Одлучујући о изјављеној ревизији у складу са чланом 408. и чланом 441. ЗПП, Врховни касациони суд је нашао да је ревизија туженог делимично основана.

У спроведеном поступку није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 2. ЗПП, на коју ревизијски суд пази по службеној дужности, а битна повреда одредаба парничног поступка из тачке 12. става 2. наведеног члана није законски разлог за ревизију. Тврдња ревидента да је у другостепеном поступку учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374. став 1. ЗПП је паушална јер нису наведене процесне одредбе које другостепени суд није применио или их је погрешно применио, а то је утицало или могло утицати на одлуку о жалби.

Према утврђеном чињеничном стању, тужиља је 01.02.2016. године засновала радни однос са одређено време уговором о раду од истог датума, ради обављања послова израде ... на ... Време трајања радног односа по том уговору - до 31.03.2016. године, продужено је анексом уговора од 01.04.2016. године - до 31.07.2016. године. Анексом од 13.04.2016. године извршена је измена уговора о раду од 01.02.2016. године и његовог анекса од 01.04.2016. године тако што је тужиља премештена на послове ... које је обављала све време до престанка радног односа и доношења решења о отказу уговора о раду од 31.10.2020. године. За све то време странке су закључивале више анекса уговора о раду којима је продужавано време трајања радног односа тужиље, у којима све до анекса од 25.12.2017. године није наведен основ заснивања радног односа на одређено време. Од означеног анекса, као основ рада тужиље на одређено време наведен је рад на одређеним пројектима. Решењем туженог од 27.10.2020. годин тужиљи је престао радни однос због истека времена на које је био закључен последњи анекс уговора о раду од 14.09.2020. године.

Полазећи од тако утврђеног чињеничног стања, нижестепени судови су у овом спору правилно применили материјално право.

Одредбом члана 30. став 1. и 2. Закона о раду прописано је да се радни однос заснива уговором о раду који закључују запослени и послодавац. Према члану 31. став 1. тог закона, уговор о раду може се закључити на неодређено или одређено време. Садржина уговора о раду прописана је чланом 33. став 1. наведеног закона. Према тачки 7. тог члана, уговор о раду закључен на одређено време мора да садржи трајање уговора и основ за заснивање радног односа на одређено време.

Уговор о раду може се закључити на одређено време у складу са чланом 37. став 1. Закона о раду, за заснивање радног односа чије је трајање унапред одређено објективним разлозима који су оправдани роком или извршењем одређеног посла или наступањем одређеног догађаја, за време трајања тих потреба. Тако заснован радни однос, по једном или више уговора о раду, сагласно ставу 2. наведеног члана не може бити дужи од 24 месеца, са прекидима или без прекида. Изузеци од временског ограничења радног односа заснованог на одређено време предвиђени су у ставу 4. тог члана, између осталог и за рад на пројекту чије је време унапред одређено, најдуже до завршетка пројекта (тачка 2).

У првом уговору о раду на одређено време који је тужиља закључила није наведен основ заснивања радног односа на одређено време. Тужени, у одсуству податка о основу за заснивање радног односа на одређено време у том уговору током поступка није доказао чињенице битне за постојање објективних разлога за заснивање радног односа на одређено време у смислу члана 37. став 1. Закона о раду. Тај уговор је у погледу времена трајања радног односа мењан са више сукцесивно закључених анекса уговора о раду, с`тим што је тек у једном од више анекса тог уговора наведено да тужиља ради на одређеном пројетку, али тужени није доказао чињеницу да је тужиља била радно ангажована баш на том пројекту поводом којег је продужено време трајања њеног радног односа. По закљученим уговорима о раду и његовим анексима тужиља је непрекидно радила код туженог дуже од 24 месеца, све до доношења решења туженог о отказу уговора о раду због протека времена на које је закључен.

Следствено изложеном, закључењем више уговора на одређено време тужена је поступала противно законским одредбама којима је уређен рад на одређено време. С`обзиром да је тужиља на истим пословима радила непрекидно дуже од две године, по истеку тог рока настали су услови из члана 37. став 6. Закона о раду за прерастање радног односа на одређено време у радни однос на неодређено време, због чега је незаконито и решење о престанку радног односа због истека рока на који је заснован. Радни однос на одређено време, преображен у радни однос на неодређено време, не може се законито отказати због протека времена.

Из наведених разлога, по оцени Врховног касационог суда, нису основани наводи ревидента о погрешној примени одредбе члана 33. Закона о раду. Наведеном одредбом је основ за заснивање радног односа на одређено време предвиђен као састојак уговора о раду закљученог на одређено време. Тај податак не садржи први уговор о раду на одређено време, ни накнадно закључени анекси тог уговора којима је продужавано време трајања радног односа, а у одсуству тог податка није доказано постојање чињеница битних за испуњеност услова за засновање радног односа на одређено време у смислу члана 37. став 1. Закона о раду. Неосновани су и ревизијски наводи о погрешној примени члана 37. став 2. и 4. Закона о раду, јер су засновани на тврдњи ревидента о непотпуно утврђеном чињеничном стању у вези са радом тужиље на одређеним пројектима почев од једног од више закључених анекса уговора о раду, што не може бити разлог за овај правни лек у смислу члана 407. став 2. ЗПП. Нема ни повреде одредбе члана 195. Закона о раду јер је тужиља за повреду права сазнала доношењем и уручењем решења о отказу уговора о раду, а тужбу је поднела у законском року.

Из наведених разлога, на основу члана 414. став 1. ЗПП, одлучено је као у првом ставу изреке.

Међутим, основан је навод тужене да је недозвољен захтев тужиље за враћање на конкретно радно место јер је послодавац тај који одлучује о распоређивању запосленог којег враћа на рад. Одлука којом је тужени обавезан да тужиљу врати на одређено радно место донето је изван граница надлежности суда и уз битну повреду одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 2. ЗПП, због чега је применом члана 415. став 2. тог закона одлучено као у другом ставу изреке.

Председник већа - судија

Бранислав Босиљковић,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић