Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, drugog i trećeg stava izreke, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Odlučujući o izjavljenoj reviziji u skladu sa članom 403. stav 2. tačka 2. i stav 3. i člana 408. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da je tužiočeva revizija delimično osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, pravnosnažnom presudom Okružnog suda u Peći K 90/74 od 18.09.1974. godine tužilac je osuđen na kaznu strogog zatvora u trajanju od šest godina, kao izvršilac krivičnog dela udruživanje protiv naroda i države iz člana 117. stav 2. u vezi članova 100. i 109. tadašnjeg Krivičnog zakona i krivičnog dela neprijavljivanje pripremanja krivičnog dela iz člana 279. stav 1. u vezi sa članovima 100. i 117. istog zakona. Izrečenu zatvorsku kaznu izdržavao je u KPZ „Zabela“ u Požarevcu. Tokom izdržavanja kazne, kao političkom zatvoreniku dodeljivani su mu najteži fizički poslovi, a iz istog razloga postupanje zatvorskih službenika prema njemu bilo je rigoroznije nego prema ostalim zatvorenicima. Kao disident često je bio izložen maltretiranju od strane ostalih zatvorenika. U vreme kada je lišen slobode imao je 32 godine. Nije imao svoju porodicu i živeo je u zajednici sa roditeljima - ocem poljoprivrednikom i majkom domaćicom, u patrijarhalnoj porodici koja je teško podnela njegovu osudu. Odlukom Predsedništva SFRJ tužilac je oslobođen izdržavanja kazne pre njenog isteka tako da je u zatvoru proveo ukupno tri godine, šest meseci i šest dana. Po izlasku iz zatvora i povratku u mesto stanovanja tretiran je kao najokoreliji državni neprijatelj. Pod uticajem lokalnog društveno-političkog rukovodstva koje je pretilo otkazom direktorima škola, nije mu bilo omogućeno da se zaposli u mestu svog življenja kao profesor ... . Zaposlenje je posle izvesnog vremena pronašao u jednom selu 20-tak kilometara udaljenom od ..., gde je radio oko dve godine. Boravak na izdržavanju zatvorske kazne uticao je na pogoršanje njegovog zdravstvenog stanja. Pravnosnažnim rešenjem Višeg suda u Novom Pazaru Reh. 1/19 od 05.03.2019. godine tužilac je rehabilitovan tako što je utvrđeno da je ništava označena presuda Okružnog suda u Peći i da se tužilac zato smatra neosuđivanim. Podneo je zahtev komisiji za rehabilitaciono obeštećenje, ali sporazum o naknadi nije zaključio.

Polazeći od tako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su zaključili da tužilac na osnovu člana 26. stav 3. Zakona o rehabilitaciji ima pravo na naknadu nematerijalne štete za duševne bolove zbog lišenja slobode, u skladu sa zakonom kojim se uređuju obligacioni odnosi. Primenom člana 200. Zakona o obligacionim odnosima prvostepeni sud je našao da pravična novčana naknada za ovaj vid nematerijalne štete iznosi 7.000.000,00 dinara, a drugostepeni sud je primenom iste odredbe (stava drugog) našao da je tako dosuđeni iznos previsok i zato je visinu naknade štete smanjio na iznos od 2.000.000,00 dinara.

Po stanovištu revizijskog suda, osnovani su navodi tužioca da je drugostepeni sud pogrešno primenio odredbu člana 200. Zakona o obligacionim odnosima.

Duševni bolovi zbog povrede slobode predstavljaju jedinstveni vid štete koji obuhvata sve štetne posledice po ličnost oštećenog, proistekle iz povrede tog prava. Pri određivanju naknade te štete, shodno članu 200. Zakona o obligacionim odnosima, uzimaju se u obzir sve okolnosti slučaja. U konkretnom slučaju, tužilac je iz ideoloških i političkih razloga osuđen za dva teška krivična dela iz grupe krivičnih dela kojima se napada na društveno uređenje i sistem vlasti. Za ta krivična dela izrečena mu je kazna strogog zatvora koju je tužilac izdržao u trajanju od nešto duže od tri ipo godine, izložen teškom fizičkom radu, strožijem odnosu zatvorskog osoblja i maltretiranju drugih zatvorenika koji nisu imali status političkih osuđenika. Tužiočevu osudu je njegova patrijarhalna porodica teško podnela, a po izlasku iz zatvora tužilac je, upravo zbog prirode krivičnih dela za koja je osuđen, u svojoj životnoj sredini smatran državnim neprijateljem i bila su mu uskraćena izvesna prava, kao što je pravo na rad, ili je njihovo ostvarenje za njega bilo otežano.

Sledstveno izloženom, vodeći računa da je cilj naknade nematerijalne štete da se oštećenom pruži zadovoljenje (satisfakcija) za pretrpljene duševne bolove, revizijski sud smatra da tužiocu pripada novčana naknada u ukupnom iznosu od 2.500.000,00 dinara. Pri određivanju visine novčane naknade u navedenom iznosu uzeta je u obzir i činjenica da je tužiocu satisfakcija pružena i donošenjem pravnosnažne sudske odluke o njegovoj rehabilitaciji, na osnovu koje se on smatra neosuđivanim licem. Viši iznos novčane naknade bio bi suprotan njenom cilju i društvenoj svrsi i protivan odredbi člana 200. stav 2. Zakona o obligacionim odnosima.

Iz navedenih razloga, na osnovu člana 416. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u delu stava prvog, a na osnovu člana 414. stav 1. istog zakona kao u stavu drugom izreke.

Preinačenje drugostepene presude u pogledu odluke o glavnoj stvari i povećanje iznosa dosuđene naknade štete, saglasno članu 153. stav 1. ZPP utiče na visinu troškova parničnog postupka koji se dosuđuju prema uspehu u sporu - visini određene novčane naknade. S`toga, tužilac ima pravo na troškove postupka za sastav tužbe u iznosu od 22.500,00 dinara, zastupanje na tri održana ročišta u iznosu od po 24.000,00 dinara i jednom neodržanom ročištu u iznosu od 12.750,00 dinara i sudske takse za tužbu i prvostepenu presudu u iznosu od po 71.412,50 dinara, dodnosno u ukupnom iznosu od 250.075,00 dinara. Tužiocu nisu dosuđeni troškovi postupka po reviziji jer zahtev za njihovu naknadu nije određen na način predviđen članom 163. stav 1. i 2. ZPP. Sledstveno izloženom, odlučeno je kao u preostalom delu prvog stava izreke.

Predsednik veća - sudija

Branislav Bosiljković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić