Protiv pravosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je shodno članu 407. stav 1. tačka 3. ZPP blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. u vezi sa članom 223. stav 1. ZPP učinjenih u drugostepenom postupku.

Odlučujući o osnovanosti izjavljene revizije primenom člana 408. ZPP („Službeni glasnik RS“ broj 72/11 sa izmenama i dopunama), Vrhovni sud je našao da je revizija neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a neosnovano se revizijom ukazuje na bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. u vezi sa članom 223. stav 1. ZPP.

Članom 374. stav 1. ZPP propisano je da bitna povreda odredaba parničnog postupka postoji ako sud u toku postupka nije primenio ili je nepravilno primenio odredbe ovog zakona, a to je bilo ili je moglo da bude od uticaja na donošenje zakonite i pravilne presude.

Član 223. stav 1. tačka 1. ZPP predviđa da ako zakonom nije drugačije propisano, sud može da odredi prekid postupka ako je odlučio da sam ne rešava o prethodnom pitanju (član 12.).

Pravilnost presude donete u postupku provedenom pred drugostepenim sudom tužilac osporava sa obrazloženjem da je po zahtevima za utvrđenje njegovog većeg suvlasničkog udela na predmetnim nepokretnostima po osnovu nasleđa iza pokojnog LL i za naknadu štete u odnosu na tuženu KK za srušeni objekat na kp.br. .. KO ..., u ovoj parnici trebalo odlučiti kao o prethodnom pitanju, ili ovaj postupak prekinuti dok se u posebnim parnicama o njima ne odluči.

Izneto se ne može prihvatiti, imajući u vidu da je izdvajanje suvlasničkog udela tužioca stečenog tokom njegove porodične zajednice sa supružnicima LLJ prioritetno pitanje, koje je rešeno pobijanom presudom donetom u ovom postupku, dok će o pravima tužiočevih usvojilaca LL i LJLJ na preostaloj imovini stečenoj njihovim radom tokom trajanja zajedice života u braku, biti odlučeno u posebnoj parnici i u postupku raspravljanja njihove zaostavštine.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, nakon smrti tužiočevih roditelja NN i NJNJ, preminule 1954. godine, ujak tužioca LL sa svojom suprugom LJLJ, prema zapisniku broj ../56, tužioca je usvojio 14.01.1956. godine. Tokom trajanja usvojenja, prekinutog rešenjem Centra za socijalni rad u ... broj .. od 23.07.1981. godine, novcem dobijenim prodajom nepokretne imovine tužiočeve majke, u periodu od 1969. godine do 1971. kupljena je katastarska parcela .. KO ..., na kojoj je tokom 1971. godine i 1972. godine sagrađena stambena zgrada. Temelj je počeo da se gradi krajem 1971. godine, materijal za kuću je kupljen početkom 1972. godine, a dopremljen je aprila 1972. godine, s tim što je kuća useljena 1973. godine. U vreme gradnje kuće tužilac je imao 18 godina i svojim radom je majstorima pomagao u gradnji. LL je po zanimanju bio stolar i napravio je stolariju za kuću i nadgledao rad majstora, te je podigao kredit od 10.000,00 tadašnjih dinara, a LJLJ je vodila domaćinstvo i prihod ostvarivala štrikanjem. Tužilac je u januaru 1973. godine otišao na rad u Austriju, odakle je do 1975. godine ujaku i ujni više puta slao po 1.000 austrijskih šilinga, a novčano je pomagao i ujnine rođake, tuženog II i njegovu majku OO.

Nalazom veštaka građevinske struke utvrđena je tržišna vrednost katastarske parcele broj .. KO ... od 11.600 evra ili 1.364.000,00 dinara i vrednost objekta od 10.575 evra ili 1.244.000,00 dinara. Vrednost katastarske parcele u ukupnoj vrednosti nepokretnosti učestvuje sa 47%, a doprinos tužioca u izvedenim radovima na kući od 2.103 evra ili 247.000,00 dinara predstavlja doprinos od 8%.

Tužiočeva ujna LJLJ je Ugovorom o poklonu Ov. 190/04 tuženoj KK poklonila katastarsku parcelu .. KO ... sa izgrađenom porodičnom stambenom zgradom, a Ugovorom o poklonu Ov. 174/05 tuženom JJ poklonila je katastarsku parcelu broj .. upisanu u list nepokretnosti .. KO ... sa kućom površine 72m2 i dograđenom kuhinjom. Poklonoprimci su deca tuženog II, sestrića pokojne LJLJ i katastarski vlasnici navedenih nepokretnosti.

Ostala tužena lica (osim GG koja nije naslednica tužiočevih usvojilaca i nije pasivno legitimisana, iz kog razloga je tužbeni zahtev prema njoj odbijen kao neosnovan) naslednici su LL i LJLJ.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, drugostepeni sud je našao da je predmetna katastarska parcela broj .. KO ... kupljena novcem dobijenim prodajom imovine tužiočeve pokojne majke NJNJ, da je u gradnji kuće tužilac učestvovao svojim radom i da je slanjem dela svoje zarade ostvarene u Austriji učestvovao u otplati kredita i izmirivanju dugova koje je njegovo porodično domaćinstvo sa usvojiocima imalo prema trećim licima, te da je njegov ukupni doprinos u sticanju u porodičnoj zajednici 55% u kom obimu je tužbeni zahtev usvojen. Preko usvojenog, a do traženog dela od 69,55% tužbeni zahtev je kao neosnovan odbijen, dok su postupci za utvrđenje obima ostavinske mase pokojnog LL i tužiočevog naslednog dela u odnosu na istu, kao i za naknadu materijalne štete od tužene KK za srušeni objekat sagrađen na kp.br. .. KO ... izdvojeni iz ove parnice.

Prigovor presuđene stvari u odnosu na parnice Osnovnog suda u Požarevcu – Sudska jedinca u Kučevu P 1833/10 ocenjen je kao neosnovan, jer je ista okončana odbijanjem istovetnog tužbenog zahteva zbog nepotpune pasivne legitimacije, pošto tužbom nisu bili obuhvaćeni svi jedinstveni suparničari.

Pazeći na pravilnu primenu materijalnog prava po službenoj dužnosti, Vrhovni sud je našao da je presuda Apelacinog suda u Kragujevcu doneta uz pravilnu primenu svih odredbi pozitivnog prava koje regulišu sticanje u porodičnoj zajednici, što se izjavljenom revizijom ne osporava, pa je primenom člana 414. stav 2. u vezi sa stavom 1. ZPP pobijana presuda potvrđena, uz prihvatanje pravne argumentacije koja je u njoj navedena.

Predsednik veća-sudija

Jelica Bojanić Kerkez,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić