Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Kzz 1247/2022
17.11.2022. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Biljane Sinanović, predsednika veća, Radmile Dragičević Dičić, Svetlane Tomić Jokić, Bojane Paunović i Bate Cvetkovića, članova veća, sa savetnikom Sanjom Živanović, zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog AA, zbog krivičnog dela zloupotreba poverenja iz člana 216. stav 4. u vezi stava 1. KZ, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, advokata Nebojše Lozića, podnetom protiv pravnosnažnih rešenja Osnovnog javnog tužioca u Staroj Pazovi Kt 237/17 od 15.10.2021. godine i Osnovnog suda u Staroj Pazovi Kv 612/22 od 18.07.2022. godine, u sednici veća održanoj dana 17.11.2022. godine, jednoglasno je doneo
P R E S U D U
USVAJA SE, kao osnovan, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Nebojše Lozića, pa se UKIDAJU pravnosnažna rešenja Osnovnog javnog tužioca u Staroj Pazovi Kt 237/17 od 15.10.2021. godine i Osnovnog suda u Staroj Pazovi Kv 612/22 od 18.07.2022. godine i predmet vraća Osnovnom javnom tužiocu u Staroj Pazovi na ponovno odlučivanje.
O b r a z l o ž e nj e
Rešenjem Osnovnog javnog tužioca u Staroj Pazovi Kt 237/17 od 15.10.2021. godine odbačen je zahtev za isplatu troškova krivičnog postupka na ime okrivljenog AA podnet od strane advokata Nebojše Lozića, kao nedozvoljen.
Rešenjem Osnovnog suda u Staroj Pazovi Kv 612/22 od 18.07.2022. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog AA, advokata Nebojše Lozića, izjavljena protiv rešenja Osnovnog javnog tužioca u Staroj Pazovi Kt 237/17 od 15.10.2021. godine.
Protiv navedenih pravnosnažnih rešenja zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog AA, advokat Nebojša Lozić, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti i ukine u celini pobijana rešenja i predmet vrati na ponovno odlučivanje javnom tužiocu.
Vrhovni kasacioni sud je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta i pravnosnažna rešenja protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet te je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:
Zahtev za zaštitu zakonitosti je osnovan.
Osnovano se zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Nebojše Lozića, ukazuje da su pobijana rešenja doneta uz povredu zakona iz člana 441. stav 4. ZKP u vezi člana 265. stav 1. ZKP.
Iz spisa predmeta proizlazi da je postupajući po izveštaju PS Stara Pazova PU 255/17 od 02.03.2017. godine, koji se smatra krivičnom prijavom protiv okrivljenog AA, zbog krivičnog dela zloupotreba poverenja iz člana 216. stav 4. u vezi stava 1. KZ, Osnovni javni tužilac u Staroj Pazovi rešenjem Kt 237/17 od 09.06.2021. godine, na osnovu člana 284. stav 1. tačka 3) ZKP, odbacio krivičnu prijavu.
Okrivljeni AA imao je izabranog branioca, advokata Nebojšu Lozića, koji je 29.09.2021. godine Osnovnom javnom tužiocu u Staroj Pazovi podneo zahtev za naknadu troškova odbrane u predmetnom postupku u iznosu od 154.320,00 dinara.
Odlučujući o podnetom zahtevu za naknadu troškova krivičnog postupka Osnovni javni tužilac u Staroj Pazovi je pobijanim prvostepenim rešenjem, na osnovu člana 265. stav 1. ZKP, zahtev odbacio kao nedozvoljen. Prema navodima obrazloženja, zahtev za naknadu troškova krivičnog postupka je nedozvoljen, jer branilac u zahtevu nije naveo da je troškove treba isplatiti okrivljenom i nije dostavio overeno punomoćje kojim ga okrivljeni ovlastio da u njegovo ime i za njegov račun naplati troškove krivičnog postupka.
Vanpretresno veće Osnovnog suda u Staroj Pazovi je, odlučujući o žalbi branioca okrivljenog AA, advokata Nebojše Lozića, izjavljenoj protiv prvostepenog rešenja, uz koju je dostavljeno overeno punomoćje okrivljenog da branilac u njegovo ime i za njegov račun naplati troškove krivičnog postupka, žalbu odbilo kao neosnovanu.
Odredbom člana 261. stav 1. ZKP propisano je da su troškovi krivičnog postupka izdaci učinjeni povodom postupka, od njegovog pokretanja do njegovog završetka, dok je odredbom člana 2. tačka 14) ZKP određeno da se izraz „postupak“ odnosi na predistražni postupak i krivični postupak.
Odredbom člana 265. stav 1. ZKP propisano je da će se kada se obustavi krivični postupak ili se optužba odbije ili se okrivljeni oslobodi od optužbe, izreći u rešenju, odnosno presudi da troškovi krivičnog postupka iz člana 261. stav 2. tačka 1) do 6) ovog zakonika, nužni izdaci okrivljenog i nužni izdaci i nagrada branioca i punomoćnika (član 103. stav 3.), kao i nagrada veštaka i stručnog savetnika, padaju na teret budžetskih sredstava suda.
Shodno stanju u spisima predmeta i citiranoj odredbi ZKP, Vrhovni kasacioni sud nalazi da je pobijanim rešenjima učinjena povreda zakona iz člana 441. stav 4. ZKP na štetu okrivljenog, jer je navedenim odlukama o troškovima krivičnog postupka povređena odredba člana 265. stav 1. ZKP.
Prema nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, u situaciji kada se okrivljeni oslobodi od optužbe ili se prema njemu optužba odbije ili se obustavi krivični postupak, nosilac prava na naknadu troškova krivičnog postupka koje je okrivljeni imao tokom postupka, a što su njegovi nužni izdaci i nužni izdaci i nagrada njegovog branioca, je upravo okrivljeni.
Okrivljeni, suprotno zaključcima datim u obrazloženjima pobijanih rešenja, ima pravo na naknadu troškova krivičnog postupka koji uključuju nužne izdatke i nagradu izabranog branioca nastalih povodom postupka u kojem je krivična prijava protiv okrivljenog odbačena, obzirom da se odbačaj krivične prijave iz razloga propisanih odredbom člana 284. stav 1. ZKP, poistovećuje sa obustavom krivičnog postupka, u pogledu prava okrivljenog na naknadu troškova.
Prema tome, troškovi krivičnog postupka na ime nužnih izdataka i nagrade branioca okrivljenog, dosuđuju se isključivo okrivljenom, s tim da okrivljeni zahtev za naknadu troškova može podneti i preko branioca, za šta, suprotno navodima pobijanih rešenja, nije potrebno posebno punomoćje. Dostavljanje posebnog punomoćja kojim okrivljeni ovlašćuje branioca za naplatu i isplatu troškova postupka na račun branioca, tiče se postupka izvršenja rešenja o troškovima krivičnog postupka, i nije od uticaja na ostvarivanje prava okrivljenog na naknadu troškova krivičnog postupka, pa u konkretnom slučaju, nije bilo zakonskog osnova za odbacivanje zahteva za naknadu troškova krivičnog postupka.
Shodno navedenom, nalazeći da je pobijanim rešenjima učinjena povreda zakona iz člana 441. stav 4. u vezi člana 265. stav 1. ZKP, Vrhovni kasacioni sud je usvojio zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, ukinuo pobijana rešenja i predmet vratio Osnovnom javnom tužiocu u Staroj Pazovi na ponovno odlučivanje.
U ponovnom postupku javni tužilac će imati u vidu primedbe iznete u ovoj presudi, postupiće po istima i otkloniti povredu na koju je ukazano ovom presudom, nakon čega će biti u mogućnosti da donese pravilnu i na zakonu zasnovanu odluku, za koju će dati jasne i argumentovane razloge.
Iz iznetih razloga Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 492. stav 1. tačka 1) ZKP odlučio kao u izreci presude.
Zapisničar-savetnik Predsednik veća-sudija
Sanja Živanović, s.r. Biljana Sinanović, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić