Пресудом Апелационог суда у Новом Саду Кж1 бр.586/22 од 13.10.2022.године, преиначена је пресуда Вишег суда у Зрењанину К.бр.6/22 од 24.05.2022.године у делу одлуке о кривичној санкцији и трошковима поступка, тако што је окривљени Норберт Детари због извршења кривичног дела убиство у покушају из члана 113. у вези члана 30. КЗ осуђен на казну затвора у трајању од седам година и ослобођен од плаћања трошкова кривичног поступка, а првостепена пресуда у непреиначеном делу потврђена.

Против наведених правноснажних пресуда, захтев за заштиту законитости поднео је бранилац окривљеног Норберта Детарија– адвокат Јован Мишчевић, због повреде закона из члана 439. тачка 1) до 3) ЗКП са предлогом да Врховни касациони суд усвоји захтев, побијане пресуде преиначи тако што ће окривљеног Норберта Детарија ослободити од оптужбе или тако што ће изменити правну квалификацију и осудити га за кривично дело убиство на мах из члана 115. у вези члана 30. КЗ или само у погледу одлуке о кривичној санкцији тако што ће окривљеног осудити на казну затвора у краћем временском трајању или да укине наведене пресуде и списе предмета врати првостепеном суду на поновно одлучивање. Бранилац је још предложио да се одреди прекид извршења правноснажне пресуде Вишег суда у Зрењанину К.бр.6/22 од 24.05.2022.године.

Врховни касациони суд доставио је примерак захтева за заштиту законитости Републичком јавном тужиоцу, сходно одредби члана 488. став 1. Законика о кривичном поступку, па је у седници већа, коју је одржао у смислу члана 490. ЗКП, без обавештења Републичког јавног тужиоца и браниоца окривљеног, сматрајући да њихово присуство није од значаја за доношење одлуке (члан 488. став 2. ЗКП), размотрио списе предмета и правноснажне пресуде против којих је захтев за заштиту законитости поднет, те је након оцена навода изнетих у захтеву, нашао:

Захтев је неоснован у делу у којем се односи на повреду закона из члана 439. тачка 2) ЗКП, док је у осталом делу захтев недозвољен и нема законом прописани садржај.

Указујући на повреду закона из члана 439. тачка 2) ЗКП, бранилац окривљеног истиче да се у радњама окривљеног Норберта Детарија могу стећи само елементи кривичног дела убиство на мах у покушају из члана 115. у вези члана 30. КЗ и да је суд погрешно применио закон када је окривљеног огласио кривим за извршење кривичног дела убиство из члана 113. КЗ. Наведено бранилац образлаже тиме да је у критичном периоду оштећена имала интимну комуникацију са другим мушкарцем, да је окривљени то знао, те да је непосредно пре критичног догађаја окривљени прегледом телефонских порука у телефону оштећене сазнао да оштећена и даље одржава ту комуникацију. По оцени браниоца, а имајући у виду наведене околности, као и налаз и мишљење комисије судских вештака, окривљени је дело извршио у афекту изазваном спољним утицајем, односно понашањем оштећене, што представља кључни покретачки механизам за предузете радње окривљеног. У прилог наведеном говори и то да из налаза судских вештака произилази да код окривљеног нису уочене тенденције ка импулсивном или конфликтном понашању те да у његовој структури личности не постоје агресивни набој као карактеристика структуре личности. На крају, бранилац је истакао да за постојање кривичног дела убиства на мах није неопходно да је учинилац услед јаког афекта поступао у стању битно смањене урачунљивости или неурачунљивости.

Изложени наводи захтева за заштиту законитости браниоца окривљеног се, по оцени Врховног касационог суда, не могу прихватити као основани, из следећих разлога:

Из чињеничног описа кривичног дела утврђеног у изреци правноснажне пресуде Вишег суда у Зрењанину К.бр.6/22 од 24.05.2022.године произилази да је окривљени Норберт Детари “дана 06.07.2021.године...у стању када је његова способност да схвати значај дела и управља својим поступцима била смањена услед љутње и беса, али не до битног степена, покушао да лиши живота оштећену, своју супругу АА...тако што је ножем који је држао у руци задавао у тело убоде и нанео убодну рану домалог прста десне шаке... убодну рану у пределу леве дојке...три убодне ране у пределу предње- горњег трбуха...две убодне ране у пределу задње стране грудног коша...а које повреде у збирном дејству имају карактеристике тешке телесне повреде опасне по живот...при чему је окривљени био свестан свог дела, хтео његово извршење и био свестан да је његово дело забрањено“, јасно и недвосмислено произилази да се у описаним радњама окривљеног стичу сва субјективна и објективна обележја кривичног дела убиство у покушају из члана 113. у вези члана 30.КЗ, за које је окривљени правноснажно оглашен кривим. Стога се супротни наводи браниоца окривљеног, изложени у захтеву за заштиту законитости, оцењују неоснованим.

У осталом делу захтева бранилац истиче да суд није у довољној мери ценио олакшавајуће околности на страни окривљеног, нарочито околност да су код окривљеног услед љутње и беса способности да схвати значај свог дела и управља својим поступцима биле смањене те да суд није у довољној мери имао у виду одредбу члана 30. КЗ којом је прописана могућност да учиниоцу буде ублажена казна. Бранилац још истиче да је било основа да окривљеном сходно одредби члана 56. КЗ буде изречена казна испод границе прописане законом и да му се изрекне казна затвора у трајању од три године. На овај начин, бранилац суштински указује на повреду закона из члана 441. став 1. ЗКП, што у смислу одредбе члана 485. став 4. ЗКП не представља законом прописане разлоге за подношење овог ванредног правног лека окривљенима преко бранилаца, па је Врховни касациони суд захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног Норберта Детарија– адвоката Јована Мишчевића у овом делу оценио недозвољеним.

Бранилац у захтеву истиче и повреду закона из члана 439. тачка 1) ЗКП. Међутим, у образложењу захтева не конкретизује у чему се повреда закона састоји, односно не наводи због чега сматра да дело за које се окривљени гони није кривично дело. По оцени Врховног касационог суда, поднети захтев у овом делу нема прописани садржај, у смислу одредбе члана 484. ЗКП, која налаже обавезу навођења у захтеву за заштиту законитости разлоге за његово подношење, а што у случају истицања повреде закона (члан 485. став 1. тачка 1) ЗКП), по налажењу овога суда, подразумева не само формално опредељење о којој повреди закона је реч, већ и образложење у чему се та повреда конкретно састоји.

Са свега изложеног, а на основу одредбе члана 491. став 1. ЗКП у делу у којем је захтев одбијен као неоснован, те на основу члана 487. став 1. тачка 2) у вези члана 485. став 4. ЗКП у делу у којем је захтев одбачен као недозвољен и члана 487. став 1. тачка 3) ЗКП у вези члана 484. ЗКП, у делу у ком је захтев одбачен јер нема законом прописани садржај, донета је одлука као у изреци пресуде.

Записничар-саветник                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                            Председник већа-судија

Немања Симићевић, с.р.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                Невенка Важић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић