Врховни касациони суд је у седници већа коју је одржао у смислу члана 490. ЗКП, без обавештавања Републичког јавног тужиоца и браниоца окривљеног, сматрајући да њихово присуство није од значаја за доношење одлуке, размотрио списе предмета и правноснажна решења против којих је захтев за заштиту законитости поднет те је након оцене навода изнетих у захтеву, нашао:

Захтев за заштиту законитости је основан.

Основано се захтевом за заштиту законитости браниоца окривљеног АА, адвоката Небојше Лозића, указује да су побијана решења донета уз повреду закона из члана 441. став 4. ЗКП у вези члана 265. став 1. ЗКП.

Из списа предмета произлази да је поступајући по извештају ПС Стара Пазова ПУ 255/17 од 02.03.2017. године, који се сматра кривичном пријавом против окривљеног АА, због кривичног дела злоупотреба поверења из члана 216. став 4. у вези става 1. КЗ, Основни јавни тужилац у Старој Пазови решењем Кт 237/17 од 09.06.2021. године, на основу члана 284. став 1. тачка 3) ЗКП, одбацио кривичну пријаву.

Окривљени АА имао је изабраног браниоца, адвоката Небојшу Лозића, који је 29.09.2021. године Основном јавном тужиоцу у Старој Пазови поднео захтев за накнаду трошкова одбране у предметном поступку у износу од 154.320,00 динара.

Одлучујући о поднетом захтеву за накнаду трошкова кривичног поступка Основни јавни тужилац у Старој Пазови је побијаним првостепеним решењем, на основу члана 265. став 1. ЗКП, захтев одбацио као недозвољен. Према наводима образложења, захтев за накнаду трошкова кривичног поступка је недозвољен, јер бранилац у захтеву није навео да је трошкове треба исплатити окривљеном и није доставио оверено пуномоћје којим га окривљени овластио да у његово име и за његов рачун наплати трошкове кривичног поступка.

Ванпретресно веће Основног суда у Старој Пазови је, одлучујући о жалби браниоца окривљеног АА, адвоката Небојше Лозића, изјављеној против првостепеног решења, уз коју је достављено оверено пуномоћје окривљеног да бранилац у његово име и за његов рачун наплати трошкове кривичног поступка, жалбу одбило као неосновану.

Одредбом члана 261. став 1. ЗКП прописано је да су трошкови кривичног поступка издаци учињени поводом поступка, од његовог покретања до његовог завршетка, док је одредбом члана 2. тачка 14) ЗКП одређено да се израз „поступак“ односи на предистражни поступак и кривични поступак.

Одредбом члана 265. став 1. ЗКП прописано је да ће се када се обустави кривични поступак или се оптужба одбије или се окривљени ослободи од оптужбе, изрећи у решењу, односно пресуди да трошкови кривичног поступка из члана 261. став 2. тачка 1) до 6) овог законика, нужни издаци окривљеног и нужни издаци и награда браниоца и пуномоћника (члан 103. став 3.), као и награда вештака и стручног саветника, падају на терет буџетских средстава суда.

Сходно стању у списима предмета и цитираној одредби ЗКП, Врховни касациони суд налази да је побијаним решењима учињена повреда закона из члана 441. став 4. ЗКП на штету окривљеног, јер је наведеним одлукама о трошковима кривичног поступка повређена одредба члана 265. став 1. ЗКП.

Према налажењу Врховног касационог суда, у ситуацији када се окривљени ослободи од оптужбе или се према њему оптужба одбије или се обустави кривични поступак, носилац права на накнаду трошкова кривичног поступка које је окривљени имао током поступка, а што су његови нужни издаци и нужни издаци и награда његовог браниоца, је управо окривљени.

Окривљени, супротно закључцима датим у образложењима побијаних решења, има право на накнаду трошкова кривичног поступка који укључују нужне издатке и награду изабраног браниоца насталих поводом поступка у којем је кривична пријава против окривљеног одбачена, обзиром да се одбачај кривичне пријаве из разлога прописаних одредбом члана 284. став 1. ЗКП, поистовећује са обуставом кривичног поступка, у погледу права окривљеног на накнаду трошкова.

Према томе, трошкови кривичног поступка на име нужних издатака и награде браниоца окривљеног, досуђују се искључиво окривљеном, с тим да окривљени захтев за накнаду трошкова може поднети и преко браниоца, за шта, супротно наводима побијаних решења, није потребно посебно пуномоћје. Достављање посебног пуномоћја којим окривљени овлашћује браниоца за наплату и исплату трошкова поступка на рачун браниоца, тиче се поступка извршења решења о трошковима кривичног поступка, и није од утицаја на остваривање права окривљеног на накнаду трошкова кривичног поступка, па у конкретном случају, није било законског основа за одбацивање захтева за накнаду трошкова кривичног поступка.

Сходно наведеном, налазећи да је побијаним решењима учињена повреда закона из члана 441. став 4. у вези члана 265. став 1. ЗКП, Врховни касациони суд је усвојио захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног, укинуо побијана решења и предмет вратио Основном јавном тужиоцу у Старој Пазови на поновно одлучивање.

У поновном поступку јавни тужилац ће имати у виду примедбе изнете у овој пресуди, поступиће по истима и отклонити повреду на коју је указано овом пресудом, након чега ће бити у могућности да донесе правилну и на закону засновану одлуку, за коју ће дати јасне и аргументоване разлоге.

Из изнетих разлога Врховни касациони суд је на основу члана 492. став 1. тачка 1) ЗКП одлучио као у изреци пресуде.

Записничар-саветник                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                 Председник већа-судија

Сања Живановић, с.р.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                  Биљана Синановић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић