Против правноснажне пресуде донете у другом степену тужиља је благовремено изјавила ревизију, из свих законских разлога из којих се ревизија може изјавити.

Врховни суд је испитао побијану пресуду, у смислу члана 408. ЗПП („Сл. гласник РС“ 72/11...10/23), па је оценио да је ревизија тужиље основана.

У поступку није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 2. ЗПП, на коју ревизијски суд пази по службеној дужности. Битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374. став 1. тачка 12. Закона о парничном поступку на коју се у ревизији указује није прописана као ревизијски разлог, у смислу члана 407. став 1. тачка 2. и 3. ЗПП.

Према утврђеном чињеничном стању, тужиља је 1985. године поднела захтев за размену земљишта друготуженом, а мотив за размену земљишта је била потреба за земљиштем које је уз пут и ближе граду и на коме би тужиља могла да направи гаражу или викендицу. Одлуком ОУР Шумарство „Голија“ бр. 01-400 од 07.10.1985. године одобрена је размена земљишта између правног претходника друготуженог и тужиље, тако што је правни претходник другтуженог уступио тужиљи у трајну државину и коришћење део кп.бр. .. КО ... у површини од 5 ари, а тужиља је правном претходнику друготуженог уступила кп.бр. .., .. и .., у укупној површини од 55,59 ари. Наведеном одлуком одређено је да трошкове преноса сноси тужиља, што је она и учинила, као и да се наведена размена мора извшити у року од 1 године од дана доношења те одлуке, а да ће се о правилном извршњу те одлуке старати правни претходник друготуженог, који ће закључити писмени уговор о размени наведеног земљишта и исти оверити код надлежног суда, те ће се старати да се извши промена по извршеној размени кроз КО код ОГУ Ивањица. Поводом ове размене на лице места су изашли чланови комисије правног претходника друготуженог, као и геометар, у чијем присуству је извршено издвајање и омеђавање, али писмени уговор о размени наведеног земљишта није закључен, па самим тим ни оверен код надлежног суда. Тужиља део кп.бр. .. КО ... у површини од 5 ари односно кп.бр. .. потез „...“ по структури шума 6. класе, површине 5 ари 25м2, насталу издвајањем и омеђавањем, држи и користи од 1986. године у чему је нико није спречавао, нити узнемиравао. Међутим, тужиља је одустала од изградње гараже или викендице, али је са својом породицом вршила крчење описаног земљишта од сасушених стабала и користила дрва за огрев, док друготужени никада није користио део парцеле који је на име размене дао тужиљи.

У катастру непокретности наведена парцела је уписана као државна, са обимом удела 1/1, носилац права својине је Република Србија, а носилац права коришћења са обимом удела 1/1 је друготужени, док је на кп.бр. .., кп.бр. .. и кп.бр. .. као носилац права својине, који је по облику приватна, са обимом удела 1/1 уписана тужиља.

Имајући у виду овако утврђено чињенично стање првостепени суд је применом одредби Закона о шумама, Закона о промету непокретности, Закона о основама својинско правних односа ближе наведених у образложењу пресуде, утврдио да је државина тужиље на кп.бр. .. КО ... савесна, јер тужиља након извршене размене, омеђавања и издвајања спорног дела наведене парцеле и предаје те парцеле у државину, није знала нити је могла знати да тај део парцеле није њен. Тужиља је у складу са одлуком од 07.10.1985. године уплатила Општинској геодетској управи Ивањица трошкове премеравања парцеле, на који начин је испунила своје обавезе како би размена одобрена наведеном одлуком од 07.10.1985. године била извршена у року од годину дана од доношења те одлуке, док правни претходник друготуженог није извршио своју обавезу из одлуке у вези старања да се закључи писмени уговор о размени и изврши промена из одлуке. Зато је првостепени суд усвојио тужбени захтев.

Другостепени суд је преиначио првостепену пресуду и тужбени захтев одбио као неоснован. Према датим разлозима, с обзиром да уговор о размени наведеног земљишта није закључен, па самим тим ни оверен код надлежног суда, првостепени суд је извео неправилан закључак да је државина тужиље на спорној парцели била савесна, јер је тужиљи од момента доношења одлуке правног претходника друготуженог од 07.10.1985. године било познато да ради реализације те одлуке мора да се закључи писмени уговор о размени земљишта и исти овери код надлеженог суда, као и да такав уговор није сачињен јер је за спровођење одлуке правног претодника друготуженог било нужно и присуство саме тужиље или лица кога она овласти да је заступа. Пошто тужиља, знајући да уговор није закључен, није могла да буде у оправданом уверењу да је на спорној парцели стекла право својине, првостепена пресуда је преиначена и тужбени захтев одбијен.

Основано се у ревизији указује да другостепени суд није правилно применио материјално право када је одбио тужбени захтев.

Одлуком правног претходника друготуженог о размени земљишта тужиља је преузела обавезу да сноси трошкове преноса у цињу спровођења размене у року од годину дана од дана доношења те одлуке, а обавеза правног претходника друготуженог је била да се стара о извршењу промене размене кроз евиденцију Општинске геодетске управе Ивањица и закључењу писменог уговора о размени. Тужиља је своју обавезу извршила, на лицу места је извршено издвајање и омеђавање парцеле коју је тужиља добила разменом и предаја у државину, и то у току 1986. године, од када се тужиља несметано налази у државини спорне парцеле. Чињеница да правни претходник друготуженог није извршио своју обавезу и припремио уговор који би тужиља и друготужени потписали у циљу спровођења размене у евиденцији Општинске геодетске управе у Ивањици нема утицаја на савесност државине тужиље, с обзиром да она све време трајања државине, по редовном току ствари, није имала разлога да сумња да није стекла право које је фактички вршила, јер је нико у државини спорне парцеле од 1986. године није спречавао, нити узнемиравао. Савесност државине се претпоставља, а тужени, који у конкретном случају оспорава савесност тужиљине државине није ниједним доказом потврдио да тужиља за све време трајања државине није била савесна.

Због свега наведеног, побијана пресуда је преиначена и одлучено као у ставу првом изреке.

Тужиља је успела у ревизијском поступку, трошкове поступка је тражила и определила за састав ревизије у износу од 22.500,00 динара. Међутим, вредност предмета спора је опредељена на износ од 20.000,00 динара, па тужиљи припадају трошкови за састав ревизије у износу од 18.000,00 динара према Адвокатској тарифи важећој у време пресуђења. Зато су тужени солидарно обавезани да тужиљи накнаде трошкове ревизијског поступка, као у ставу другом изреке пресуде.

Из наведених разлога, одлучено је као у изреци пресуде, на основу члана 16. став 1. и члана 165. Закона о парничном поступку.

Председник већа - судија

Весна Субић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић