Ispitujući pobijanu presudu u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 18/20), Vrhovni kasacioni sud je ocenio da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti, kao ni druge bitne povrede odredaba parničnog postupka na koje se neosnovano ukazuje revizijom tužioca.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio u radnom odnosu kod tuženog počev od 07.08.1991. godine i obavljao je poslove direktora Filijale u ... . Odlukom direktora tuženog od 23.09.2013. godine tužilac je razrešen dužnosti sa danom 23.09.2013. godine, a rešenjem tuženog od 07.10.2013. godine otkazan mu je ugovor o radu zbog kršenja odredbi ugovora o radu, odnosno kršenja radne discipline utvrđene tačkom 27. Ugovora o radu. U periodu nakon donošenja odluke o razrešenju pa do donošenja rešenja o otkazu ugovora o radu, tužilac nije bio raspoređen na konkretno radno mesto.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 994/19 od 06.09.2019. godine potvrđena je presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 2823/15 od 17.12.2018. godine u stavu prvom izreke kojim je odbačena tužba tužioca za poništaj odluke o razrešenju od 23.09.2013. godine, kao i u stavu drugom izreke kojim je poništeno kao nezakonito rešenje tuženog od 07.10.2013. godine kojim je tužiocu otkazan ugovor o radu i obavezan tuženi da tužioca vrati na rad, a ukinuta u stavu trećem izreke za vraćanje na rad na poslove i radne zadatke koje je tužilac obavljao do donošenja poništenog rešenja i predmet u tom delu vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su ocenili da je zahtev tužioca za vraćanje na rad kod tuženog na poslove i radne zadatke koje je obavljao do donošenja poništenog rešenja neosnovan, iz razloga što tužilac nije uspeo u postupku poništaja rešenja o razrešenju sa radnog mesta direktora (njegova tužba u tom delu je odbačena kao neblagovremena), te kako je pored toga utvrđeno da tužilac u periodu od donošenja odluke o razrešenju pa do donošenja rešenja o otkazu nije bio raspoređen na konkretno radno mesto, restitucija se ne bi ostvarila vraćanjem na konkretno radno mesto.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, odluka drugostepenog suda zasnovana je na pravilnoj primeni materijalnog prava.

Odredbom člana 191. stav 1. Zakona o radu (''Sl. glasnik RS'', br. 24/05 ... 32/13) propisano je da ako sud u toku postupka utvrdi da je zaposlenom prestao radni odnos bez pravnog osnova, na zahtev zaposlenog, sud će odlučiti da se zaposleni vrati na rad, da mu se isplati naknada štete i uplate pripradajući doprinosi za obavezno socijalno osiguranje za period u kome zaposleni nije radio.

Shodno citiranoj odredbi, posledica poništaja nezakonitog rešenja o otkazu ugovora o radu je restitucija prava zaposlenog, a između ostalog i vraćanje na rad kod poslodavca na poslove i zadatke koje je zaposleni obavljao u vreme donošenja rešenja o prestanku radnog odnosa.

Međutim, u konkretnom slučaju tužba tužioca u delu kojim je tražio poništaj navedene odluke o razrešenju je odbačena kao neblagovremena, pa je pravilan zaključak nižestepenih sudova da tužilac po tom osnovu ne može tražiti vraćanje na poslove i radne zadatke koje je obavljao do donošenja osporenog rešenja o razrešenju i kasnije otkaza ugovora o radu, posebno i kod utvrđeno da u periodu od donošenja odluke o razrešenju pa do donošenja rešenja o otkazu, tužilac nije bio raspoređen na konkretno radno mesto, pa se u datoj situaciji restitucija ne može ostvariti vraćanjem na konkretno radno mesto.

Kod izloženog, revizijski navodi kojima se ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava od strane nižestepenih sudova pokazuju se u celini neosnovanim.

Ostalim navodima revizije ukazuje se na pogrešnu ocenu dokaza, te time i na pogrešno utvrđeno činjenično stanje, što u postupku po reviziji nije dozvoljeno na osnovu člana 407. st.2 ZPP.

Iz navedenih razloga Vrhovni kasacioni sud je ocenio da revizija tuženog nije osnovana, pa je odlučio kao u izreci na osnovu člana 414. stav 1. ZPP.

Predsednik veća - sudija

Dobrila Strajina s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić