.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev2 2147/2023
27.06.2023. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dragane Marinković, predsednika veća, Marine Milanović, Zorice Bulajić, Vesne Stanković i Radoslave Mađarov, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Miodrag Janjić, advokat iz ..., protiv tužene Osnovne škole „Miloje Vasić“ iz Beograda, koju zastupa Gradsko pravobranilaštvo Grada Beograda, radi isplate, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 766/22 od 01.04.2022. godine, u sednici održanoj 27.06.2023. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 766/22 od 01.04.2022. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 766/22 od 01.04.2022. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Drugog osnovnog suda u Beogradu P1 35/21 od 09.12.2021. godine, stavom prvim izreke,usvojen je tužbeni zahtev tužioca i obavezana tužena da tužiocu po osnovu naknade štete, za period od januara 2018. godine do jula 2020. godine, isplati pojedinačne opredeljene mesečne iznose sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti do isplate. Stavom drugim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se obaveže tužena da mu po osnovu naknade štete zbog neuvećanja koeficijenta za obračun zarade za period od septembra do decembra 2017. godine, isplati pojedinačne opredeljene iznose sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti do isplate, kao neosnovan. Stavom trećim izreke, obavezana je tužena da tužiocu na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 65.680,00 dinara.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 766/22 od 01.04.2022. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužene, potvrđena prvostepena presuda u stavu prvom i trećem izreke i odbijen kao neosnovan zahtev tužene za naknadu troškova prvostepenog i drugostepenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužena je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, radi razmatranja pravnih pitanja radi ujednačavanja sudske prakse, saglasno članu 404. ZPP.
Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene revizije, na osnovu člana 404. stav 2. ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/2011 ... 10/2023), Vrhovni sud je ocenio da nema mesta odlučivanju o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj na osnovu odredbe stava 1. tog člana, s obzirom da ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa, pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana, ujednačavanjem sudske prakse ili novim tumačenjem prava.
Predmet tražene pravne zaštite je isplata na ime manje isplaćene plate zbog neuvećanja koeficijenta za obračun plate po osnovu rada sa učenicima sa smetnjama u razvoju pri redovnoj osnovnoj školi. O ovom pravu tužioca i visini tražene naknade, nižestepeni sudovi su odlučili u skladu sa pravnim shvatanjem izraženim kroz odluke Vrhovnog suda, u predmetima sa pravnim i činjeničnim stanjem kao u ovoj pravnoj stvari, iz kojih razloga u ovom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava. Iz ovih razloga, nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. ZPP, te je Vrhovni sud odlučio kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost izjavljene revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Prema odredbi člana 441. ZPP, revizija je dozvoljena u parnicama o sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa. U ostalim sporovima iz radnog odnosa, dozvoljenost revizije se ceni pod istim uslovima kao i u imovinskopravnom sporu koji se odnosi na novčano potraživanje.
Članom 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužbom podnetom 05.02.2021. godine, tužilac je tražio naknadu štete zbog neuvećanja koeficijenta za obračun plate. Vrednost pobijanog dela potraživanja je 162.516,61 dinar.
Kako se u konkretnom slučaju ne radi o sporu o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa, već o novčanom potraživanju iz radnog odnosa u kome vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, to je revizija tužene nedozvoljena.
Na osnovu izloženog, primenom člana 413. ZPP, odlučeno je kao u izreci.
Predsednik veća – sudija
Dragana Marinković,s.r.
Za tačnost otpravka
upravitelj pisarnice
Marina Antonić
