Испитујући побијану пресуду у смислу члана 408. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“, бр. 72/11... 18/20), Врховни касациони суд је оценио да ревизија није основана.

У поступку није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 2. ЗПП, на коју Врховни касациони суд пази по службеној дужности, као ни друге битне повреде одредаба парничног поступка на које се неосновано указује ревизијом тужиоца.

Према утврђеном чињеничном стању, тужилац је био у радном односу код туженог почев од 07.08.1991. године и обављао је послове директора Филијале у ... . Одлуком директора туженог од 23.09.2013. године тужилац је разрешен дужности са даном 23.09.2013. године, а решењем туженог од 07.10.2013. године отказан му је уговор о раду због кршења одредби уговора о раду, односно кршења радне дисциплине утврђене тачком 27. Уговора о раду. У периоду након доношења одлуке о разрешењу па до доношења решења о отказу уговора о раду, тужилац није био распоређен на конкретно радно место.

Пресудом Апелационог суда у Београду Гж1 994/19 од 06.09.2019. године потврђена је пресуда Првог основног суда у Београду П1 2823/15 од 17.12.2018. године у ставу првом изреке којим је одбачена тужба тужиоца за поништај одлуке о разрешењу од 23.09.2013. године, као и у ставу другом изреке којим је поништено као незаконито решење туженог од 07.10.2013. године којим је тужиоцу отказан уговор о раду и обавезан тужени да тужиоца врати на рад, а укинута у ставу трећем изреке за враћање на рад на послове и радне задатке које је тужилац обављао до доношења поништеног решења и предмет у том делу враћен првостепеном суду на поновно суђење.

Полазећи од овако утврђеног чињеничног стања, нижестепени судови су оценили да је захтев тужиоца за враћање на рад код туженог на послове и радне задатке које је обављао до доношења поништеног решења неоснован, из разлога што тужилац није успео у поступку поништаја решења о разрешењу са радног места директора (његова тужба у том делу је одбачена као неблаговремена), те како је поред тога утврђено да тужилац у периоду од доношења одлуке о разрешењу па до доношења решења о отказу није био распоређен на конкретно радно место, реституција се не би остварила враћањем на конкретно радно место.

По оцени Врховног касационог суда, одлука другостепеног суда заснована је на правилној примени материјалног права.

Одредбом члана 191. став 1. Закона о раду (''Сл. гласник РС'', бр. 24/05 ... 32/13) прописано је да ако суд у току поступка утврди да је запосленом престао радни однос без правног основа, на захтев запосленог, суд ће одлучити да се запослени врати на рад, да му се исплати накнада штете и уплате припрадајући доприноси за обавезно социјално осигурање за период у коме запослени није радио.

Сходно цитираној одредби, последица поништаја незаконитог решења о отказу уговора о раду је реституција права запосленог, а између осталог и враћање на рад код послодавца на послове и задатке које је запослени обављао у време доношења решења о престанку радног односа.

Међутим, у конкретном случају тужба тужиоца у делу којим је тражио поништај наведене одлуке о разрешењу је одбачена као неблаговремена, па је правилан закључак нижестепених судова да тужилац по том основу не може тражити враћање на послове и радне задатке које је обављао до доношења оспореног решења о разрешењу и касније отказа уговора о раду, посебно и код утврђено да у периоду од доношења одлуке о разрешењу па до доношења решења о отказу, тужилац није био распоређен на конкретно радно место, па се у датој ситуацији реституција не може остварити враћањем на конкретно радно место.

Код изложеног, ревизијски наводи којима се указује на погрешну примену материјалног права од стране нижестепених судова показују се у целини неоснованим.

Осталим наводима ревизије указује се на погрешну оцену доказа, те тиме и на погрешно утврђено чињенично стање, што у поступку по ревизији није дозвољено на основу члана 407. ст.2 ЗПП.

Из наведених разлога Врховни касациони суд је оценио да ревизија туженог није основана, па је одлучио као у изреци на основу члана 414. став 1. ЗПП.

Председник већа - судија

Добрила Страјина с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић