Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 br.586/22 od 13.10.2022.godine, preinačena je presuda Višeg suda u Zrenjaninu K.br.6/22 od 24.05.2022.godine u delu odluke o krivičnoj sankciji i troškovima postupka, tako što je okrivljeni Norbert Detari zbog izvršenja krivičnog dela ubistvo u pokušaju iz člana 113. u vezi člana 30. KZ osuđen na kaznu zatvora u trajanju od sedam godina i oslobođen od plaćanja troškova krivičnog postupka, a prvostepena presuda u nepreinačenom delu potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog Norberta Detarija– advokat Jovan Miščević, zbog povrede zakona iz člana 439. tačka 1) do 3) ZKP sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev, pobijane presude preinači tako što će okrivljenog Norberta Detarija osloboditi od optužbe ili tako što će izmeniti pravnu kvalifikaciju i osuditi ga za krivično delo ubistvo na mah iz člana 115. u vezi člana 30. KZ ili samo u pogledu odluke o krivičnoj sankciji tako što će okrivljenog osuditi na kaznu zatvora u kraćem vremenskom trajanju ili da ukine navedene presude i spise predmeta vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje. Branilac je još predložio da se odredi prekid izvršenja pravnosnažne presude Višeg suda u Zrenjaninu K.br.6/22 od 24.05.2022.godine.

Vrhovni kasacioni sud dostavio je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, pa je u sednici veća, koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te je nakon ocena navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev je neosnovan u delu u kojem se odnosi na povredu zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, dok je u ostalom delu zahtev nedozvoljen i nema zakonom propisani sadržaj.

Ukazujući na povredu zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, branilac okrivljenog ističe da se u radnjama okrivljenog Norberta Detarija mogu steći samo elementi krivičnog dela ubistvo na mah u pokušaju iz člana 115. u vezi člana 30. KZ i da je sud pogrešno primenio zakon kada je okrivljenog oglasio krivim za izvršenje krivičnog dela ubistvo iz člana 113. KZ. Navedeno branilac obrazlaže time da je u kritičnom periodu oštećena imala intimnu komunikaciju sa drugim muškarcem, da je okrivljeni to znao, te da je neposredno pre kritičnog događaja okrivljeni pregledom telefonskih poruka u telefonu oštećene saznao da oštećena i dalje održava tu komunikaciju. Po oceni branioca, a imajući u vidu navedene okolnosti, kao i nalaz i mišljenje komisije sudskih veštaka, okrivljeni je delo izvršio u afektu izazvanom spoljnim uticajem, odnosno ponašanjem oštećene, što predstavlja ključni pokretački mehanizam za preduzete radnje okrivljenog. U prilog navedenom govori i to da iz nalaza sudskih veštaka proizilazi da kod okrivljenog nisu uočene tendencije ka impulsivnom ili konfliktnom ponašanju te da u njegovoj strukturi ličnosti ne postoje agresivni naboj kao karakteristika strukture ličnosti. Na kraju, branilac je istakao da za postojanje krivičnog dela ubistva na mah nije neophodno da je učinilac usled jakog afekta postupao u stanju bitno smanjene uračunljivosti ili neuračunljivosti.

Izloženi navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog se, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani, iz sledećih razloga:

Iz činjeničnog opisa krivičnog dela utvrđenog u izreci pravnosnažne presude Višeg suda u Zrenjaninu K.br.6/22 od 24.05.2022.godine proizilazi da je okrivljeni Norbert Detari “dana 06.07.2021.godine...u stanju kada je njegova sposobnost da shvati značaj dela i upravlja svojim postupcima bila smanjena usled ljutnje i besa, ali ne do bitnog stepena, pokušao da liši života oštećenu, svoju suprugu AA...tako što je nožem koji je držao u ruci zadavao u telo ubode i naneo ubodnu ranu domalog prsta desne šake... ubodnu ranu u predelu leve dojke...tri ubodne rane u predelu prednje- gornjeg trbuha...dve ubodne rane u predelu zadnje strane grudnog koša...a koje povrede u zbirnom dejstvu imaju karakteristike teške telesne povrede opasne po život...pri čemu je okrivljeni bio svestan svog dela, hteo njegovo izvršenje i bio svestan da je njegovo delo zabranjeno“, jasno i nedvosmisleno proizilazi da se u opisanim radnjama okrivljenog stiču sva subjektivna i objektivna obeležja krivičnog dela ubistvo u pokušaju iz člana 113. u vezi člana 30.KZ, za koje je okrivljeni pravnosnažno oglašen krivim. Stoga se suprotni navodi branioca okrivljenog, izloženi u zahtevu za zaštitu zakonitosti, ocenjuju neosnovanim.

U ostalom delu zahteva branilac ističe da sud nije u dovoljnoj meri cenio olakšavajuće okolnosti na strani okrivljenog, naročito okolnost da su kod okrivljenog usled ljutnje i besa sposobnosti da shvati značaj svog dela i upravlja svojim postupcima bile smanjene te da sud nije u dovoljnoj meri imao u vidu odredbu člana 30. KZ kojom je propisana mogućnost da učiniocu bude ublažena kazna. Branilac još ističe da je bilo osnova da okrivljenom shodno odredbi člana 56. KZ bude izrečena kazna ispod granice propisane zakonom i da mu se izrekne kazna zatvora u trajanju od tri godine. Na ovaj način, branilac suštinski ukazuje na povredu zakona iz člana 441. stav 1. ZKP, što u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP ne predstavlja zakonom propisane razloge za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenima preko branilaca, pa je Vrhovni kasacioni sud zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Norberta Detarija– advokata Jovana Miščevića u ovom delu ocenio nedozvoljenim.

Branilac u zahtevu ističe i povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP. Međutim, u obrazloženju zahteva ne konkretizuje u čemu se povreda zakona sastoji, odnosno ne navodi zbog čega smatra da delo za koje se okrivljeni goni nije krivično delo. Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, podneti zahtev u ovom delu nema propisani sadržaj, u smislu odredbe člana 484. ZKP, koja nalaže obavezu navođenja u zahtevu za zaštitu zakonitosti razloge za njegovo podnošenje, a što u slučaju isticanja povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1) ZKP), po nalaženju ovoga suda, podrazumeva ne samo formalno opredeljenje o kojoj povredi zakona je reč, već i obrazloženje u čemu se ta povreda konkretno sastoji.

Sa svega izloženog, a na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP u delu u kojem je zahtev odbijen kao neosnovan, te na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP u delu u kojem je zahtev odbačen kao nedozvoljen i člana 487. stav 1. tačka 3) ZKP u vezi člana 484. ZKP, u delu u kom je zahtev odbačen jer nema zakonom propisani sadržaj, doneta je odluka kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                            Predsednik veća-sudija

Nemanja Simićević, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                Nevenka Važić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić