Рев 22110/2022 3.1.1.4; стицање својине

Република Србија
ВРХОВНИ СУД
Рев 22110/2022
08.11.2023. година
Београд

У ИМЕ НАРОДА

Врховни суд, у већу састављеном од судија: Јелице Бојанић Керкез, председника већа, Весне Станковић и Радославе Мађаров, чланова већа, у парници тужиоца АА из ..., кога заступа Драган Ранчић, адвокат из ..., против тужених ББ из ..., ВВ из ..., ГГ из ..., ДД из ..., ЂЂ из ..., ЕЕ из ..., ЖЖ из ..., ЗЗ из ..., ИИ из ..., ЈЈ из ... и КК из ..., које заступа Драган Милорадовић, адвокат из ..., ради утврђења, одлучујући о ревизији тужиоца изјављеној против пресуде Апелационог суда у Крагујевцу Гж 1231/21 од 14.07.2022. године, у седници већа одржаној 08.11.2023. године, донео је

П Р Е С У Д У

ОДБИЈА СЕ као неоснована ревизија тужиоца изјављена против пресуде Апелационог суда у Крагујевцу Гж 1231/21 од 14.07.2022. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Апелационог суда у Крагујевцу Гж 1231/21 од 14.07.2022. године, донетом по закључењу расправе одржане у другостепеном поступку, укинута је пресуда Основног суда у Пожаревцу – Судска јединица у Кучеву П 1523/19 (2017) од 24.02.2021. године (први став изреке), утврђено је да је по основу стицања у породичној заједници са покојним ЛЛ и ЉЉ, бившим из ..., тужилац власник на 55% непокретности – кп.бр. .. и породичне стамбене зграде на месту званом „ММ“, уписаних у лист непокретности .. КО ... и обавезани су тужени (осим тужене КК) да трпе упис утврђеног права својине у катастру непокретности (други став изреке), одбијен тужбени захтев за утврђење тужиочевог права својине на 25,44% по основу стицања у породичној заједници са ЛЛ и ЉЉ на ближе означеним непокретностима, што би исти тужени били дужни да признају и трпе (трећи став изреке), одбијен тужбени захтев за утврђење тужиочевог права својине на 25% непокретности – стамбене зграде број .. на кп.бр .. на месту званом „ММ“ уписане у лист непокретности ... КО ... . по основу наслеђа иза покојног ЛЛ, који је на тим непокретностима по основу брачне тековине са ЉЉ имао сувласнички удео од 50% (четврти став изреке), одбијен тужбени захтев за утврђење тужиочевог власништва на 80,44% по основу стицања у породичној заједници са ЛЛ и ЉЉ у обиму 69,55% и по основу наслеђа иза ЛЛ у обиму од 10,80%, што би тужена ГГ била дужна да призна и трпи упис утврђеног права у катастар непокретности (пети став изреке), одбијен као неоснован тужбени захтев за обавезивање туженог ЈЈ да тужиоцу на име сусвојине на непокретностима описаним у четвртом ставу изреке исплати 289.850,00 динара са законском затезном каматом од 16.06.2014. године до исплате (шести став изреке), па су обавезани тужени КК и ИИ да тужиоцу накнаде парничне трошкове у износу од 147.200,61 динар са законском затезном каматом од извршности до исплате (седми став изреке) и обавезан тужилац да туженом ЈЈ накнади парничне трошкове у износу од 100.450,00 динара.

Против правоснажне пресуде донете у другом степену тужилац је сходно члану 407. став 1. тачка 3. ЗПП благовремено изјавио ревизију због битне повреде одредаба парничног поступка из члана 374. став 1. у вези са чланом 223. став 1. ЗПП учињених у другостепеном поступку.

Одлучујући о основаности изјављене ревизије применом члана 408. ЗПП („Службени гласник РС“ број 72/11 са изменама и допунама), Врховни суд је нашао да је ревизија неоснована.

У поступку није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 2. ЗПП на коју ревизијски суд пази по службеној дужности, а неосновано се ревизијом указује на битне повреде одредаба парничног поступка из члана 374. став 1. у вези са чланом 223. став 1. ЗПП.

Чланом 374. став 1. ЗПП прописано је да битна повреда одредаба парничног поступка постоји ако суд у току поступка није применио или је неправилно применио одредбе овог закона, а то је било или је могло да буде од утицаја на доношење законите и правилне пресуде.

Члан 223. став 1. тачка 1. ЗПП предвиђа да ако законом није другачије прописано, суд може да одреди прекид поступка ако је одлучио да сам не решава о претходном питању (члан 12.).

Правилност пресуде донете у поступку проведеном пред другостепеним судом тужилац оспорава са образложењем да је по захтевима за утврђење његовог већег сувласничког удела на предметним непокретностима по основу наслеђа иза покојног ЛЛ и за накнаду штете у односу на тужену КК за срушени објекат на кп.бр. .. КО ..., у овој парници требало одлучити као о претходном питању, или овај поступак прекинути док се у посебним парницама о њима не одлучи.

Изнето се не може прихватити, имајући у виду да је издвајање сувласничког удела тужиоца стеченог током његове породичне заједнице са супружницима ЛЉ приоритетно питање, које је решено побијаном пресудом донетом у овом поступку, док ће о правима тужиочевих усвојилаца ЛЛ и ЉЉ на преосталој имовини стеченој њиховим радом током трајања заједице живота у браку, бити одлучено у посебној парници и у поступку расправљања њихове заоставштине.

Према утврђеном чињеничном стању, након смрти тужиочевих родитеља НН и ЊЊ, преминуле 1954. године, ујак тужиоца ЛЛ са својом супругом ЉЉ, према записнику број ../56, тужиоца је усвојио 14.01.1956. године. Током трајања усвојења, прекинутог решењем Центра за социјални рад у ... број .. од 23.07.1981. године, новцем добијеним продајом непокретне имовине тужиочеве мајке, у периоду од 1969. године до 1971. купљена је катастарска парцела .. КО ..., на којој је током 1971. године и 1972. године саграђена стамбена зграда. Темељ је почео да се гради крајем 1971. године, материјал за кућу је купљен почетком 1972. године, а допремљен је априла 1972. године, с тим што је кућа усељена 1973. године. У време градње куће тужилац је имао 18 година и својим радом је мајсторима помагао у градњи. ЛЛ је по занимању био столар и направио је столарију за кућу и надгледао рад мајстора, те је подигао кредит од 10.000,00 тадашњих динара, а ЉЉ је водила домаћинство и приход остваривала штрикањем. Тужилац је у јануару 1973. године отишао на рад у Аустрију, одакле је до 1975. године ујаку и ујни више пута слао по 1.000 аустријских шилинга, а новчано је помагао и ујнине рођаке, туженог ИИ и његову мајку ОО.

Налазом вештака грађевинске струке утврђена је тржишна вредност катастарске парцеле број .. КО ... од 11.600 евра или 1.364.000,00 динара и вредност објекта од 10.575 евра или 1.244.000,00 динара. Вредност катастарске парцеле у укупној вредности непокретности учествује са 47%, а допринос тужиоца у изведеним радовима на кући од 2.103 евра или 247.000,00 динара представља допринос од 8%.

Тужиочева ујна ЉЉ је Уговором о поклону Ов. 190/04 туженој КК поклонила катастарску парцелу .. КО ... са изграђеном породичном стамбеном зградом, а Уговором о поклону Ов. 174/05 туженом ЈЈ поклонила је катастарску парцелу број .. уписану у лист непокретности .. КО ... са кућом површине 72м2 и дограђеном кухињом. Поклонопримци су деца туженог ИИ, сестрића покојне ЉЉ и катастарски власници наведених непокретности.

Остала тужена лица (осим ГГ која није наследница тужиочевих усвојилаца и није пасивно легитимисана, из ког разлога је тужбени захтев према њој одбијен као неоснован) наследници су ЛЛ и ЉЉ.

Полазећи од овако утврђеног чињеничног стања, другостепени суд је нашао да је предметна катастарска парцела број .. КО ... купљена новцем добијеним продајом имовине тужиочеве покојне мајке ЊЊ, да је у градњи куће тужилац учествовао својим радом и да је слањем дела своје зараде остварене у Аустрији учествовао у отплати кредита и измиривању дугова које је његово породично домаћинство са усвојиоцима имало према трећим лицима, те да је његов укупни допринос у стицању у породичној заједници 55% у ком обиму је тужбени захтев усвојен. Преко усвојеног, а до траженог дела од 69,55% тужбени захтев је као неоснован одбијен, док су поступци за утврђење обима оставинске масе покојног ЛЛ и тужиочевог наследног дела у односу на исту, као и за накнаду материјалне штете од тужене КК за срушени објекат саграђен на кп.бр. .. КО ... издвојени из ове парнице.

Приговор пресуђене ствари у односу на парнице Основног суда у Пожаревцу – Судска јединца у Кучеву П 1833/10 оцењен је као неоснован, јер је иста окончана одбијањем истоветног тужбеног захтева због непотпуне пасивне легитимације, пошто тужбом нису били обухваћени сви јединствени супарничари.

Пазећи на правилну примену материјалног права по службеној дужности, Врховни суд је нашао да је пресуда Апелациног суда у Крагујевцу донета уз правилну примену свих одредби позитивног права које регулишу стицање у породичној заједници, што се изјављеном ревизијом не оспорава, па је применом члана 414. став 2. у вези са ставом 1. ЗПП побијана пресуда потврђена, уз прихватање правне аргументације која је у њој наведена.

Председник већа-судија

Јелица Бојанић Керкез,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић