Protiv pravnosnažne drugostepene presude tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava i bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. ZPP, učinjene u postupku pred drugostepenim sudom i iz odredbe člana 374. stav 2. tačka 12. ZPP.

Ispitujući pobijanu drugostepenu presudu, u granicama revizijskih navoda, u smislu odredbe člana 408. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da je revizija tuženog neosnovana.

U postupku donošenja drugostepene presude nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku – u delu kojim je potvrđena prvostepena presuda u stavu prvom, drugom i delu stava trećeg izreke kojim je obavezan tuženi da tužilju vrati na rad i u stavu četvrtom, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti. Drugostepena presuda nije zahvaćena bitnom povredom odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. ZPP, na koju se paušalno ukazuje revizijom tuženog. Revizija ne može da se izjavi zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 12. ZPP, u smislu odredbe člana 407. stav 1. tačka 1, 2. i 3. ZPP.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je sa tuženim zaključila Ugovor o radu broj .. od 13.06.2016. godine kada je tužilja započela rad kod tuženog na određeno vreme na poslovima „...“. Potom je zaključeno više sukcesivnih ugovora o radu na određeno vreme među kojima je poslednji zaključen 01.01.2017. godine, a zatim je navedeni ugovor produžavan sa više sukcesivnih aneksa ugovora o radu na koji način je tužilji produžavan radni odnos kod tuženog, pri čemu u ugovorima i aneksima nije navođen osnov stupanja na rad, osim od aneksa koji je zaključen 01.05.2018. godine, kada se prvi put pominje potreba realizacije projekta po ugovoru broj .. . Navedeni ugovor broj .. se spominje i kasnije u naknadno zaključenim aneksima. Na ovaj način je tužilji produžavan radni odnos sve do donošenja rešenja generalnog direktora tuženog broj .. od 26.08.2020. godine, kada tužilji prestaje radni odnos sa danom 31.08.2020. godine, kao danom isteka vremena na koje je zasnovan radni odnos po Ugovoru o radu broj .. od 01.01.2017. godine. U toku postupka je utvrđeno da je tužilja u celokupnom periodu kod tuženog obavljala iste poslove.

Nižestepeni sudovi su stanovišta da su u konkretnom slučaju ispunjeni uslovi za preobražaj radnog odnosa na određeno vreme u radni odnos na neodređeno vreme, budući da nije postojao osnov zasnivanja radnog odnosa na određeno vreme, u skladu sa odredbom člana 33. stav 1. tačka 7. Zakona o radu, pa su u smislu odredbe člana 37. stav 6. Zakona o radu ispunjeni uslovi da je radni odnos zasnovan na neodređeno vreme. Na temelju tako iznetih razloga, nižestepeni sudovi poništavaju kao nezakonito rešenje tuženog, kojim je tužilji utvrđen prestanak radnog odnosa i utvrđuju da je tužilja sa danom 01.09.2020. godine (kako je tražila u tužbi) zasnovala radni odnos kod tuženog na neodređeno vreme, te obavezuju tuženog da tužilju vrati na poslove koje je obavljala do prestanka radnog odnosa.

Vrhovni kasacioni sud je stanovišta da su nižestepene odluke donete pravilnom primenom materijalnog prava na utvrđeno činjenično stanje.

Ugovor o radu može da se zaključi na određeno vreme, u skladu sa odredbom člana 37. stav 1. Zakona o radu, za zasnivanje radnog odnosa čije je trajanje unapred određeno objektivnim razlozima koji su opravdani rokom ili nastupanjem određenog događaja, za vreme trajanja tih potreba. Radni odnos zasnovan na određeno vreme, u skladu sa stavom 2. iste odredbe, ne može trajati duže od 24 meseca. Izuzeci od vremenskog ograničenja trajanja radnog odnosa na određeno vreme propisani su odredbom istog člana u stavu 4. Jedan od izuzetaka, propisan u tački 2, jeste rad na projektu čije je vreme unapred određeno, a najduže do završetka projekta. Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je kod tuženog sve vreme obavljala iste poslove i to ... poslove. Imajući u vidu da je tužilja te poslove obavljala kod tuženog sve vreme od stupanja na rad 13.06.2016. godine do dana prestanka radnog odnosa 31.12.2016. godine, pravilan je zaključak nižestepenih sudova da nije reč o povećanom obimu posla koji je iziskivao angažman tužioca već je potreba za poslovima tužilje bila stalna. Osim toga, u aneksima ugovora o radu, kojima je tužilji produžavan radni odnos, nije navedeno da se radni odnos produžava zbog povećanog obima posla. Taj razlog zasnivanja radnog odnosa na određeno vreme nije naveden ni u rešenju kojim je tužilja zasnovala radni odnos kod tuženog. Sledi da nije postojao, niti je u toku postupka utvrđen osnov zasnivanja radnog odnosa na određeno vreme, u skladu sa odredbom čl. 33 st. 2 tač. 7. Zakona o radu. Sledom izloženog, pravilan je zaključak nižestepenih sudova da je tužilja kod tuženog zasnovala radni odnos na neodređeno vreme, počev od 01.09.2020. godine, u skladu sa postavljenim tužbenim zahtevom.

Revident pobija utvrđeno činjenično stanje i ukazuje da nije utvrđena činjenica da je tužilji radni odnos na određeno vreme produžavan radi realizacije odgovarajućih projekata. S tim u vezi, revident smatra da nisu nastupili uslovi za preobražaj radnog odnosa u radni odnos na neodređeno vreme, u smislu odredbe člana 37. stav 4. tačka 2. Zakona u radu. Stanovište je revidenta da je tužba morala biti odbačena i u delu kojim je tuženi obavezan da tužilju vrati na konkretno radno mesto jer sudovi nisu nadležni da raspoređuju zaposlene na konkretno radno mesto.

Nije pravno relevantan revizijski navod tuženog da je tužilji produžavan radni odnos radi realizacije odgovarajućih projekata. Shodno odredbi čl. 37. st. 6. Zakona o radu, ako je ugovor o radu na određeno zaključen suprotno odredbama ovog zakona, smatra se da je radni odnos zasnovan na neodređeno vreme. Sledi da je tužilja zasnovala radni odnos na neodređeno vreme samim zaključenjem ugovora o radu na određeno vreme protivno odredbama Zakona o radu, dakle i pre nego što joj je aneksima ugovora počev od 01.05.2018. godine produžavan radni odnos radi realizacije odgovarajućih projekata. Stoga, nema mesta ni primeni izuzetka propisanog odredbom člana 37. stav 4. tačka 2. Zakona o radu, shodno kom ugovor o radu na određeno vreme može da se zaključi i za period duži od 24 meseca za rad na projektu čije je vreme unapred određeno, a najduže do završetka projekta. Neosnovani su revizijski navodi tuženog da je pogrešno primenjeno materijalno pravo u pogledu zahteva tužioca za vraćanje na rad, iz kog razloga su nižestepeni sudovi pravilno primenili odredbu člana 191. Zakona o radu, kojim je predviđena mogućnost vraćanja zaposlenog na rad u slučaju nezakonitog otkaza ugovora o radu.

U skladu sa iznetim razlozima odlučeno je kao u stavu prvom izreke, primenom odredbe člana 414. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Sa druge strane, činjenica da je tužilja zahtevala vraćanje na poslove ... ukazuje na nenadležnost suda da postupa po ovako postavljenom zahtevu, iz razloga što poslodavac odlučuje na kojim poslovima će zaposleni raditi u skladu sa njegovom stručnom spremom, znanjem i sposobnostima. Sud po službenoj dužnosti ceni da li su ispunjeni uslovi iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, u kom slučaju isti nisu ispunjeni, pa je tužba tužilje u tom delu odbačena kao nedozvoljena.

Iz tog razloga su, u stavu drugom izreke, nižestepene presude u navedenom delu ukinute i tužba tužilje odbačena, u skladu sa odredbom člana 415. stav 2. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća – sudija

Branko Stanić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić