Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči primenom člana 403. stav 2. tačka 2. i člana 404. ZPP.

Prema odredbi člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik“ RS br. 72/11, 49/13 - US, 74/13 - US, 55/14, 87/18 i 18/20), revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti posebne revizije iz stava 1. ovog člana odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.

Pravnosnažnom presudom odlučeno je o tužbenom zahtevu za naknadu štete u vidu izmaklih prihoda na strani tužilje, primenom odgovarajućih odredaba materijalnog prava - Zakona o energetici, Uredbe o uslovima isporuke električne energije i Zakona o obligacionim odnosima, uz zaključak da tužilja nije neovlašćeno koristila električnu energiju u predmetnom objektu, a da na strani tuženog postoji krivica koja je u uzročno – posledičnoj vezi sa nastankom štete, koja se ogleda u nemogućnosti tužilje da nakon isključenja električne energije u objektu nastavi sa obavljanjem delatnosti i ostvarivanjem prihoda, s tim da je drugostepeni sud utvrdio i doprinos tužilje u nastanku štete od 50% zbog propusta da preduzimanjem određenih radnji smanji eventualnu štetu.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tuženog kao o izuzetno dozvoljenoj, uzimajući u obzir vrstu spora i sadržinu tražene sudske zaštite, način presuđenja, kao i razloge za delimično usvajanje tužbenog zahteva, koji su u skladu sa pravnim shvatanjem izraženim kroz odluke Vrhovnog kasacionog suda, u kojima je odlučivano o istovetnim zahtevima tužilaca, sa istim ili sličnim činjeničnim stanjem i pravnim osnovom. U izjavljenoj reviziji nisu navedena pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, niti su priložene sudske odluke kojima je na drugačiji način odlučeno u istovetnim ili bitno istovetnim činjenično-pravnim situacijama, pa zato nema mesta odlučivanju o reviziji tuženog ni radi ujednačavanja sudske prakse.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 404. ZPP, odlučio kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući pobijanu presudu na osnovu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena ni kao redovna.

Odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.

Tužilja je podnela tužbu 28.03.2014. godine, a vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude iznosi 261.024,00 dinara.

Imajući u vidu da se radi o imovinskopravnom sporu i da vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, to je Vrhovni kasacioni sud utvrdio da je revizija nedozvoljena, primenom člana 403. stav 3. ZPP.

Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Branislav Bosiljković,s.r.

Za tačnost otpravka

upravitelj pisarnice

Marina Antonić