Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Branilac okrivljenog zahtevom ističe povredu zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, bez preciziranja zakonskog razloga iz člana 485. stav 4. ZKP, ali iz obrazloženja zahteva proizilazi da se ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 10) ZKP, navodeći da je sud povredio princip reformacio in peius (član 453. ZKP) jer se krivičnopravni položaj stranke ne može pogoršati ako je samo on izjavio žalbu.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog se, po oceni Vrhovnog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani, iz sledećih razloga:

Iz spisa predmeta proizilazi da je okrivljeni AA presudom Osnovnog suda u Kuršumliji K 16/2023 od 13.02.2023. godine oglašen krivim zbog izvršenja krivično dela nasilničko ponašanje iz člana 344. stav 2. u vezi stava 1. KZ i izrečena mu je uslovna osuda kojom mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od šest meseci i istovremeno određeno da se ista neće izvršiti ukoliko okrivljeni za vremenski period od jedne godine od pravnosnažnosti presude ne učini novo krivično delo. Maloletni oštećeni je upućen na parnicu radi ostavarivanja imovinskopravnog zahteva a okrivljeni je obavezan da plati sudu paušalni iznos od 3.000,00 dinara, maloletnom oštećenom iznos od 84.000,00 dinara i OJT u Kuršumliji na ime troškova krivičnog postupka iznos od 23.743,00 dinara, sve u roku od 15 dana po pravnosnažnosti presude. Presudom Višeg suda u Prokuplju Kž1 65/23 od 18.05.2023. godine usvajanjem žalbe branioca okrivljenog ukinuta je presuda Osnovnog suda u Kuršumliji K 16/2023 od 13.02.2023. godine u delu odluke o troškovima krivičnog postupka i spisi predmeta vraćeni prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje. Osnovni sud u Kuršumliji dana 14.07.2023. godine donosi rešenje K 16/2023 kojim je obavezao okrivljenog da maloletnom oštećenom na ime troškova krivičnog postupka isplati 24.000,00 dinara u roku od 15 dana po pravnosnažnosti rešenja. Žalbu na navedeno rešenje podneo je punomoćnik maloletnog oštećenog a Osnovni sud u Kuršumliji je doneo rešenje Kv.br. 79/2023 od 05.09.2023. godine kojim je delimično usvojio žalbu punomoćnika oštećenog i preinačio rešenje Osnovnog suda u Kuršumliji K.br. 16/2023 od 14.07.2023. godine tako što je okrivljenog obavezao da maloletnom oštećenom nadoknadi troškove krivičnog postupka u iznosu od 93.375,00 dinara u roku od 15 dana po pravnosnažnosti rešenja, dok je u preostalom delu žalba punomoćnika maloletnog oštećenog odbijena kao neosnovana.

Odredbom člana 453. ZKP, koja predviđa zabranu preinačenja na štetu okrivljenog, propisano je da ako je izjavljena žalba samo u korist okrivljenog, presuda se ne sme izmeniti na njegovu štetu u pogledu pravne kvalifikacije krivičnog dela i krivične sankcije.

Po nalaženju Vrhovnog suda, nižestepeni sudovi nisu prekršili zabranu preinačenja na gore (reformatio in peius) obzirom da, povreda zakona iz člana 438. stav 1. tačka 10) ZKP, koja je učinjena ako je presudom povređena odredba člana 453. ZKP, postoji u situaciji kada je presuda izmenjena na štetu okrivljenog, ako je izjavljena žalba samo u korist okrivljenog u pogledu pravne kvalifikacije krivičnog dela i krivične sankcije, što u konkretnom nije slučaj, imajući u vidu da su u pitanju pravnosnažna rešenja kojima je odlučivano o troškovima krivičnog postupka. Pri tome se na prvostepeno rešenje Osnovnog suda u Kuršumliji K.br. 16/2023 od 14.07.2023. godine nije žalio branilac okrivljenog već je rešenje istog suda Kv.br. 79/2023 od 05.09.2023. godine doneto delimičnim usvajanjem žalbe punomoćnika oštećenog.

Imajući u vidu napred navedeno po stavu ovoga suda nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 10) ZKP, a kako se to neosnovano ističe u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog.

Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nije učinjena povreda zakona na koju se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Nebojše Milosavljevića, to je Vrhovni sud na osnovu člana 491. stav 1. ZKP navedeni zahtev branioca okrivljenog odbio kao neosnovan.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                 Predsednik veća-sudija

Vesna Zarić,s.r.                                                                                                                           Milena Rašić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić