O b r a z l o ž e nj e

Privredni sud u Beogradu je doneo presudu 11P 1323/20 dana 08.09.2020. godine kojom je u I stavu izreke usvojio tužbeni zahtev i izvršenje na osnovu verodostojne isprave određeno rešenjem o izvršenju Privrednog suda u Beogradu 4-I(Iv) 111/2012 od 08.01.2013. godine, preko izvršitelja Dragane Stojkov iz ..., radi naplate novčanog potraživanja izvršnog poverioca AA sa ...prema izvršnom dužniku Melanesia DOO Beograd na predmetu izvršenja – poslovnom prostoru u idealnom delu od 3012/10000 na zgradi poslovnih usluga, koja se nalazi na ..., ... ..., postojeća na kp.br. .../... KO ..., upisane u list nepokretnosti broj ... KO ..., proglasio nedopuštenim; u II stavu izreke odbio protivtužbeni zahtev drugotuženog Melanesia DOO Beograd da se utvrdi da tužilac-protivtuženi Šipad komerc - nameštaj DOO Beograd po osnovu ugovora o osnivanju DOO, overenog pred Drugim opštinskim sudom u Beogradu 14Ov 20485/07 od 18.12.2007. godine i rešenja Agencije za privredne registre BD 151764/2007 od 19.12.2007. godine, nije stekao pravo svojine ili drugo pravo na 3012/10000 idealnih delova nepokretnosti – poslovnom prostoru u zgradi poslovnih usluga na ..., ... ..., postojećoj na kp.br. .../... KO ..., upisane u listu nepokretnosti ... KO ..., a koje sprečava izvršenje na osnovu verodostojne isprave, određeno rešenjem Privrednog suda u Beogradu 4II(Iv) br. 111/2012 od 08.01.2013. godine, kao neosnovan; u III stavu izreke obavezao prvotuženog i drugotuženog da tužiocu solidarno naknade troškove parničnog postupka u iznosu od 3.078.000,00 dinara.

Privredni apelacioni sud je doneo presudu 3Pž 5391/20 dana 09.02.2022. godine, kojom je u I stavu izreke delimično odbio žalbe prvotuženog i drugotuženog kao neosnovane i potvrdio presudu Privrednog suda u Beogradu P 1323/20 od 08.09.2020. godine u I stavu izreke, u delu kojim je usvojen tužbeni zahtev tužioca i izvršenje na osnovu verodostojne isprave određeno rešenjem o izvršenju Privrednog suda u Beogradu 4II(Iv) 111/2012 od 08.01.2013. godine preko izvršitelja Dragane Stojkov iz ..., radi naplate novčanog potraživanja poverioca, prvotuženog, na predmetu izvršenja - poslovnom prostoru u idealnom delu od 1744/10000 na zgradi poslovnih usluga, bliže opisano u izreci, upisano u LN br. ... KO ... proglašava nedopuštenim; u II stavu izreke preinačio prvostepenu presudu u stavu I izreke u delu kojim je usvojen tužbeni zahtev tužioca i navedeno izvršenje na predmetu izvršenja – poslovnom prostoru za razliku između idealnog dela od 1744/10000 do idealnog dela 3012/10000 na zgradi bliže opisanoj u izreci, proglašeno nedopuštenim, tako što je odbio tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se izvršenje na predmetu izvršenja – poslovnom prostoru bliže opisanom u izreci, za razliku između idealnog dela 1744/10000 do idealnog dela 3012/10000 proglasi nedopuštenim; u III stavu izreke delimično odbio žalbu drugotuženog - protivtužioca kao neosnovanu i potvrdio prvostepenu presudu u stavu II izreke u delu kojim je odbijen protivtužbeni zahtev drugotuženog da se utvrdi da tužilac- protivtuženi po osnovu Ugovora o osnivanju DOO overenog pred Drugim opštinskim sudom u Beogradu 14Ov .../... od 18.12.2007. godine i rešenja Agencije za privredne registre DD 151764/2007 od 19.12.2007. godine, nije stekao pravo svojine i drugo pravo na 1744/10000 idealnih delova nepokretnosti – poslovnom prostoru bliže određenom u izreci presude, a koje sprečava izvršenje na osnovu verodostojne isprave određeno navedenim rešenjem o iizvršenju, kao neosnovan; u IV stavu izreke prvostepenu presudu preinačio u stavu II izreke u delu kojim je odbijen protivtužbeni zahtev drugotuženog-protivtužioca tako što je usvojio protivtužbeni zahtev i utvrdio da tužilac-protivtuženi po osnovu Ugovora o osnivanju DOO overenog pred Drugim opštinskim sudom u Beogradu 14Ov .../... od 18.12.2007. godine i rešenja Agencije za privredne registre BD 151764/2007 od 19.12.2007. godine nije stekao pravo svojine ili drugo pravo na razlici između idealnog dela 1744/10000 do idealnog dela 3012/10000 nepokretnosti – poslovnom prostoru bliže određenom u izreci presude, a koje sprečava izvršenje na osnovu veodostojne isprave određeno navedenim rešenjem o izvršenju i odlučio da svaka stranka snosi svoje troškove parničnog postupka.

Protiv navedene drugostepene presude je blagovremenu i dozvoljenu reviziju izjavio drugotuženi-protivtužilac, kojom pobija drugostepenu presudu u I i III stavu izreke, zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu po odredbama člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/2011 ... 18/202) i odlučio da je revizija drugotuženog-protivtužioca osnovana.

Pobijana presuda je doneta bez bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju od strane prvostepenog suda, na osnovu koga je doneta pobijana presuda, u predmetu Privrednog suda u Beogradu II(Iv) 111/2012, zaključkom izvršitelja Dragane Stojkov broj I.ii 3/13 od 07.05.2013. godine idealni deo nepokretnosti 3012/10000 zgrade poslovnih usluga na ..., ... broj ..., postojeća na KP br. .../..., broj zgrade ..., broj etaža Pr 2 + SP 2, upisane u LN br ... KO ..., dodeljen je kupcu nepokretnosti, ovde neparničaru „BB“ ..., ... ..., ..., ..., kao najpovoljnijem ponudiocu, za iznos od 97.833.551,40 dinara, i to kao useljiv, koji mu je predat zaključkom I.Ii 3/13 od 17.05.2013. godine, i naloženo je RGZ SKN Novi Beograd da upiše pravo svojine na predmetnoj nepokretnosti u korist kupca nepokretnosti i to na 3012/10000, a izvršnom dužniku da isti preda kupcu pod pretnjom prinudnog izvršenja, te je određeno i brisanje hipoteke upisane u korist prvotuženog na predmetnoj nepokretnosti. Sprovođenje izvršenja je obustavljeno zaključkom izvršitelja I.Ii br. 3/13 od 18.11.2013. godine. Predmet tužbenog zahteva je proglašenje nedopuštenim izvršenja određenog rešenjem o izvršenju Privrednog suda u Beogradu 4Ii(Iv) br. 111/2012. od 08.01.2013. godine, preko navedenog javnog izvršitelja, na pravu svojine na delu od 3012/10000 na poslovnom prostoru, koje izvršenje je sprovedeno i navedenim zaključcima javnog izvršitelja poslovni prostor dodeljen i predat označenom trećem licu, kao kupcu nepokretnosti. Revizijom se pobija pravnosnažna presuda u delu kojim je usvojen tužbeni zahtev i proglašeno nedopuštenim izvršenje na idealnom delu od 1744/10000 na opisanoj nepokretnosti i u delu kojim je odbijen protivtužbeni zahtev za utvrđenje da tužilac po navedenom pravnom osnovu nije stekao pravo svojine ili drugo pravo koje sprečava izvršenje na istom idealnom delu nepokretnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju tužilac-protivtuženi je osnovan Ugovorom o osnivanju društva sa ograničenom odgovornošću od 18.12.2007. godine, od strane Šipad Komerc DD za trgovinu i inženjering BiH, Sarajevo i Društva za trgovinu Beošipad OD Beograd, upisom po rešenju Agencije za privredne registre od 19.12.2007. godine. Prvostepeni sud je zaključio da je tužilac dokazao da ima pravo koje sprečava predmetno izvršenja s obzirom da je nepokretnost koja je predmet izvršenja osnivač tužioca, Šipad Komerc DD Sarajevo uneo na ime svog nenovčanog uloga u osnivački kapital tužioca, prilikom osnivanja tužioca 2007. godine. Iz toga je dalje zaključio da tužilac ima pravo koje sprečava izvršenje na 3012/10000 idealnih delova nepokretnosti – poslovnog prostora u zgradi poslovnih usluga na ..., ... broj ..., postojećoj na kp br. .../... KO ..., upisanoj u ln.br. ... KO .... Međutim, drugostepeni sud je zaključio da je navedenim Ugovorom o osnivanju tužioca od 18.12.2007. godine ugovoreno da Šipad Komerc DOO za trgovinu i inženjering BiH Sarajevo na ime svog nenovčanog uloga u kapital tužioca unosi i upisuje pravo vanknjižnog vlasništva na napokretnostima, među kojima se nalazi i nepokretnost – poslovna zgrada na ... na ... broj ..., površine 1.047 m2, na kat. parceli .../... ... u idealnom delu 1744/10000. Rešenjem Agencije za privredne registre registrovano je osnivanje tužioca sa unetim novačanim i nenovčanim kapitalom. Drugostepeni sud, pozivom na odredbu člana 13. Zakona o privrednim društvima koji je važio u vreme osnivanja tužioca, kojim je propisano da osnivač na osnovu unošenja novčanog i nenovčanog uloga stiče udeo u društvu, a uneti ulog postaje imovina privrednog društva, zaključuje da je tužilac vanknjižni vlasnik poslovnog prostora u idelnom delu od 1744/10000, i da je to pravo svojine stekao na osnovu Ugovora o osnivanju društva sa ograničenom odgovornošću od 18.12.2007. godine. Zato je prvostepenu presudu potvrdio u delu stava I, kojim je prvostepeni sud usvojio tužbeni zahtev i proglasio za nedopušteno izvršenje na poslovnom prostoru u idealnom delu od 1744/10000. Za razliku preko idealnog dela od 1744/10000 do idealnog dela 3012/10000 je prvostepena presuda preinačena i tužbeni zahtev odbijen zato što je drugostepeni sud našao da tužilac nije dokazao pravo koje sprečava predmetno izvršenje, odnosno da ima pravo svojine ili bilo koje drugo pravo na predmetu izvršenja – poslovnom prostoru preko idealnog dela od 1744/10000. Još je utvrđeno da je navedenu nepokretnost osnivač tužioca stekao na osnovu overenog Ugovora o kupoprodaji poslovnog prostora broj ... zaključenog sa GP Napred Novi Beograd 11.12.1990. godine i aneksa tog ugovora. Prvostepeni sud je utvrdio da je predmet pomenutog ugovora, između Šipad Komerc DOO Sarajevo i GO Napred Novi Beograd, kupoprodaja poslovnog prostora u delu poslovnog objekta blok 30 u Novom Beogradu. Iz izvoda iz lista nepokretnosti broj ... KO ..., prvostepeni sud je utvrdio da su nosioci prava Zepter International DOO Beograd sa obimom udela 6988/10000 i Melanesia DOO Beograd, ovde drugotuženi – protivtužilac, sa obimom udela 3012/10000. Nižestepeni sudovi zaključuju da drugotuženi – protivtužilac nikada nije bio vlasnik idealnog dela nepokretnosti, koji je predmet izvršenja, s obzirom da je pravnosnažnom presudom Privrednog suda u Beogradu P 654/19 od 07.02.2019. godine utvrđena ništavost Ugovora o kupoprodaji nepokretnosti od 22.11.2007. godine koji je drugotuženi zaključio sa VV, zato što je ništav Ugovor o zajedničkoj izgradnji i sanaciji objekta koji je VV zaključio sa Šipad Komerc DD Sarajevo, pa VV nije mogao na drugotuženog preneti pravo svojine na predmetnom idealnom delu jer ga ni sam nije imao.

Na osnovu ovih činjenica je doneta pravnosnažna presuda kojom je delimično usvojen tužbeni zahtev i proglašeno nedopuštenim izvršenje na predmetu izvršenja idealnom delu od 1744/10000 na poslovnom prostoru i odbijen je protivtužbeni zahtev da se utvrdi da tužilac – protivtuženi po osnovu ugovora o osnivanju i rešenja Agencije za privredne registre BD 151764/2007 od 19.12.2007. godine, nije stekao pravo svojine ili drugo pravo na 1744/10000 idealnih delova iste nepokretnosti, koja sprečava izvršenje određeno rešenjem o izvršenju.

Međutim, revizijski sud smatra da su nižestepeni sudovi u donošenju ovakve usvajajuće odluke za tužbeni zahtev i odbijajuće za protivtužbeni zahtev, zanemarili utvrđene činjenice koje pravilnom primenom materijalnog prava vode drugačijoj odluci.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju tužilac je osnovan 19.12.2007. godine od osnivača Šipad Komerc DD Sarajevo i Beošped OD Beograd, sa unetim vanknjižnim pravom vlasništva na predmetnoj nepokrenosti. Međutim, tužiočev osnivač, Šipad Komerc DD Sarajevo je uknjižen kao vlasnik na istoj nepokretnosti 07.07.2008. godine. Ovo je prvostepeni sud utvrdio uvidom u rešenje RGZ Centar za katastar nepokretnosti Beograd br 952-02-10-1721/06 od 07.07.2008. godine kojim je dozvoljena promena u listu nepokretnosti ... KO ..., i uknjiženo pravo svojine na 3012/10000 na zgradi poslovnih usluga – objektu broj ... u korist Šipad Komerc DD Sarajevo. Iz ovog utvrđenja proizilazi zaključak da je tek tada, 07.07.2008. godine Šipad Komerc DD Sarajevo stekao pravo svojine na predmetnoj nepokretnosti, na osnovu ugovora o kupoprodaji poslovnog prostora između Šipad Komerca Sarajevo i GP Napred Novi Beograd. To, s jedne strane, znači da isto pravo svojine nije preneo po ugovoru o osnivanju ovde tužiocu, dok se nakon osnivanja tužioca upisao kao vlasnik iste nepokretnosti u katastru nepokretnosti. Sa druge strane, znači da ugovorom o osnivanju nije ni mogao uneti na ime osnivačkog uloga tužiocu, kao osnivački kapital, nepokretnost na kojoj u to vreme sam osnivač nije imao pravo svojine, koje se na osnovu pravnog posla stiče upisom u javne knjige o nepokretnostima i pravima na nepokretnostima, shodno članu 33. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, kojim je propisao da se na osnovu pravnog posla pravo svojine na nepokretnosti stiče upisom u javnu knjigu, ili na drugi odgovarajući način određen zakonom. Odredbom člana 13. stav 6. Zakona o privrednim društvima („Službeni glasnik RS“ br. 125/2004, koji je bio na snazi u vreme osnivanja tužioca, propisano je da kada je predmet uloga svojina, svi uneti ulozi u imovinu privrednog društva su svojina društva i ne mogu biti korišćeni od ortaka, člana i akcionara kao njihova lična imovina. Međutim, odredbom člana 13. stav 1. istog zakona je propisano, između ostalog, da su članovi društva dužni da ulože svoje ugovorene uloge u imovinu društva u skladu sa zakonom, osnivačkim aktom, ugovorom ili drugim aktom društva, a u stavu 3, da lica koja ne izvrše obaveze u vezi sa osnivanjem privrednog društva odgovaraju društvu za prouzrokovanu štetu, u stavu 4. da na izvršenje obaveza prema privrednom društvu u vezi sa ulogom u imovinu društva se primenjuju odredbe tog zakona i zakona kojim se uređuju obligacioni odnosi, pa u stavu 5. da ako lica iz stava 1. ne ulože ugovorene nenovčane uloge mogu odlučiti da ulože novčani iznos jednak vrednostima neuloženog nenovčanog uloga. Ove odredbe upravo ukazuju da će ugovoreni ulozi u imovinu privrednog društva postati svojina tog privrednog društva, ali ne samim osnivačkim aktom, već ukoliko zaista budu i uneti u imovinu osnovanog društva, u skladu sa zakonom. Prema utvrđenim činjenicama svojina na predmetnoj nepokretnosti u predmetnom idealnom delu nije uneta u imovinu novoosnovanog privrednog društva, ovde tužioca, 18.12.2007. godine, jer je tek 07.07.2008. godine njegov osnivač, Šipad Komerc DD Sarajevo upisan kao vlasnik iste nepokretnosti u katastru nepokretnosti. Prema tome, to što su nižestepeni sudovi smatrali osnovom sticanja svojine ovde tužioca na predmetnom idealnom delu nepokretnosti, nije osnov po kome je tužilac stekao predmetnu nepokretnost u svojinu.

Predmet spora jeste proglašenje da je nedopušteno izvršenje na idealnom delu poslovnog prostora na osnovu tvrdnje tužioca da ima pravo svojine na predmetnoj nepokretnosti i zahtev tuženog-protivtužioca da sud utvrdi da tužilac nije stekao pravo svojine na predmetnom idealnom delu nepokretnosti niti drugo pravo koje sprečava izvršenje, a na osnovu ugovora o osnivanju tužioca i rešenja Agencije za privredne registre o njegovom upisu. Kako iz utvrđenih činjenica proizilazi upravo to da tužilac ugovorom o osnivanju i na osnovu njega upisom osnivanja tužioca nije stekao pravo svojine na predmetnom idealnom delu nepokretnosti, proizilazi zaključak da je osnovan protivtužbeni zahtev a neosnovan tužbeni zahtev. Tužilac nema pravo svojine na idealnom delu od 1744/10000 na nepokretnosti koja je predmet izvršenja po rešenju o izvršenju Privrednog suda u Beogradu 4II(Iv) br 11/2012 od 08.01.2013. godine, jer nije dokazao da ga je stekao po osnovu ugovora o osnivanju i osnivanjem, a nije dokazivao da je svojinu na idealnom delu predmetne nepokretnosti stekao na drugi način. U ovoj parnici nije predmet utvrđenja prava drugotuženog-protivtužioca na istoj nepokretnosti, pa su irelevantni razlozi o ništavosti osnova o kome je drugotuženi upisan kao vlasnik nepokretnosti u katastru nepokretnosti.

To su razlozi zbog kojih je usvojena revizija tuženog protivtužioca i preinačene drugostepena i prvostepena presuda, na način da je odbijen tužbeni zahtev za proglašenje nedopuštenim izvršenja na osnovu verodostojne isprave određenog rešenjem o izvršenju Privrednog suda u Beogradu 4IIv 11/2012 od 08.01.2013. godine, prema izvršnom dužniku drugotuženom-protivtužiocu, na predmetu izvršenja poslovnom prostoru u idealnom delu od 1744/10000 na zgradi poslovnih usluga koja se nalazi na ... u ulici ... broj ..., postojećoj na kp br. .../... KO ..., upisana u ln br. ... KO ..., a usvojen protivtužbeni zahtev, odnosno utvrđeno da tužilac-protivtuženi Šipad Komerc - nameštaj DOO Novi Beograd, po osnovu Ugovora o osnivanju DOO overenim pred Drugim opštinskim sudom u Beogradu 14Ov br. .../... od 18.12.2007. godine i izvršenja Agencije za privredne registre DB 151764/2007 od 19.12.2007. godine nije stekao pravo svojine ili drugo pravo na 1744/10000 idealnih delova nepokretnosti – poslovnom prostoru zgradi poslovnih usluga na ... u ulici ... broj ..., postojeće na kp br .../... KO ..., upisane u ln br. ... KO ..., a koje sprečava navedeno izvršenje.

Odluka je doneta na osnovu odredbe člana 416. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Na osnovu konačnog uspeha u parnici, odlučeno je o troškovima celog postupka, primenom odredaba člana 165. stav 2, člana 153, 154. Zakona o parničnom postupku, Zakona o sudskim taksama i važeće Advokatske tarife, tako što je obavezan tužilac da drugotuženom-protivtužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosima od po 52.000,00 dinara za pristup na 4 održana ročišta, po 26.000,00 dinara za pristup na 3 neodržana ročišta, po 37.500,00 dinara za sastav 5 obrazloženih podnesaka sa navodima koji su bili potrebni za vođenje parnice i 18.750,00 dinara za sastav 1 neobrazloženog podneska, za sudsku taksu za odgovor na tužbu 195.000,00 dinara, ukupno 767.250,00 dinara, na osnovu određenog zahteva drugotuženog –protivtužioca.

Predsednik veća – sudija

Branko Stanić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić