.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 1740/2022
18.01.2023. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud u veću sastavljenom od sudija: Dobrile Strajina, predsednika veća, Gordane Komnenić, Dragane Mirosavljević, Mirjane Andrijašević i Zorana Hadžića, članova veća, u parnici tužilje-protivtužene AA iz ..., čiji je punomoćnik Miloš Savić, advokat iz ..., protiv tuženog-protivtužioca BB iz ..., čiji je punomoćnik Milica Krstić, advokat iz ..., radi zauzeća po tužbi i po protivtužbi, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 944/2021 od 19.10.2021. godine, u sednici održanoj 18.01.2023. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 944/2021 od 19.10.2021. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 944/2021 od 19.10.2021. godine.
ODBIJA SE zahtev tuženog za naknadu troškova revizijskog postupka.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Nišu P 542/18 od 20.11.2020. godine, stavom prvim izreke, utvrđeno je da je tuženi izgradnjom zida pomoćnog objekta u površini od 0,75m2 i izgradnjom krova sa olucima u površini od 0,61m2 zauzeo k.p. .. KO Niš – ..., u merama i granicama bliže opisanim tim stavovima izreke. Odbijen je, kao neosnovan, tužbeni zahtev kojim je traženo da se obaveže tuženi da ukloni zid pomoćnog objekta u površini od 0,75m2 i krov sa olucima u površini od 0,61m2 kojima je zauzeta k.p. .. KO Niš – ..., u merama i granicama bliže opisanim tim stavovima izreke. Stavom drugim izreke, utvrđeno je da je tužilja zauzela deo parcele tuženog k.p. .. KO Niš – ... u površini od 1,92m2 i to betonski zid u površini od 0,64m2 i beton iz jednog dela uz betonski zid tužilje u površini od 1,30m2, u merama i granicima bliže opisanim tim stavom izreke. Odbijen je kao neosnovan protivtužbeni zahtev kojim je traženo da se obaveže tužilja da ukloni betonski zid u površini od 0,64m2 i beton iz jednog dela uz betonski zid tužilje u površini od 1,30m2, u merama i granicima bliže opisanim tim stavom izreke, te da ih ustupi tuženom na korišćenje. Stavom trećim izreke, određeno je da svaka stranka snosi svoje troškove.
Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž 944/2021 od 19.10.2021. godine, odbijene su, kao neosnovane, žalbe tužilje i tuženog i potvrđena prvostepena presuda.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, u delu kojim je odlučeno o tužbenom zahtevu i delu protivtužbenog zahteva za utvrđenje, tužilja je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj, saglasno članu 404. Zakona o parničnom postupku.
Tuženi je podneo odgovor na reviziju. Troškove revizijskog postupka je tražio i opredelio.
Prema odredbi člana 404. stav 1. i 2. Zakona o parničnom postupku – ZPP (''Službeni glasnik RS'', br. 72/11, 55/2014, 87/18, 18/20), revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija), a o dozvoljenosti i osnovanosti revizije odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.
Predmet tražene pravne zaštite, koji je predmet revizijskog odlučivanja, je utvrđenje izvršenog međusobnog zauzeća na parcelama stranaka uz zahtev tužilje i tuženog za činidbu (uklanjanje zida pomoćnog objekta i krova sa olucima kojima je tuženi izvršio zauzeće na parceli tužilje, kao i uklanjanje betonskog zida i jednog dela uz betonski zid tužilje), a pobijanom odlukom pravnosnažno je odlučeno usvajanjem tužbenog i protivtužbenog zahteva za utvrđenje i odbijanjem tužbenog i protivtužbenog zahteva za činidbu.
Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. ZPP, jer su razlozi na kojima je zasnovana odluka drugostenog suda u pogledu odbijanja dela tužbenog zahteva i usvajanja protivtužbenog zahteva za utvrđenje u skladu sa postojećom sudskom praksom nižestepenih sudova i revizijskog suda u primeni i tumačenju materijalnog prava - Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, kao relevantnog za presuđenje ove parnice, tako da ne postoji potreba za novim tumačenjem prava. Tužilja uz reviziju nije pružila dokaz o postojanju različitih odluka u istoj činjeničnoj i pravnoj situaciji kao u konkretnom slučaju i suprotnom presuđenju sudova, pa nije ispunjen ni zakonski uslov koji se odnosi na potrebu za ujednačavanjem sudske prakse, dok utvrđeno činjenično stanje, koje se navodima revizije osporava, ne predstavlja razlog za izjavljivanje posebne revizije.
Iz navedenih razloga, primenom članova 404. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je ocenio da revizija nije dozvoljena ni kao redovna.
Članom 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 26.09.2012. godine, a protivtužba 09.04.2014. godine. Vrednost predmeta spora pobijanog dela po tužbi i po protivtužbi je 10.000,00 dinara.
S obzirom na to da se radi o imovinskopravnom sporu u kome vrednost predmeta spora pobijanog dela, po tužbi i po protivtužbi, ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, to je Vrhovni kasacioni sud ocenio da je revizija nedozvoljena, primenom člana 403. stav 3. ZPP.
Iz navedenih razloga, primenom člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Zahtev tuženog za naknadu troškova sastava odgovora na reviziju odbijen je na osnovu člana 154. stav 1. ZPP, jer se ne radi o troškovima potrebnim radi vođenja ove parnice, pa je Vrhovni kasacioni sud odlučio kao u stavu trećem izreke.
Predsednik veća – sudija
Dobrila Strajina, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
