Пресудом Вишег суда у Зрењанину Кж1 22/23 од 15.06.2023. године, одбијена је као неоснована жалба браниоца окривљеног АА, па је пресуда Основног суда у Зрењанину К 393/21 од 15.11.2022. године потврђена.

Против наведених правноснажних пресуда, захтев за заштиту законитости поднео је бранилац окривљеног АА, адвокат Радослав Паповић, због повреде закона из члана 439. тачка 1) ЗКП, са предлогом да Врховни суд преиначи побијане пресуде или да исте укине и предмет врати првостепеном суду на поновно одлучивање.

Врховни суд је доставио примерак захтева за заштиту законитости Врховном јавном тужилаштву, сходно одредби члана 488. став 1. ЗКП и, у седници већа коју је одржао без обавештења Врховног јавног тужиоца и браниоца окривљеног, сматрајући да њихово присуство није од значаја за доношење одлуке (члан 488. став 2. ЗКП), након разматрања списа предмета и правноснажних пресуда против којих је захтев за заштиту законитости поднет, те након оцене навода изложених у захтеву, нашао:

Захтев је неоснован.

Бранилац окривљеног АА у захтеву за заштиту законитости наводи да се одлука суда, којом је утврђена обавеза окривљеног, односи на издржавање малолетног детета, а да обавеза да издржава пунолетно дете није утврђена судском одлуком, а да би постојало кривично дело недавање издржавања из члана 195. КЗ, неопходно је да постоји судска одлука којом је окривљени обавезан да плаћа одређени износ на име доприноса за издржавање пунолетне ћерке, јер је издржавање малолетног детета правило, а издржавање пунолетног изузетак. У захтеву бранилац окривљеног наводи да се, с обзиром да за издржавање пунолетне ћерке није постојала правноснажна судска одлука, окривљени налазио у неотклоњивој правној заблуди, па код окривљеног није постојао умишљај, ни кривица, а самим тим ни кривично дело, због чега су побијане пресуде донете уз повреду закона из члана 439. тачка 1) ЗКП.

Из списа предмета произилази да је пресудом Основног суда у Зрењанину 27П2. 944/17 од 07.06.2018. године тужени АА потпуно лишен родитељског права према малолетној ББ и да је обавезан да на име доприноса издржавању малолетне тужиље, ББ, плаћа месечно износ од 26.000,00 динара почев од 15.10.2017. године па убудуће, док за то постоје законски услови, на начин ближе описан у тој пресуди. Наведена пресуда је потврђена у делу у коме је одлучено о тужбеном захтеву пресудом Апелационог суда у Новом Саду Гж2 597/18 од 14.11.2018. године, а преиначене у погледу одлуке о парничним трошковима.

Наведене правноснажне пресуде преиначене су пресудом Врховног касационог суда Рев 1902/19 од 09.05.2019. године у погледу одлуке о висини издржавања, тако што је тужбени захтев одбијен као неоснован за износ од 8.000,00 динара месечно, преко досуђеног износа од 18.000,00 динара, док је у преосталом делу одлуке о издржавању ревизија туженог одбијена као неоснована, а побијане пресуде су укинуте у погледу одлуке о лишењу родитељског права и трошковима поступка и у том делу предмет враћен првостепеном суду на поновно суђење.

Имајући у виду да је окривљени АА правноснажно обавезан да на име доприноса издржавању ћерке ББ плаћа месечно износ од 18.000,00 динара почев од 15.10.2017. године па убудуће, док за то постоје законски услови, на начин ближе описан у изреци првостепене пресуде Основног суда у Зрењанину 27П2. 944/17 од 07.06.2018. године, по налажењу Врховног суда у складу са том правноснажном одлуком суда, обавеза издржавања ББ постоји док за то постоје законски услови, а постојање законских услова за давање доприноса њеном издржавању није везано за пунолетство оштећене, већ за чињеницу да се оштећена налази на редовном школовању, због чега и даље постоји обавеза окривљеног АА за издржавање ћерке.

Из изнетих разлога, наводи захтева за заштиту законитости браниоца окривљеног АА којима се на наведени начин указује на постојање неотклоњиве правне заблуде, недостатка умишљаја и кривице окривљеног за извршење кривичног дела за које је оглашен кривим и тиме на повреду закона из члана 439. тачка 1) ЗКП од стране Врховног суда оцењени су као неосновани.

Из напред наведених разлога, донета је одлука као у изреци, на основу одредбе члана 491. став 1. ЗКП.

Записничар-саветник,                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                               Председник већа-судија,

Татјана Миленковић, с.р.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                     Милена Рашић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић