Odlučujući o izjavljenoj reviziji u skladu sa članom 408. i članom 441. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija tuženog delimično osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a bitna povreda odredaba parničnog postupka iz tačke 12. stava 2. navedenog člana nije zakonski razlog za reviziju. Tvrdnja revidenta da je u drugostepenom postupku učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. ZPP je paušalna jer nisu navedene procesne odredbe koje drugostepeni sud nije primenio ili ih je pogrešno primenio, a to je uticalo ili moglo uticati na odluku o žalbi.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je 01.02.2016. godine zasnovala radni odnos sa određeno vreme ugovorom o radu od istog datuma, radi obavljanja poslova izrade ... na ... Vreme trajanja radnog odnosa po tom ugovoru - do 31.03.2016. godine, produženo je aneksom ugovora od 01.04.2016. godine - do 31.07.2016. godine. Aneksom od 13.04.2016. godine izvršena je izmena ugovora o radu od 01.02.2016. godine i njegovog aneksa od 01.04.2016. godine tako što je tužilja premeštena na poslove ... koje je obavljala sve vreme do prestanka radnog odnosa i donošenja rešenja o otkazu ugovora o radu od 31.10.2020. godine. Za sve to vreme stranke su zaključivale više aneksa ugovora o radu kojima je produžavano vreme trajanja radnog odnosa tužilje, u kojima sve do aneksa od 25.12.2017. godine nije naveden osnov zasnivanja radnog odnosa na određeno vreme. Od označenog aneksa, kao osnov rada tužilje na određeno vreme naveden je rad na određenim projektima. Rešenjem tuženog od 27.10.2020. godin tužilji je prestao radni odnos zbog isteka vremena na koje je bio zaključen poslednji aneks ugovora o radu od 14.09.2020. godine.

Polazeći od tako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su u ovom sporu pravilno primenili materijalno pravo.

Odredbom člana 30. stav 1. i 2. Zakona o radu propisano je da se radni odnos zasniva ugovorom o radu koji zaključuju zaposleni i poslodavac. Prema članu 31. stav 1. tog zakona, ugovor o radu može se zaključiti na neodređeno ili određeno vreme. Sadržina ugovora o radu propisana je članom 33. stav 1. navedenog zakona. Prema tački 7. tog člana, ugovor o radu zaključen na određeno vreme mora da sadrži trajanje ugovora i osnov za zasnivanje radnog odnosa na određeno vreme.

Ugovor o radu može se zaključiti na određeno vreme u skladu sa članom 37. stav 1. Zakona o radu, za zasnivanje radnog odnosa čije je trajanje unapred određeno objektivnim razlozima koji su opravdani rokom ili izvršenjem određenog posla ili nastupanjem određenog događaja, za vreme trajanja tih potreba. Tako zasnovan radni odnos, po jednom ili više ugovora o radu, saglasno stavu 2. navedenog člana ne može biti duži od 24 meseca, sa prekidima ili bez prekida. Izuzeci od vremenskog ograničenja radnog odnosa zasnovanog na određeno vreme predviđeni su u stavu 4. tog člana, između ostalog i za rad na projektu čije je vreme unapred određeno, najduže do završetka projekta (tačka 2).

U prvom ugovoru o radu na određeno vreme koji je tužilja zaključila nije naveden osnov zasnivanja radnog odnosa na određeno vreme. Tuženi, u odsustvu podatka o osnovu za zasnivanje radnog odnosa na određeno vreme u tom ugovoru tokom postupka nije dokazao činjenice bitne za postojanje objektivnih razloga za zasnivanje radnog odnosa na određeno vreme u smislu člana 37. stav 1. Zakona o radu. Taj ugovor je u pogledu vremena trajanja radnog odnosa menjan sa više sukcesivno zaključenih aneksa ugovora o radu, s`tim što je tek u jednom od više aneksa tog ugovora navedeno da tužilja radi na određenom projetku, ali tuženi nije dokazao činjenicu da je tužilja bila radno angažovana baš na tom projektu povodom kojeg je produženo vreme trajanja njenog radnog odnosa. Po zaključenim ugovorima o radu i njegovim aneksima tužilja je neprekidno radila kod tuženog duže od 24 meseca, sve do donošenja rešenja tuženog o otkazu ugovora o radu zbog proteka vremena na koje je zaključen.

Sledstveno izloženom, zaključenjem više ugovora na određeno vreme tužena je postupala protivno zakonskim odredbama kojima je uređen rad na određeno vreme. S`obzirom da je tužilja na istim poslovima radila neprekidno duže od dve godine, po isteku tog roka nastali su uslovi iz člana 37. stav 6. Zakona o radu za prerastanje radnog odnosa na određeno vreme u radni odnos na neodređeno vreme, zbog čega je nezakonito i rešenje o prestanku radnog odnosa zbog isteka roka na koji je zasnovan. Radni odnos na određeno vreme, preobražen u radni odnos na neodređeno vreme, ne može se zakonito otkazati zbog proteka vremena.

Iz navedenih razloga, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, nisu osnovani navodi revidenta o pogrešnoj primeni odredbe člana 33. Zakona o radu. Navedenom odredbom je osnov za zasnivanje radnog odnosa na određeno vreme predviđen kao sastojak ugovora o radu zaključenog na određeno vreme. Taj podatak ne sadrži prvi ugovor o radu na određeno vreme, ni naknadno zaključeni aneksi tog ugovora kojima je produžavano vreme trajanja radnog odnosa, a u odsustvu tog podatka nije dokazano postojanje činjenica bitnih za ispunjenost uslova za zasnovanje radnog odnosa na određeno vreme u smislu člana 37. stav 1. Zakona o radu. Neosnovani su i revizijski navodi o pogrešnoj primeni člana 37. stav 2. i 4. Zakona o radu, jer su zasnovani na tvrdnji revidenta o nepotpuno utvrđenom činjeničnom stanju u vezi sa radom tužilje na određenim projektima počev od jednog od više zaključenih aneksa ugovora o radu, što ne može biti razlog za ovaj pravni lek u smislu člana 407. stav 2. ZPP. Nema ni povrede odredbe člana 195. Zakona o radu jer je tužilja za povredu prava saznala donošenjem i uručenjem rešenja o otkazu ugovora o radu, a tužbu je podnela u zakonskom roku.

Iz navedenih razloga, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u prvom stavu izreke.

Međutim, osnovan je navod tužene da je nedozvoljen zahtev tužilje za vraćanje na konkretno radno mesto jer je poslodavac taj koji odlučuje o raspoređivanju zaposlenog kojeg vraća na rad. Odluka kojom je tuženi obavezan da tužilju vrati na određeno radno mesto doneto je izvan granica nadležnosti suda i uz bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, zbog čega je primenom člana 415. stav 2. tog zakona odlučeno kao u drugom stavu izreke.

Predsednik veća - sudija

Branislav Bosiljković,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić