Врховни суд је доставио примерак захтева за заштиту законитости Врховном јавном тужиоцу сходно одредби члана 488. став 1. ЗКП, те је у седници већа коју је одржао у смислу члана 490. ЗКП, без обавештења Врховног јавног тужиоца и браниоца окривљеног, сматрајући да њихово присуство није од значаја за доношење одлуке (члан 488. став 2. ЗКП), размотрио списе предмета и правноснажне пресуде против којих је захтев за заштиту законитости поднет, па је, након оцене навода изнетих у захтеву, нашао:

Захтев за заштиту законитости је неоснован.

Бранилац окривљеног захтевом истиче повреду закона из члана 485. став 1. тачка 1) ЗКП, без прецизирања законског разлога из члана 485. став 4. ЗКП, али из образложења захтева произилази да се указује на битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438. став 1. тачка 10) ЗКП, наводећи да је суд повредио принцип reformacio in peius (члан 453. ЗКП) јер се кривичноправни положај странке не може погоршати ако је само он изјавио жалбу.

Изнети наводи захтева за заштиту законитости браниоца окривљеног се, по оцени Врховног суда, не могу прихватити као основани, из следећих разлога:

Из списа предмета произилази да је окривљени АА пресудом Основног суда у Куршумлији К 16/2023 од 13.02.2023. године оглашен кривим због извршења кривично дела насилничко понашање из члана 344. став 2. у вези става 1. КЗ и изречена му је условна осуда којом му је утврђена казна затвора у трајању од шест месеци и истовремено одређено да се иста неће извршити уколико окривљени за временски период од једне године од правноснажности пресуде не учини ново кривично дело. Малолетни оштећени је упућен на парницу ради оставаривања имовинскоправног захтева а окривљени је обавезан да плати суду паушални износ од 3.000,00 динара, малолетном оштећеном износ од 84.000,00 динара и ОЈТ у Куршумлији на име трошкова кривичног поступка износ од 23.743,00 динара, све у року од 15 дана по правноснажности пресуде. Пресудом Вишег суда у Прокупљу Кж1 65/23 од 18.05.2023. године усвајањем жалбе браниоца окривљеног укинута је пресуда Основног суда у Куршумлији К 16/2023 од 13.02.2023. године у делу одлуке о трошковима кривичног поступка и списи предмета враћени првостепеном суду на поновно одлучивање. Основни суд у Куршумлији дана 14.07.2023. године доноси решење К 16/2023 којим је обавезао окривљеног да малолетном оштећеном на име трошкова кривичног поступка исплати 24.000,00 динара у року од 15 дана по правноснажности решења. Жалбу на наведено решење поднео је пуномоћник малолетног оштећеног а Основни суд у Куршумлији је донео решење Кв.бр. 79/2023 од 05.09.2023. године којим је делимично усвојио жалбу пуномоћника оштећеног и преиначио решење Основног суда у Куршумлији К.бр. 16/2023 од 14.07.2023. године тако што је окривљеног обавезао да малолетном оштећеном надокнади трошкове кривичног поступка у износу од 93.375,00 динара у року од 15 дана по правноснажности решења, док је у преосталом делу жалба пуномоћника малолетног оштећеног одбијена као неоснована.

Одредбом члана 453. ЗКП, која предвиђа забрану преиначења на штету окривљеног, прописано је да ако је изјављена жалба само у корист окривљеног, пресуда се не сме изменити на његову штету у погледу правне квалификације кривичног дела и кривичне санкције.

По налажењу Врховног суда, нижестепени судови нису прекршили забрану преиначења на горе (reformatio in peius) обзиром да, повреда закона из члана 438. став 1. тачка 10) ЗКП, која је учињена ако је пресудом повређена одредба члана 453. ЗКП, постоји у ситуацији када је пресуда измењена на штету окривљеног, ако је изјављена жалба само у корист окривљеног у погледу правне квалификације кривичног дела и кривичне санкције, што у конкретном није случај, имајући у виду да су у питању правноснажна решења којима је одлучивано о трошковима кривичног поступка. При томе се на првостепено решење Основног суда у Куршумлији К.бр. 16/2023 од 14.07.2023. године није жалио бранилац окривљеног већ је решење истог суда Кв.бр. 79/2023 од 05.09.2023. године донето делимичним усвајањем жалбе пуномоћника оштећеног.

Имајући у виду напред наведено по ставу овога суда није учињена битна повреда одредаба кривичног поступка из члана 438. став 1. тачка 10) ЗКП, а како се то неосновано истиче у захтеву за заштиту законитости браниоца окривљеног.

Са изнетих разлога, налазећи да побијаним пресудама није учињена повреда закона на коју се неосновано указује захтевом за заштиту законитости браниоца окривљеног АА - адвоката Небојше Милосављевића, то је Врховни суд на основу члана 491. став 1. ЗКП наведени захтев браниоца окривљеног одбио као неоснован.

Записничар-саветник                                                                                                                 Председник већа-судија

Весна Зарић,с.р.                                                                                                                           Милена Рашић,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић