.jpg "Sudska praksa")
Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Рев 2847/2021
24.03.2022. година
Београд
Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Бранислава Босиљковића, председника већа, Бранке Дражић, Данијеле Николић, Драгане Бољевић и Марине Милановић, чланова већа, у парници тужиоца АА из ..., чији је пуномоћник Мирослав Манасијевић адвокат из ..., против тужене Републике Србије, Министарство правде, Високи савет судства, Основни суд у Сурдулици, Судска јединица у Владичином Хану, коју заступа Државно правобранилаштво, Одељење у Лесковцу, ради дуга, одлучујући о ревизији тужиоца изјављеној против пресуде Вишег суда у Врању Гж 2645/19 од 02.11.2020. године, у седници већа одржаној 24.03.2022. године, донео је
Р Е Ш Е Њ Е
НЕ ДОЗВОЉАВА СЕ одлучивање о посебној ревизији тужиље изјављеној против пресуде Вишег суда у Врању Гж 2645/19 од 02.11.2020. године.
ОДБАЦУЈЕ СЕ као недозвољена ревизија тужиоца изјављена против пресуде Вишег суда у Врању Гж 2645/19 од 02.11.2020. године.
О б р а з л о ж е њ е
Пресудом Основног суда у Сурдулици, Судска јединица у Владичином Хану II П 82/19 од 04.06.2019. године, ставом првим изреке, усвојен је тужбени захтев и обавезана је тужена да тужиоцу на име дуга исплати износ од 72.000,00 динара, по основу неисплаћених трошкова кривичног поступка у предмету К 628/13 Основног суда у Сурдулици, Судска јединица у Владичином Хану, и на име превозних трошкова на релацији Врање – Владичин Хан – Врање, три пута, 30% за сваки пређени километар, по цени најквалитетнијег бензина, износ од 8.620,67 динара. Ставом другим изреке, тужена је обавезана да тужиоцу на име трошкова парничног поступка исплати износ од 80.860,00 динара, са законском затезном каматом од извршности до исплате.
Пресудом Вишег суда у Врању Гж 2645/19 од 02.11.2020. године, ставом првим изреке, преиначена је пресуда Основног суда у Сурдулици, Судска јединица у Владичином Хану II П 82/19 од 04.06.2019. године, у ставу првом изреке, тако што је одбијен тужбени захтев да се обавеже тужена да тужиоцу на име дуга по основу исплаћених трошкова кривичног поступка у предмету К 628/13 Основног суда у Сурдулици, Судска јединица у Владичином Хану, исплати износ од 72.000,00 динара и на име возних трошкова на релацији Врање – Владичин Хан –Врање, три пута, 30% за сваки пређени километар по цени најквалитетнијег бензина, износ од 8.620,67 динара. Ставом другим изреке, преиначена је првостепена пресуда у ставу другом изреке тако што је обавезан тужилац да туженој на име трошкова парничног поступка исплати износ од 18.000,00 динара. Ставом трећим изреке, обавезан је тужилац да туженој на име трошкова другостепеног поступка исплати износ до 12.000,00 динара.
Против правноснажне пресуде донете у другом степену тужилац је благовремено изјавио ревизију, због погрешне примене материјалног права, са предлогом да се о ревизији одлучи применом члана 404. Закона о парничном поступку.
Према одредби члана 404. став 1. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“, бр. 72/11...18/20), ревизија је изузетно дозвољена због погрешне примеме материјалног права и против другостепене пресуде која се не би могла побијати ревизијом, ако је по оцени Врховног касационог суда потребно да се размотре правна питања од опшетег интереса или правна питања у интресу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе, као и ако је потребно ново тумачење права (посебна ревизија). О дозвољености и основаности ревизије из става 1. овог члана одлучује Врховни касациони суд у већу од пет судија (став 2.).
Врховни касациони суд је у границама својих овлашћења, на основу члана 404. став 2. ЗПП оценио да у конкретном случају не постоји потреба за разматрањем правних питања од општег интереса или у интересу равноправности грађана, потреба за уједначавањем судске праксе, као ни за новим тумачењем права, узимајући у обзир врсту спора, садржину тражене судске заштите и разлоге одбијања тужбеног захтева. Предмет тужбеног захтева у овом спору је накнада трошкова кривичног поступка. Образложење побијане другостепене пресуде у том смислу у складу је са постојећом судском праксом у тумачењу и примени члана 262. став 2. и члана 256. став 1. и 6. Законика о кривичном поступку („Службени гласник РС“ бр .101/2011 од 30.12.2011.) који се односе на трошкове кривичног поступка када се оптужба против окривљеног одбије и рокова за подношење таквог захтева у кривичном поступку, тако да не постоји потреба за новим тумачењем права. Спорно правно питање које се у ревизији поставља није од општег интереса, као ни у интересу равноправности грађана, а тужилац уз ревизију не прилаже одлуке које указују на различито поступање судова у истој чињенично- правној ситуацији као што је конкретна и супротном пресуђењу судова о истом захтеву, па није испуњен законски услов који се односи на потребу уједначавања судске праксе.
Поднесак тужиоца од 02.08.2021. године, није узет у разматрање као допуна ревизије, с обзиром да је поднет по протеку рока за изјављивање овог правног лека прописаног чланом 403. став 1. ЗПП.
Из наведених разлога, одлучено је као у ставу првом изреке.
Испитујући дозвољеност ревизије на основу члана 410. став 2. тачка 5. Закона о парничном поступку, Врховни касациони суд је нашао да ревизија није дозвољена.
Одредбом члана 468. став 1. ЗПП прописано је да се споровима мале вредности сматрају спорови у којима се тужбени захтев односи на потраживање у новцу које не прелази динарску противвредност 3.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе.
Одредбом члана 479. став 6. Закона о парничном поступку прописано је да против одлуке другостепеног суда којим је одлучено у спору мале вредности ревизија није дозвољена.
Тужба у овој правној ствари поднета је 16.10.2017. године, а вредност предмета спора је износ од 80.620,67 динара. Како се у овом случају ради о спору мале вредности у коме вредност предмета спора не прелази динарску противвредност 3.000 евра по средњем курсу НБС на дан подношења тужбе, ревизија тужиоца није дозвољена применом члана 479. став 6. Закона о парничном поступку.
На основу члана 413. ЗПП одлучено је као у ставу другом изреке.
Председник већа – судија
Бранислав Босиљковић,с.р.
За тачност отправка
Управитељ писарнице
Марина Антонић
