.jpg "Sudska praksa")
Република Србија
ВРХОВНИ СУД
Рев2 2147/2023
27.06.2023. година
Београд
Врховни суд, у већу састављеном од судија: Драгане Маринковић, председника већа, Марине Милановић, Зорице Булајић, Весне Станковић и Радославе Мађаров, чланова већа, у парници тужиоца АА из ..., чији је пуномоћник Миодраг Јањић, адвокат из ..., против тужене Основне школе „Милоје Васић“ из Београда, коју заступа Градско правобранилаштво Града Београда, ради исплате, одлучујући о ревизији тужене изјављеној против пресуде Апелационог суда у Београду Гж1 766/22 од 01.04.2022. године, у седници одржаној 27.06.2023. године, донео је
Р Е Ш Е Њ Е
НЕ ПРИХВАТА СЕ одлучивање о ревизији тужене изјављеној против пресуде Апелационог суда у Београду Гж1 766/22 од 01.04.2022. године, као изузетно дозвољеној.
ОДБАЦУЈЕ СЕ, као недозвољена, ревизија тужене изјављена против пресуде Апелационог суда у Београду Гж1 766/22 од 01.04.2022. године.
О б р а з л о ж е њ е
Пресудом Другог основног суда у Београду П1 35/21 од 09.12.2021. године, ставом првим изреке,усвојен је тужбени захтев тужиоца и обавезана тужена да тужиоцу по основу накнаде штете, за период од јануара 2018. године до јула 2020. године, исплати појединачне опредељене месечне износе са законском затезном каматом од доспелости до исплате. Ставом другим изреке, одбијен је тужбени захтев тужиоца којим је тражио да се обавеже тужена да му по основу накнаде штете због неувећања коефицијента за обрачун зараде за период од септембра до децембра 2017. године, исплати појединачне опредељене износе са законском затезном каматом од доспелости до исплате, као неоснован. Ставом трећим изреке, обавезана је тужена да тужиоцу на име трошкова парничног поступка исплати износ од 65.680,00 динара.
Пресудом Апелационог суда у Београду Гж1 766/22 од 01.04.2022. године, одбијена је као неоснована жалба тужене, потврђена првостепена пресуда у ставу првом и трећем изреке и одбијен као неоснован захтев тужене за накнаду трошкова првостепеног и другостепеног поступка.
Против правноснажне пресуде донете у другом степену, тужена је благовремено изјавила ревизију због погрешне примене материјалног права, ради разматрања правних питања ради уједначавања судске праксе, сагласно члану 404. ЗПП.
Одлучујући о дозвољености изјављене ревизије, на основу члана 404. став 2. ЗПП („Службени гласник РС“, бр. 72/2011 ... 10/2023), Врховни суд је оценио да нема места одлучивању о ревизији као изузетно дозвољеној на основу одредбе става 1. тог члана, с обзиром да не постоји потреба за разматрањем правних питања од општег интереса, правних питања у интересу равноправности грађана, уједначавањем судске праксе или новим тумачењем права.
Предмет тражене правне заштите је исплата на име мање исплаћене плате због неувећања коефицијента за обрачун плате по основу рада са ученицима са сметњама у развоју при редовној основној школи. О овом праву тужиоца и висини тражене накнаде, нижестепени судови су одлучили у складу са правним схватањем израженим кроз одлуке Врховног суда, у предметима са правним и чињеничним стањем као у овој правној ствари, из којих разлога у овом случају не постоји потреба за разматрањем правних питања од општег интереса или у интересу равноправности грађана, као ни потреба уједначавања судске праксе или новог тумачења права. Из ових разлога, нису испуњени услови из члана 404. став 1. ЗПП, те је Врховни суд одлучио као у ставу првом изреке.
Испитујући дозвољеност изјављене ревизије у смислу члана 410. став 2. тачка 5. ЗПП, Врховни суд је нашао да ревизија није дозвољена.
Према одредби члана 441. ЗПП, ревизија је дозвољена у парницама о споровима о заснивању, постојању и престанку радног односа. У осталим споровима из радног односа, дозвољеност ревизије се цени под истим условима као и у имовинскоправном спору који се односи на новчано потраживање.
Чланом 403. став 3. ЗПП, прописано је да ревизија није дозвољена у имовинскоправним споровима ако вредност предмета спора побијаног дела не прелази динарску противвредност од 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе.
Тужбом поднетом 05.02.2021. године, тужилац је тражио накнаду штете због неувећања коефицијента за обрачун плате. Вредност побијаног дела потраживања је 162.516,61 динар.
Како се у конкретном случају не ради о спору о заснивању, постојању и престанку радног односа, већ о новчаном потраживању из радног односа у коме вредност предмета спора побијаног дела не прелази динарску противвредност од 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе, то је ревизија тужене недозвољена.
На основу изложеног, применом члана 413. ЗПП, одлучено је као у изреци.
Председник већа – судија
Драгана Маринковић,с.р.
За тачност отправка
управитељ писарнице
Марина Антонић
