.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 17978/2022
04.10.2023. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jelice Bojanić Kerkez, predsednika veća, Vesne Stanković, Radoslave Mađarov, Branke Dražić i Dragane Boljević, članova veća, u pravnoj stvari tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Butolen Franc Branko, advokat iz ..., protiv tužene Republika Srbija, Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, čiji je zastupnik Državno pravobranilaštvo, Beograd, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 1026/22 od 07.07.2022. godine, u sednici održanoj dana 04.10.2023. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 1026/22 od 07.07.2022. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 1026/22 od 07.07.2022. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 1026/22 od 07.07.2022. godine, stavom prvim izreke, odbijena je žalba tužene i potvrđena presuda Višeg suda u Beogradu P 2059/20 od 18.05.2021. godine, ispravljena rešenjem istog suda P 2059/20 od 03.12.2021. godine, kojom je tužena obavezana da tužiocu za period od maja 2015. godine zaključno sa majom 2019. godine isplati pojedinačno opredeljene novčane iznose sa zakonskom zateznom kamatom bliže označene u stavu prvom izreke prvostepene presude, kao i troškove parničnog postupka u iznosu od 221.250,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti odluke do isplate. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužene za naknadu troškova drugostepenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužena je blagovremeno izjavila reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložila da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom, primenom člana 404. ZPP, radi ujednačavanja sudske prakse.
Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11...10/23), propisano je da se posebna revizija može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda, potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i kada je potrebno novo tumačenje prava. Stavom 2. istog člana, propisano je da ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni kasacioni sud ceni u veću od pet sudija.
Pravnosnažnom presudom odlučeno je o tužbenom zahtevu tužioca za naknadu štete za period od maja 2015. godine zaključno sa majom 2019. godine, u činjenično- pravnoj situaciji da je tužiocu rešenjem Pokrajinskog sekreterijata za zdravstvo i socijalnu politiku od 19.07.1970. godine priznato svojstvo mirnodopskog vojnog invalida III grupe sa 91% invaliditeta trajno, te da ima pravo na ličnu invalidninu i pravo na ortopedski dodatak, sve dok postoje zakonski uslovi za korišćenje ostvarenog prava, da tužena počev od marta 1999. godine nije isplaćivala tužiocu invalidninu i naknadu za ortopedski dodatak, zbog čega je u smislu člana 172. Zakona o obligacionim odnosima odgovorna za štetu koju je njen organ prouzrokovao tužiocu, jer je bila u obavezi da tužiocu isplaćuje pripadajuće mesečne iznose invalidnine i naknade za ortopedski dodatak sve dok za to postoje zakonom propisani uslovi, a tužena je suprotno tome, bez opravdanog razloga prestala sa isplatom naknada kao stečenog prava, čime je tužiocu pričinila štetu koju je dužna da nadoknadi. Tužena nije dokazala da su prestali da postoje zakonski uslovi za ostvarivanje utvrđenih prava tužioca koja su priznata rešenjima, u odnosu na koje nižestepeni sudovi zaključuju da ne ukazuju na postojanje privremene situacije, već proizvode pravno dejstvo sve dok u propisanom upravnom postupku ne budu izmenjena ili ukinuta.
Imajući u vidu da je u primeni materijalnog prava pravnosnažno odlučeno u skladu sa presudama ovoga suda u predmetima u kojima je odlučeno o tužbenim zahtevima koji se zasnivaju na bitno istom činjeničnom osnovu, u konkretnom slučaju nisu ispunjeni zakonski uslovi koje propisuje odredba člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku za izuzetnu dozvoljenost revizije. Vrhovni sud je ocenio da u parnici ovog predmeta spora ne postoji potreba za ujednačavanjem sudske prakse ili novim tumačenjem prava, kao ni razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana. Takođe, navodi tužene o činjeničnom stanju ne predstavljaju pravno relevantni osnov za izjavljivanje posebne revizije iz te zakonske odredbe.
Imajući u vidu izneto, na osnovu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.
Vrhovni sud je ispitao dozvoljenost izjavljene revizije primenom odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku i ocenio da revizija tužene nije dozvoljena.
Odredbom člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra, po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba radi naknade štete podneta je 17.05.2018. godine, a preinačena 03.06.2019. godine.
Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinskopravnom sporu koji se odnosi na novčano potraživanje, u kome vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne odluke očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000,00 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, izjavljena revizija nije dozvoljena.
Iz navedenih razloga na osnovu člana 413. Zakona o parničnom postupku, odlučeno je kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Jelica Bojanić Kerkez s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
