Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilja je blagovremeno izjavila reviziju, iz svih zakonskih razloga iz kojih se revizija može izjaviti.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu, u smislu člana 408. ZPP („Sl. glasnik RS“ 72/11...10/23), pa je ocenio da je revizija tužilje osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. tačka 12. Zakona o parničnom postupku na koju se u reviziji ukazuje nije propisana kao revizijski razlog, u smislu člana 407. stav 1. tačka 2. i 3. ZPP.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je 1985. godine podnela zahtev za razmenu zemljišta drugotuženom, a motiv za razmenu zemljišta je bila potreba za zemljištem koje je uz put i bliže gradu i na kome bi tužilja mogla da napravi garažu ili vikendicu. Odlukom OUR Šumarstvo „Golija“ br. 01-400 od 07.10.1985. godine odobrena je razmena zemljišta između pravnog prethodnika drugotuženog i tužilje, tako što je pravni prethodnik drugtuženog ustupio tužilji u trajnu državinu i korišćenje deo kp.br. .. KO ... u površini od 5 ari, a tužilja je pravnom prethodniku drugotuženog ustupila kp.br. .., .. i .., u ukupnoj površini od 55,59 ari. Navedenom odlukom određeno je da troškove prenosa snosi tužilja, što je ona i učinila, kao i da se navedena razmena mora izvšiti u roku od 1 godine od dana donošenja te odluke, a da će se o pravilnom izvršnju te odluke starati pravni prethodnik drugotuženog, koji će zaključiti pismeni ugovor o razmeni navedenog zemljišta i isti overiti kod nadležnog suda, te će se starati da se izvši promena po izvršenoj razmeni kroz KO kod OGU Ivanjica. Povodom ove razmene na lice mesta su izašli članovi komisije pravnog prethodnika drugotuženog, kao i geometar, u čijem prisustvu je izvršeno izdvajanje i omeđavanje, ali pismeni ugovor o razmeni navedenog zemljišta nije zaključen, pa samim tim ni overen kod nadležnog suda. Tužilja deo kp.br. .. KO ... u površini od 5 ari odnosno kp.br. .. potez „...“ po strukturi šuma 6. klase, površine 5 ari 25m2, nastalu izdvajanjem i omeđavanjem, drži i koristi od 1986. godine u čemu je niko nije sprečavao, niti uznemiravao. Međutim, tužilja je odustala od izgradnje garaže ili vikendice, ali je sa svojom porodicom vršila krčenje opisanog zemljišta od sasušenih stabala i koristila drva za ogrev, dok drugotuženi nikada nije koristio deo parcele koji je na ime razmene dao tužilji.

U katastru nepokretnosti navedena parcela je upisana kao državna, sa obimom udela 1/1, nosilac prava svojine je Republika Srbija, a nosilac prava korišćenja sa obimom udela 1/1 je drugotuženi, dok je na kp.br. .., kp.br. .. i kp.br. .. kao nosilac prava svojine, koji je po obliku privatna, sa obimom udela 1/1 upisana tužilja.

Imajući u vidu ovako utvrđeno činjenično stanje prvostepeni sud je primenom odredbi Zakona o šumama, Zakona o prometu nepokretnosti, Zakona o osnovama svojinsko pravnih odnosa bliže navedenih u obrazloženju presude, utvrdio da je državina tužilje na kp.br. .. KO ... savesna, jer tužilja nakon izvršene razmene, omeđavanja i izdvajanja spornog dela navedene parcele i predaje te parcele u državinu, nije znala niti je mogla znati da taj deo parcele nije njen. Tužilja je u skladu sa odlukom od 07.10.1985. godine uplatila Opštinskoj geodetskoj upravi Ivanjica troškove premeravanja parcele, na koji način je ispunila svoje obaveze kako bi razmena odobrena navedenom odlukom od 07.10.1985. godine bila izvršena u roku od godinu dana od donošenja te odluke, dok pravni prethodnik drugotuženog nije izvršio svoju obavezu iz odluke u vezi staranja da se zaključi pismeni ugovor o razmeni i izvrši promena iz odluke. Zato je prvostepeni sud usvojio tužbeni zahtev.

Drugostepeni sud je preinačio prvostepenu presudu i tužbeni zahtev odbio kao neosnovan. Prema datim razlozima, s obzirom da ugovor o razmeni navedenog zemljišta nije zaključen, pa samim tim ni overen kod nadležnog suda, prvostepeni sud je izveo nepravilan zaključak da je državina tužilje na spornoj parceli bila savesna, jer je tužilji od momenta donošenja odluke pravnog prethodnika drugotuženog od 07.10.1985. godine bilo poznato da radi realizacije te odluke mora da se zaključi pismeni ugovor o razmeni zemljišta i isti overi kod nadleženog suda, kao i da takav ugovor nije sačinjen jer je za sprovođenje odluke pravnog pretodnika drugotuženog bilo nužno i prisustvo same tužilje ili lica koga ona ovlasti da je zastupa. Pošto tužilja, znajući da ugovor nije zaključen, nije mogla da bude u opravdanom uverenju da je na spornoj parceli stekla pravo svojine, prvostepena presuda je preinačena i tužbeni zahtev odbijen.

Osnovano se u reviziji ukazuje da drugostepeni sud nije pravilno primenio materijalno pravo kada je odbio tužbeni zahtev.

Odlukom pravnog prethodnika drugotuženog o razmeni zemljišta tužilja je preuzela obavezu da snosi troškove prenosa u cinju sprovođenja razmene u roku od godinu dana od dana donošenja te odluke, a obaveza pravnog prethodnika drugotuženog je bila da se stara o izvršenju promene razmene kroz evidenciju Opštinske geodetske uprave Ivanjica i zaključenju pismenog ugovora o razmeni. Tužilja je svoju obavezu izvršila, na licu mesta je izvršeno izdvajanje i omeđavanje parcele koju je tužilja dobila razmenom i predaja u državinu, i to u toku 1986. godine, od kada se tužilja nesmetano nalazi u državini sporne parcele. Činjenica da pravni prethodnik drugotuženog nije izvršio svoju obavezu i pripremio ugovor koji bi tužilja i drugotuženi potpisali u cilju sprovođenja razmene u evidenciji Opštinske geodetske uprave u Ivanjici nema uticaja na savesnost državine tužilje, s obzirom da ona sve vreme trajanja državine, po redovnom toku stvari, nije imala razloga da sumnja da nije stekla pravo koje je faktički vršila, jer je niko u državini sporne parcele od 1986. godine nije sprečavao, niti uznemiravao. Savesnost državine se pretpostavlja, a tuženi, koji u konkretnom slučaju osporava savesnost tužiljine državine nije nijednim dokazom potvrdio da tužilja za sve vreme trajanja državine nije bila savesna.

Zbog svega navedenog, pobijana presuda je preinačena i odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Tužilja je uspela u revizijskom postupku, troškove postupka je tražila i opredelila za sastav revizije u iznosu od 22.500,00 dinara. Međutim, vrednost predmeta spora je opredeljena na iznos od 20.000,00 dinara, pa tužilji pripadaju troškovi za sastav revizije u iznosu od 18.000,00 dinara prema Advokatskoj tarifi važećoj u vreme presuđenja. Zato su tuženi solidarno obavezani da tužilji naknade troškove revizijskog postupka, kao u stavu drugom izreke presude.

Iz navedenih razloga, odlučeno je kao u izreci presude, na osnovu člana 16. stav 1. i člana 165. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća - sudija

Vesna Subić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić