Rev 2847/2021 3.1.2.14.1; prestanak obaveza - ispunjenje; 3.19.1.25.1.4; posebna revizija

Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 2847/2021
24.03.2022. godina
Beograd

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislava Bosiljkovića, predsednika veća, Branke Dražić, Danijele Nikolić, Dragane Boljević i Marine Milanović, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Miroslav Manasijević advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Ministarstvo pravde, Visoki savet sudstva, Osnovni sud u Surdulici, Sudska jedinica u Vladičinom Hanu, koju zastupa Državno pravobranilaštvo, Odeljenje u Leskovcu, radi duga, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Vranju Gž 2645/19 od 02.11.2020. godine, u sednici veća održanoj 24.03.2022. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Vranju Gž 2645/19 od 02.11.2020. godine.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca izjavljena protiv presude Višeg suda u Vranju Gž 2645/19 od 02.11.2020. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Surdulici, Sudska jedinica u Vladičinom Hanu II P 82/19 od 04.06.2019. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev i obavezana je tužena da tužiocu na ime duga isplati iznos od 72.000,00 dinara, po osnovu neisplaćenih troškova krivičnog postupka u predmetu K 628/13 Osnovnog suda u Surdulici, Sudska jedinica u Vladičinom Hanu, i na ime prevoznih troškova na relaciji Vranje – Vladičin Han – Vranje, tri puta, 30% za svaki pređeni kilometar, po ceni najkvalitetnijeg benzina, iznos od 8.620,67 dinara. Stavom drugim izreke, tužena je obavezana da tužiocu na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 80.860,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti do isplate.

Presudom Višeg suda u Vranju Gž 2645/19 od 02.11.2020. godine, stavom prvim izreke, preinačena je presuda Osnovnog suda u Surdulici, Sudska jedinica u Vladičinom Hanu II P 82/19 od 04.06.2019. godine, u stavu prvom izreke, tako što je odbijen tužbeni zahtev da se obaveže tužena da tužiocu na ime duga po osnovu isplaćenih troškova krivičnog postupka u predmetu K 628/13 Osnovnog suda u Surdulici, Sudska jedinica u Vladičinom Hanu, isplati iznos od 72.000,00 dinara i na ime voznih troškova na relaciji Vranje – Vladičin Han –Vranje, tri puta, 30% za svaki pređeni kilometar po ceni najkvalitetnijeg benzina, iznos od 8.620,67 dinara. Stavom drugim izreke, preinačena je prvostepena presuda u stavu drugom izreke tako što je obavezan tužilac da tuženoj na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 18.000,00 dinara. Stavom trećim izreke, obavezan je tužilac da tuženoj na ime troškova drugostepenog postupka isplati iznos do 12.000,00 dinara.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči primenom člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Prema odredbi člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11...18/20), revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primeme materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšeteg interesa ili pravna pitanja u intresu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija (stav 2.).

Vrhovni kasacioni sud je u granicama svojih ovlašćenja, na osnovu člana 404. stav 2. ZPP ocenio da u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, potreba za ujednačavanjem sudske prakse, kao ni za novim tumačenjem prava, uzimajući u obzir vrstu spora, sadržinu tražene sudske zaštite i razloge odbijanja tužbenog zahteva. Predmet tužbenog zahteva u ovom sporu je naknada troškova krivičnog postupka. Obrazloženje pobijane drugostepene presude u tom smislu u skladu je sa postojećom sudskom praksom u tumačenju i primeni člana 262. stav 2. i člana 256. stav 1. i 6. Zakonika o krivičnom postupku („Službeni glasnik RS“ br .101/2011 od 30.12.2011.) koji se odnose na troškove krivičnog postupka kada se optužba protiv okrivljenog odbije i rokova za podnošenje takvog zahteva u krivičnom postupku, tako da ne postoji potreba za novim tumačenjem prava. Sporno pravno pitanje koje se u reviziji postavlja nije od opšteg interesa, kao ni u interesu ravnopravnosti građana, a tužilac uz reviziju ne prilaže odluke koje ukazuju na različito postupanje sudova u istoj činjenično- pravnoj situaciji kao što je konkretna i suprotnom presuđenju sudova o istom zahtevu, pa nije ispunjen zakonski uslov koji se odnosi na potrebu ujednačavanja sudske prakse.

Podnesak tužioca od 02.08.2021. godine, nije uzet u razmatranje kao dopuna revizije, s obzirom da je podnet po proteku roka za izjavljivanje ovog pravnog leka propisanog članom 403. stav 1. ZPP.

Iz navedenih razloga, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije na osnovu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 468. stav 1. ZPP propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Odredbom člana 479. stav 6. Zakona o parničnom postupku propisano je da protiv odluke drugostepenog suda kojim je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.

Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 16.10.2017. godine, a vrednost predmeta spora je iznos od 80.620,67 dinara. Kako se u ovom slučaju radi o sporu male vrednosti u kome vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, revizija tužioca nije dozvoljena primenom člana 479. stav 6. Zakona o parničnom postupku.

Na osnovu člana 413. ZPP odlučeno je kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Branislav Bosiljković,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić