Presudom Višeg suda u Zrenjaninu Kž1 22/23 od 15.06.2023. godine, odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog AA, pa je presuda Osnovnog suda u Zrenjaninu K 393/21 od 15.11.2022. godine potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA, advokat Radoslav Papović, zbog povrede zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud preinači pobijane presude ili da iste ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužilaštvu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP i, u sednici veća koju je održao bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), nakon razmatranja spisa predmeta i pravnosnažnih presuda protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te nakon ocene navoda izloženih u zahtevu, našao:

Zahtev je neosnovan.

Branilac okrivljenog AA u zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi da se odluka suda, kojom je utvrđena obaveza okrivljenog, odnosi na izdržavanje maloletnog deteta, a da obaveza da izdržava punoletno dete nije utvrđena sudskom odlukom, a da bi postojalo krivično delo nedavanje izdržavanja iz člana 195. KZ, neophodno je da postoji sudska odluka kojom je okrivljeni obavezan da plaća određeni iznos na ime doprinosa za izdržavanje punoletne ćerke, jer je izdržavanje maloletnog deteta pravilo, a izdržavanje punoletnog izuzetak. U zahtevu branilac okrivljenog navodi da se, s obzirom da za izdržavanje punoletne ćerke nije postojala pravnosnažna sudska odluka, okrivljeni nalazio u neotklonjivoj pravnoj zabludi, pa kod okrivljenog nije postojao umišljaj, ni krivica, a samim tim ni krivično delo, zbog čega su pobijane presude donete uz povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP.

Iz spisa predmeta proizilazi da je presudom Osnovnog suda u Zrenjaninu 27P2. 944/17 od 07.06.2018. godine tuženi AA potpuno lišen roditeljskog prava prema maloletnoj BB i da je obavezan da na ime doprinosa izdržavanju maloletne tužilje, BB, plaća mesečno iznos od 26.000,00 dinara počev od 15.10.2017. godine pa ubuduće, dok za to postoje zakonski uslovi, na način bliže opisan u toj presudi. Navedena presuda je potvrđena u delu u kome je odlučeno o tužbenom zahtevu presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž2 597/18 od 14.11.2018. godine, a preinačene u pogledu odluke o parničnim troškovima.

Navedene pravnosnažne presude preinačene su presudom Vrhovnog kasacionog suda Rev 1902/19 od 09.05.2019. godine u pogledu odluke o visini izdržavanja, tako što je tužbeni zahtev odbijen kao neosnovan za iznos od 8.000,00 dinara mesečno, preko dosuđenog iznosa od 18.000,00 dinara, dok je u preostalom delu odluke o izdržavanju revizija tuženog odbijena kao neosnovana, a pobijane presude su ukinute u pogledu odluke o lišenju roditeljskog prava i troškovima postupka i u tom delu predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

Imajući u vidu da je okrivljeni AA pravnosnažno obavezan da na ime doprinosa izdržavanju ćerke BB plaća mesečno iznos od 18.000,00 dinara počev od 15.10.2017. godine pa ubuduće, dok za to postoje zakonski uslovi, na način bliže opisan u izreci prvostepene presude Osnovnog suda u Zrenjaninu 27P2. 944/17 od 07.06.2018. godine, po nalaženju Vrhovnog suda u skladu sa tom pravnosnažnom odlukom suda, obaveza izdržavanja BB postoji dok za to postoje zakonski uslovi, a postojanje zakonskih uslova za davanje doprinosa njenom izdržavanju nije vezano za punoletstvo oštećene, već za činjenicu da se oštećena nalazi na redovnom školovanju, zbog čega i dalje postoji obaveza okrivljenog AA za izdržavanje ćerke.

Iz iznetih razloga, navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA kojima se na navedeni način ukazuje na postojanje neotklonjive pravne zablude, nedostatka umišljaja i krivice okrivljenog za izvršenje krivičnog dela za koje je oglašen krivim i time na povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP od strane Vrhovnog suda ocenjeni su kao neosnovani.

Iz napred navedenih razloga, doneta je odluka kao u izreci, na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                               Predsednik veća-sudija,

Tatjana Milenković, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                     Milena Rašić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić