav 1. KZ čini onaj ko grubim vređanjem ili zlostavljanjem drugog, vršenjem nasilja prema drugom, izazivanjem tuče ili drskim i bezobzirnim ponašanjem značajnije ugrožava spokojstvo građana ili teže remeti javni red i mir.

Prema činjeničnom opisu radnje izvršenja krivičnog dela sadržanog u izreci prvostepene presude, okrivljeni AA je kritičnom prilikom na javnom mestu, ispred kafića „VV“ u ..., vršenjem nasilja prema drugom, izazivanjem tuče i drskim bezobzirnim ponašanjem, značajnije ugrozio spokojstvo građana i teže remetio javni red i mir, na taj način što je prvo verbalno provocirao oštećene BB i GG, pa pošto oštećeni nisu obraćali pažnju na okrivljenog, on je sa nožem u ruci krenuo prema oštećenom BB, a nakon što su ga oštećeni savladali i oborili kako bi pustio nož, okrivljeni je počeo da im upućuje pretnje, te je i oštećeni BB pomogao u savladavanju okrivljenog tako što je otvorio njegovu desnu šaku i oduzeo mu predmetni nož, pri čemu je navedeni događaj kod sve trojice oštećenih izazvao osećaj uznemirenosti i straha i ugrozio je njihovo spokojstvo.

Dakle, iz opisa krivičnog dela utvrđenog pobijanom pravnosnažnom presudom jasno proizlazi da je okrivljeni vršenjem nasilja prema drugome, na javnom mestu, te izazivanjem tuče i drskim i bezobzirnim ponašanjem, značajnije ugrožavao spokojstvo građana i teže remetio javni red i mir, a zbog čega u njegovim radnjama stoje svi bitni elementi krivičnog dela nasilničko ponašanje iz člana 344. stav 1. KZ, zbog kog je oglašen krivim, a ne bitni elementi krivičnog dela ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 2. u vezi stava 1. KZ, kako to neosnovano ističe branilac okrivljenog u podnetom zahtevu.

Iz navedenih razloga, nalazeći da nižestepenim presudama nije učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tač. 1) i 2) ZKP, Vrhovni kasacioni sud je podneti zahtev odbio kao neosnovan.

Sa svega izloženog, a na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP, doneta je odluka kao u izreci.

Zapisničar-savetnik                                                                                                 Za predsednika veća-sudija

Snežana Medenica,s.r.                                                                                             Dubravka Damjanović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić