О б р а з л о ж е њ е

Привредни суд у Београду је донео пресуду 11П 1323/20 дана 08.09.2020. године којом је у I ставу изреке усвојио тужбени захтев и извршење на основу веродостојне исправе одређено решењем о извршењу Привредног суда у Београду 4-И(Ив) 111/2012 од 08.01.2013. године, преко извршитеља Драгане Стојков из ..., ради наплате новчаног потраживања извршног повериоца АА са ...према извршном дужнику Melanesia ДОО Београд на предмету извршења – пословном простору у идеалном делу од 3012/10000 на згради пословних услуга, која се налази на ..., ... ..., постојећа на кп.бр. .../... КО ..., уписане у лист непокретности број ... КО ..., прогласио недопуштеним; у II ставу изреке одбио противтужбени захтев друготуженог Melanesia ДОО Београд да се утврди да тужилац-противтужени Šipad komerc - nameštaj ДОО Београд по основу уговора о оснивању ДОО, овереног пред Другим општинским судом у Београду 14Ов 20485/07 од 18.12.2007. године и решења Агенције за привредне регистре БД 151764/2007 од 19.12.2007. године, није стекао право својине или друго право на 3012/10000 идеалних делова непокретности – пословном простору у згради пословних услуга на ..., ... ..., постојећој на кп.бр. .../... КО ..., уписане у листу непокретности ... КО ..., а које спречава извршење на основу веродостојне исправе, одређено решењем Привредног суда у Београду 4ИИ(Ив) бр. 111/2012 од 08.01.2013. године, као неоснован; у III ставу изреке обавезао првотуженог и друготуженог да тужиоцу солидарно накнаде трошкове парничног поступка у износу од 3.078.000,00 динара.

Привредни апелациони суд је донео пресуду 3Пж 5391/20 дана 09.02.2022. године, којом је у I ставу изреке делимично одбио жалбе првотуженог и друготуженог као неоснованe и потврдио пресуду Привредног суда у Београду П 1323/20 од 08.09.2020. године у I ставу изреке, у делу којим је усвојен тужбени захтев тужиоца и извршење на основу веродостојне исправе одређено решењем о извршењу Привредног суда у Београду 4ИИ(Ив) 111/2012 од 08.01.2013. године преко извршитеља Драгане Стојков из ..., ради наплате новчаног потраживања повериоца, првотуженог, на предмету извршења - пословном простору у идеалном делу од 1744/10000 на згради пословних услуга, ближе описано у изреци, уписано у ЛН бр. ... КО ... проглашава недопуштеним; у II ставу изреке преиначио првостепену пресуду у ставу I изреке у делу којим је усвојен тужбени захтев тужиоца и наведено извршење на предмету извршења – пословном простору за разлику између идеалног дела од 1744/10000 до идеалног дела 3012/10000 на згради ближе описаној у изреци, проглашено недопуштеним, тако што је одбио тужбени захтев тужиоца којим је тражио да се извршење на предмету извршења – пословном простору ближе описаном у изреци, за разлику између идеалног дела 1744/10000 до идеалног дела 3012/10000 прогласи недопуштеним; у III ставу изреке делимично одбио жалбу друготуженог - противтужиоца као неосновану и потврдио првостепену пресуду у ставу II изреке у делу којим је одбијен противтужбени захтев друготуженог да се утврди да тужилац- противтужени по основу Уговора о оснивању ДОО овереног пред Другим општинским судом у Београду 14Ов .../... од 18.12.2007. године и решења Агенције за привредне регистре ДД 151764/2007 од 19.12.2007. године, није стекао право својине и друго право на 1744/10000 идеалних делова непокретности – пословном простору ближе одређеном у изреци пресуде, а које спречава извршење на основу веродостојне исправе одређено наведеним решењем о иизвршењу, као неоснован; у IV ставу изреке првостепену пресуду преиначио у ставу II изреке у делу којим је одбијен противтужбени захтев друготуженог-противтужиоца тако што је усвојио противтужбени захтев и утврдио да тужилац-противтужени по основу Уговора о оснивању ДОО овереног пред Другим општинским судом у Београду 14Ов .../... од 18.12.2007. године и решења Агенције за привредне регистре БД 151764/2007 од 19.12.2007. године није стекао право својине или друго право на разлици између идеалног дела 1744/10000 до идеалног дела 3012/10000 непокретности – пословном простору ближе одређеном у изреци пресуде, а које спречава извршење на основу веодостојне исправе одређено наведеним решењем о извршењу и одлучио да свака странка сноси своје трошкове парничног поступка.

Против наведене другостепене пресуде је благовремену и дозвољену ревизију изјавио друготужени-противтужилац, којом побија другостепену пресуду у I и III ставу изреке, због погрешне примене материјалног права.

Врховни касациони суд је испитао побијану пресуду по одредбама члана 408. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“ бр. 72/2011 ... 18/202) и одлучио да је ревизија друготуженог-противтужиоца основана.

Побијана пресуда је донета без битне повреде одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 2. Закона о парничном поступку, на коју ревизијски суд пази по службеној дужности.

Према утврђеном чињеничном стању од стране првостепеног суда, на основу кога је донета побијана пресуда, у предмету Привредног суда у Београду ИИ(Ив) 111/2012, закључком извршитеља Драгане Стојков број И.ии 3/13 од 07.05.2013. године идеални део непокретности 3012/10000 зграде пословних услуга на ..., ... број ..., постојећа на КП бр. .../..., број зграде ..., број етажа Пр 2 + СП 2, уписане у ЛН бр ... КО ..., додељен је купцу непокретности, овде непарничару „ББ“ ..., ... ..., ..., ..., као најповољнијем понудиоцу, за износ од 97.833.551,40 динара, и то као усељив, који му је предат закључком И.Ии 3/13 од 17.05.2013. године, и наложено је РГЗ СКН Нови Београд да упише право својине на предметној непокретности у корист купца непокретности и то на 3012/10000, а извршном дужнику да исти преда купцу под претњом принудног извршења, те је одређено и брисање хипотеке уписане у корист првотуженог на предметној непокретности. Спровођење извршења је обустављено закључком извршитеља И.Ии бр. 3/13 од 18.11.2013. године. Предмет тужбеног захтева је проглашење недопуштеним извршења одређеног решењем о извршењу Привредног суда у Београду 4Ии(Ив) бр. 111/2012. од 08.01.2013. године, преко наведеног јавног извршитеља, на праву својине на делу од 3012/10000 на пословном простору, које извршење је спроведено и наведеним закључцима јавног извршитеља пословни простор додељен и предат означеном трећем лицу, као купцу непокретности. Ревизијом се побија правноснажна пресуда у делу којим је усвојен тужбени захтев и проглашено недопуштеним извршење на идеалном делу од 1744/10000 на описаној непокретности и у делу којим је одбијен противтужбени захтев за утврђење да тужилац по наведеном правном основу није стекао право својине или друго право које спречава извршење на истом идеалном делу непокретности.

Према утврђеном чињеничном стању тужилац-противтужени је основан Уговором о оснивању друштва са ограниченом одговорношћу од 18.12.2007. године, од стране Шипад Комерц ДД за трговину и инжењеринг БиХ, Сарајево и Друштва за трговину Беошипад ОД Београд, уписом по решењу Агенције за привредне регистре од 19.12.2007. године. Првостепени суд је закључио да је тужилац доказао да има право које спречава предметно извршења с обзиром да је непокретност која је предмет извршења оснивач тужиоца, Шипад Комерц ДД Сарајево унео на име свог неновчаног улога у оснивачки капитал тужиоца, приликом оснивања тужиоца 2007. године. Из тога је даље закључио да тужилац има право које спречава извршење на 3012/10000 идеалних делова непокретности – пословног простора у згради пословних услуга на ..., ... број ..., постојећој на кп бр. .../... КО ..., уписаној у лн.бр. ... КО .... Међутим, другостепени суд је закључио да је наведеним Уговором о оснивању тужиоца од 18.12.2007. године уговорено да Шипад Комерц ДОО за трговину и инжењеринг БиХ Сарајево на име свог неновчаног улога у капитал тужиоца уноси и уписује право ванкњижног власништва на напокретностима, међу којима се налази и непокретност – пословна зграда на ... на ... број ..., површине 1.047 м2, на кат. парцели .../... ... у идеалном делу 1744/10000. Решењем Агенције за привредне регистре регистровано је оснивање тужиоца са унетим новачаним и неновчаним капиталом. Другостепени суд, позивом на одредбу члана 13. Закона о привредним друштвима који је важио у време оснивања тужиоца, којим је прописано да оснивач на основу уношења новчаног и неновчаног улога стиче удео у друштву, а унети улог постаје имовина привредног друштва, закључује да је тужилац ванкњижни власник пословног простора у иделном делу од 1744/10000, и да је то право својине стекао на основу Уговора о оснивању друштва са ограниченом одговорношћу од 18.12.2007. године. Зато је првостепену пресуду потврдио у делу става I, којим је првостепени суд усвојио тужбени захтев и прогласио за недопуштено извршење на пословном простору у идеалном делу од 1744/10000. За разлику преко идеалног дела од 1744/10000 до идеалног дела 3012/10000 је првостепена пресуда преиначена и тужбени захтев одбијен зато што је другостепени суд нашао да тужилац није доказао право које спречава предметно извршење, односно да има право својине или било које друго право на предмету извршења – пословном простору преко идеалног дела од 1744/10000. Још је утврђено да је наведену непокретност оснивач тужиоца стекао на основу овереног Уговора о купопродаји пословног простора број ... закљученог са ГП Напред Нови Београд 11.12.1990. године и анекса тог уговора. Првостепени суд је утврдио да је предмет поменутог уговора, између Шипад Комерц ДОО Сарајево и ГО Напред Нови Београд, купопродаја пословног простора у делу пословног објекта блок 30 у Новом Београду. Из извода из листа непокретности број ... КО ..., првостепени суд је утврдио да су носиоци права Zepter International DOO Beograd са обимом удела 6988/10000 и Melanesia DOO Beograd, овде друготужени – противтужилац, са обимом удела 3012/10000. Нижестепени судови закључују да друготужени – противтужилац никада није био власник идеалног дела непокретности, који је предмет извршења, с обзиром да је правноснажном пресудом Привредног суда у Београду П 654/19 од 07.02.2019. године утврђена ништавост Уговора о купопродаји непокретности од 22.11.2007. године који је друготужени закључио са ВВ, зато што је ништав Уговор о заједничкој изградњи и санацији објекта који је ВВ закључио са Шипад Комерц ДД Сарајево, па ВВ није могао на друготуженог пренети право својине на предметном идеалном делу јер га ни сам није имао.

На основу ових чињеница је донета правноснажна пресуда којом је делимично усвојен тужбени захтев и проглашено недопуштеним извршење на предмету извршења идеалном делу од 1744/10000 на пословном простору и одбијен је противтужбени захтев да се утврди да тужилац – противтужени по основу уговора о оснивању и решења Агенције за привредне регистре БД 151764/2007 од 19.12.2007. године, није стекао право својине или друго право на 1744/10000 идеалних делова исте непокретности, која спречава извршење одређено решењем о извршењу.

Међутим, ревизијски суд сматра да су нижестепени судови у доношењу овакве усвајајуће одлуке за тужбени захтев и одбијајуће за противтужбени захтев, занемарили утврђене чињенице које правилном применом материјалног права воде другачијој одлуци.

Према утврђеном чињеничном стању тужилац је основан 19.12.2007. године од оснивача Шипад Комерц ДД Сарајево и Беошпед ОД Београд, са унетим ванкњижним правом власништва на предметној непокрености. Међутим, тужиочев оснивач, Шипад Комерц ДД Сарајево је укњижен као власник на истој непокретности 07.07.2008. године. Ово је првостепени суд утврдио увидом у решење РГЗ Центар за катастар непокретности Београд бр 952-02-10-1721/06 од 07.07.2008. године којим је дозвољена промена у листу непокретности ... КО ..., и укњижено право својине на 3012/10000 на згради пословних услуга – објекту број ... у корист Шипад Комерц ДД Сарајево. Из овог утврђења произилази закључак да је тек тада, 07.07.2008. године Шипад Комерц ДД Сарајево стекао право својине на предметној непокретности, на основу уговора о купопродаји пословног простора између Шипад Комерца Сарајево и ГП Напред Нови Београд. То, с једне стране, значи да исто право својине није пренео по уговору о оснивању овде тужиоцу, док се након оснивања тужиоца уписао као власник исте непокретности у катастру непокретности. Са друге стране, значи да уговором о оснивању није ни могао унети на име оснивачког улога тужиоцу, као оснивачки капитал, непокретност на којој у то време сам оснивач није имао право својине, које се на основу правног посла стиче уписом у јавне књиге о непокретностима и правима на непокретностима, сходно члану 33. Закона о основама својинскоправних односа, којим је прописао да се на основу правног посла право својине на непокретности стиче уписом у јавну књигу, или на други одговарајући начин одређен законом. Одредбом члана 13. став 6. Закона о привредним друштвима („Службени гласник РС“ бр. 125/2004, који је био на снази у време оснивања тужиоца, прописано је да када је предмет улога својина, сви унети улози у имовину привредног друштва су својина друштва и не могу бити коришћени од ортака, члана и акционара као њихова лична имовина. Међутим, одредбом члана 13. став 1. истог закона је прописано, између осталог, да су чланови друштва дужни да уложе своје уговорене улоге у имовину друштва у складу са законом, оснивачким актом, уговором или другим актом друштва, а у ставу 3, да лица која не изврше обавезе у вези са оснивањем привредног друштва одговарају друштву за проузроковану штету, у ставу 4. да на извршење обавеза према привредном друштву у вези са улогом у имовину друштва се примењују одредбе тог закона и закона којим се уређују облигациони односи, па у ставу 5. да ако лица из става 1. не уложе уговорене неновчане улоге могу одлучити да уложе новчани износ једнак вредностима неуложеног неновчаног улога. Ове одредбе управо указују да ће уговорени улози у имовину привредног друштва постати својина тог привредног друштва, али не самим оснивачким актом, већ уколико заиста буду и унети у имовину основаног друштва, у складу са законом. Према утврђеним чињеницама својина на предметној непокретности у предметном идеалном делу није унета у имовину новооснованог привредног друштва, овде тужиоца, 18.12.2007. године, јер је тек 07.07.2008. године његов оснивач, Шипад Комерц ДД Сарајево уписан као власник исте непокретности у катастру непокретности. Према томе, то што су нижестепени судови сматрали основом стицања својине овде тужиоца на предметном идеалном делу непокретности, није основ по коме је тужилац стекао предметну непокретност у својину.

Предмет спора јесте проглашење да је недопуштено извршење на идеалном делу пословног простора на основу тврдње тужиоца да има право својине на предметној непокретности и захтев туженог-противтужиоца да суд утврди да тужилац није стекао право својине на предметном идеалном делу непокретности нити друго право које спречава извршење, а на основу уговора о оснивању тужиоца и решења Агенције за привредне регистре о његовом упису. Како из утврђених чињеница произилази управо то да тужилац уговором о оснивању и на основу њега уписом оснивања тужиоца није стекао право својине на предметном идеалном делу непокретности, произилази закључак да је основан противтужбени захтев а неоснован тужбени захтев. Тужилац нема право својине на идеалном делу од 1744/10000 на непокретности која је предмет извршења по решењу о извршењу Привредног суда у Београду 4ИИ(Ив) бр 11/2012 од 08.01.2013. године, јер није доказао да га је стекао по основу уговора о оснивању и оснивањем, а није доказивао да је својину на идеалном делу предметне непокретности стекао на други начин. У овој парници није предмет утврђења права друготуженог-противтужиоца на истој непокретности, па су ирелевантни разлози о ништавости основа о коме је друготужени уписан као власник непокретности у катастру непокретности.

То су разлози због којих је усвојена ревизија туженог противтужиоца и преиначене другостепена и првостепена пресуда, на начин да је одбијен тужбени захтев за проглашење недопуштеним извршења на основу веродостојне исправе одређеног решењем о извршењу Привредног суда у Београду 4ИИв 11/2012 од 08.01.2013. године, према извршном дужнику друготуженом-противтужиоцу, на предмету извршења пословном простору у идеалном делу од 1744/10000 на згради пословних услуга која се налази на ... у улици ... број ..., постојећој на кп бр. .../... КО ..., уписана у лн бр. ... КО ..., а усвојен противтужбени захтев, односно утврђено да тужилац-противтужени Шипад Комерц - намештај ДОО Нови Београд, по основу Уговора о оснивању ДОО овереним пред Другим општинским судом у Београду 14Ов бр. .../... од 18.12.2007. године и извршења Агенције за привредне регистре ДБ 151764/2007 од 19.12.2007. године није стекао право својине или друго право на 1744/10000 идеалних делова непокретности – пословном простору згради пословних услуга на ... у улици ... број ..., постојеће на кп бр .../... КО ..., уписане у лн бр. ... КО ..., а које спречава наведено извршење.

Одлука је донета на основу одредбе члана 416. став 1. Закона о парничном поступку.

На основу коначног успеха у парници, одлучено је о трошковима целог поступка, применом одредаба члана 165. став 2, члана 153, 154. Закона о парничном поступку, Закона о судским таксама и важеће Адвокатске тарифе, тако што је обавезан тужилац да друготуженом-противтужиоцу накнади трошкове парничног поступка у износима од по 52.000,00 динара за приступ на 4 одржана рочишта, по 26.000,00 динара за приступ на 3 неодржана рочишта, по 37.500,00 динара за састав 5 образложених поднесака са наводима који су били потребни за вођење парнице и 18.750,00 динара за састав 1 необразложеног поднеска, за судску таксу за одговор на тужбу 195.000,00 динара, укупно 767.250,00 динара, на основу одређеног захтева друготуженог –противтужиоца.

Председник већа – судија

Бранко Станић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић