Против правноснажне пресуде донете у другом степену, другог и трећег става изреке, тужилац је благовремено изјавио ревизију због погрешне примене материјалног права.

Одлучујући о изјављеној ревизији у складу са чланом 403. став 2. тачка 2. и став 3. и члана 408. ЗПП, Врховни касациони суд је нашао да је тужиочева ревизија делимично основана.

У спроведеном поступку није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 2. ЗПП, на коју ревизијски суд пази по службеној дужности.

Према утврђеном чињеничном стању, правноснажном пресудом Окружног суда у Пећи К 90/74 од 18.09.1974. године тужилац је осуђен на казну строгог затвора у трајању од шест година, као извршилац кривичног дела удруживање против народа и државе из члана 117. став 2. у вези чланова 100. и 109. тадашњег Кривичног закона и кривичног дела непријављивање припремања кривичног дела из члана 279. став 1. у вези са члановима 100. и 117. истог закона. Изречену затворску казну издржавао је у КПЗ „Забела“ у Пожаревцу. Током издржавања казне, као политичком затворенику додељивани су му најтежи физички послови, а из истог разлога поступање затворских службеника према њему било је ригорозније него према осталим затвореницима. Као дисидент често је био изложен малтретирању од стране осталих затвореника. У време када је лишен слободе имао је 32 године. Није имао своју породицу и живео је у заједници са родитељима - оцем пољопривредником и мајком домаћицом, у патријархалној породици која је тешко поднела његову осуду. Одлуком Председништва СФРЈ тужилац је ослобођен издржавања казне пре њеног истека тако да је у затвору провео укупно три године, шест месеци и шест дана. По изласку из затвора и повратку у место становања третиран је као најокорелији државни непријатељ. Под утицајем локалног друштвено-политичког руководства које је претило отказом директорима школа, није му било омогућено да се запосли у месту свог живљења као професор ... . Запослење је после извесног времена пронашао у једном селу 20-так километара удаљеном од ..., где је радио око две године. Боравак на издржавању затворске казне утицао је на погоршање његовог здравственог стања. Правноснажним решењем Вишег суда у Новом Пазару Рех. 1/19 од 05.03.2019. године тужилац је рехабилитован тако што је утврђено да је ништава означена пресуда Окружног суда у Пећи и да се тужилац зато сматра неосуђиваним. Поднео је захтев комисији за рехабилитационо обештећење, али споразум о накнади није закључио.

Полазећи од тако утврђеног чињеничног стања, нижестепени судови су закључили да тужилац на основу члана 26. став 3. Закона о рехабилитацији има право на накнаду нематеријалне штете за душевне болове због лишења слободе, у складу са законом којим се уређују облигациони односи. Применом члана 200. Закона о облигационим односима првостепени суд је нашао да правична новчана накнада за овај вид нематеријалне штете износи 7.000.000,00 динара, а другостепени суд је применом исте одредбе (става другог) нашао да је тако досуђени износ превисок и зато је висину накнаде штете смањио на износ од 2.000.000,00 динара.

По становишту ревизијског суда, основани су наводи тужиоца да је другостепени суд погрешно применио одредбу члана 200. Закона о облигационим односима.

Душевни болови због повреде слободе представљају јединствени вид штете који обухвата све штетне последице по личност оштећеног, проистекле из повреде тог права. При одређивању накнаде те штете, сходно члану 200. Закона о облигационим односима, узимају се у обзир све околности случаја. У конкретном случају, тужилац је из идеолошких и политичких разлога осуђен за два тешка кривична дела из групе кривичних дела којима се напада на друштвено уређење и систем власти. За та кривична дела изречена му је казна строгог затвора коју је тужилац издржао у трајању од нешто дуже од три ипо године, изложен тешком физичком раду, строжијем односу затворског особља и малтретирању других затвореника који нису имали статус политичких осуђеника. Тужиочеву осуду је његова патријархална породица тешко поднела, а по изласку из затвора тужилац је, управо због природе кривичних дела за која је осуђен, у својој животној средини сматран државним непријатељем и била су му ускраћена извесна права, као што је право на рад, или је њихово остварење за њега било отежано.

Следствено изложеном, водећи рачуна да је циљ накнаде нематеријалне штете да се оштећеном пружи задовољење (сатисфакција) за претрпљене душевне болове, ревизијски суд сматра да тужиоцу припада новчана накнада у укупном износу од 2.500.000,00 динара. При одређивању висине новчане накнаде у наведеном износу узета је у обзир и чињеница да је тужиоцу сатисфакција пружена и доношењем правноснажне судске одлуке о његовој рехабилитацији, на основу које се он сматра неосуђиваним лицем. Виши износ новчане накнаде био би супротан њеном циљу и друштвеној сврси и противан одредби члана 200. став 2. Закона о облигационим односима.

Из наведених разлога, на основу члана 416. став 1. ЗПП, одлучено је као у делу става првог, а на основу члана 414. став 1. истог закона као у ставу другом изреке.

Преиначење другостепене пресуде у погледу одлуке о главној ствари и повећање износа досуђене накнаде штете, сагласно члану 153. став 1. ЗПП утиче на висину трошкова парничног поступка који се досуђују према успеху у спору - висини одређене новчане накнаде. С`тога, тужилац има право на трошкове поступка за састав тужбе у износу од 22.500,00 динара, заступање на три одржана рочишта у износу од по 24.000,00 динара и једном неодржаном рочишту у износу од 12.750,00 динара и судске таксе за тужбу и првостепену пресуду у износу од по 71.412,50 динара, додносно у укупном износу од 250.075,00 динара. Тужиоцу нису досуђени трошкови поступка по ревизији јер захтев за њихову накнаду није одређен на начин предвиђен чланом 163. став 1. и 2. ЗПП. Следствено изложеном, одлучено је као у преосталом делу првог става изреке.

Председник већа - судија

Бранислав Босиљковић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић